Dve žene iz Kine identifikovane su kao žrtve trgovine ljudima u Srbiji gde su, prema optužnici u koju su novinari Radija Slobodne Evrope (RSE) imali uvid, bile primorane da pod pretnjom smrću pružaju seksualne usluge muškarcima. Dodaje se da su im bili oduzeti pasoši, da nisu imale novca, te da im je obezbeđen jedan obrok u toku dana. Optužnica je podignuta je protiv kineskog državljanina, koji je uhapšen u martu u Boru.
Kineski državljanin se tereti za trgovinu ljudima, jer postoji opravdana sumnja da su žrtve „dovedene u zabludu“ da će im okrivljeni u Srbiji „naći posao maserki“ i „obezbediti stan i hranu“, piše u optužnici koju su novinari dobili na uvid od Višeg suda u Zaječaru po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.
„Nakon par sati po dolasku… organizovao je njihovu seksualnu eksploataciju od strane muškaraca, državljana Narodne Republike Kine uz pretnju da su mu … dužnici za kupljene karte i da treba da zarade novac za radne dozvole“, deo je navoda iz optužnice.
Ovo je, kako prenosi RSE, trenutno jedini postupak za trgovinu ljudima, koji se vodi pred tim sudom, bilo da uključuje državljane Kine, bilo druge nacije.
Anđelković: Žrtve trgovine ljudima neinformisane o svojim pravima i kome da se obrate za pomoć u njima stranim zemljama
Direktorka nevladine organizacije ASTRA Marija Anđelković ukazala je za Radio Slobodnu Evropu da su uslovi u kojima žive i rade žrtve trgovine ljudima „često ispod svih standarda“, a trauma koju je preživela žrtva zahvata sve sfere života.
Ona ističe da se taj položaj, ukoliko je reč o stranim državljanima koji se nađu u Srbiji, dodatno komplikuje.
„Pre svega otežavajuća je sama činjenica da dolazi u drugu zemlju i neretko u drugu kulturu, ne poznaje jezik, običaje, nema prijatelje ili poznanike“, kaže Anđelković.
Dodaje da je „veliki problem“ to što potencijalne žrtve trgovine ljudima dolaze neinformisane o svojim pravima i kome bi sve mogle da se obrate za konkretnu pomoć.
„To čini da prođe dosta vremena dok ne stupe u kontakt sa onima koji mogu da im pruže podršku“, objašnjava Anđelković. Kada se odluče da potraže pomoć, profesionalci koji rade sa žrtvama, prema njenim rečima „moraju biti posebno obučeni i stručni kako bi mogli adekvatno da pruže podršku“.
„Trgovina ljudima kompleksno krivično delo“
Kako ukazuje dalje, pošto je reč o kompleksnom krivičnom delu neophodna je saradnja i koordinacija svih nadležnih institucija, od policije, tužilaštva, ustanova socijalne zaštite, i nevladinih organizacija koje pružaju podršku.
Trgovina ljudima u Srbiji je krivično delo svrstano u zakonu sa drugim teškim delima protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom sa maksimalnom zaprećenom kaznom zatvora od 12 godina, piše portal RSE.
Međutim, prema rečima Anđelković, sudska praksa u Srbiji pokazala je da su u slučajevima koji su procesuirani izricane blaže kazne, od tri do pet godina zatvora.
„Osim toga, ovi postupci znaju da traju dugo i da budu iscrpljujući za samu žrtvu, jer se od nje očekuje da ponovi svoju priču u proseku čak i do sedam puta od prvog kontakta sa institucijom, do okončanja postupka“, pojašnjava Anđelković.
O trgovini ženama iz Kine u Srbiji i u izveštaju Stejt departmenta
Trgovina državljanki Kine u Srbiji pominje se u Godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta, objavljenom 24. juna ove godine.
„Trgovci ljudima iskorišćavaju žene iz Narodne Republike Kine za seks trafiking, primarno za potrebe radnike koji su angažovani na projektima koje finansira Kina – uključujući rudnike bakra“, navodi se u tom izveštaju.
U odgovoru na upit RSE, Stejt department je naveo da je o nalazima iz izveštaja obavestio Vladu Srbije. U Stejt departmentu nisu mogli da komentarišu šta je osnov za navode iz izveštaja. Vlasti u Srbiji nisu komentarisale navode iz izveštaja Stejt departmenta. Vlada Srbije do zaključenja teksta nije odgovorila na upit RSE za komentar.
Ambasada Kine u Beogradu nije odgovorila na pitanje RSE da li su upoznati sa slučajem trgovine ljudima kineske nacionalnosti u Srbiji i da prokomentarišu navode američkog Stejt departmenta.
Kina je strateški partner Srbije, a od 2018. godine upravlja rudnicima bakra i zlata na istoku Srbije, u Boru i Majdanpeku, kada je kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining) preuzela državni Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor kao većinski vlasnik. U rudnicima su zaposleni i radnici iz Srbije i iz Kine, prenosi RSE.
Sporazumom iz 2016. državljanima Kine nije potrebna viza da bi došli u Srbiju. Srbija je jedina evropska zemlja koja ima liberalnu viznu politiku sa Kinom.
Slučaj radnika iz Vijetnama i Indije
Radio Slobodna Evropa piše i da su pažnju međunarodnih institucija 2022. privukle sumnje na trgovinu ljudima i eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, angažovanih na izgradnji kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, na severoistoku Srbije, projekta vrednog gotovo milijardu dolara.
Kao što je dokumentovano kroz svedočenja radnika i fotografije, koje su objavili lokalni i međunarodni mediji u to vreme, radnici su bili smešteni u improvizovanim barakama u blizini gradilišta bez struje, tople vode ili adekvatnog pristupa hrani. Mnogim radnicima su, kako su izvestile domaće nevladine organizacije koje pružaju podršku žrtvama trgovine ljudima, menadžeri oduzeli pasoše nakon ulaska u Srbiju.
O slučaju se se oglasili i eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava, koji su izrazili zabrinutost zbog mogućeg prinudnog rada grupe od oko 400 vijetnamskih radnika za koje se sumnja da su žrtve trgovine ljudima u Srbiji.
Institucije u Srbiji koje su istraživale slučaj tvrde da nije bilo reči o trgovini ljudima.
Sličan slučaj je u januaru 2024. prijavila ASTRA, koja je u ime 11 radnika iz Indije, angažovanih preko podizvođača na gradilištu kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu. U Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu su na upit RSE dokle se stiglo sa istragom naveli da tužilaštvo i dalje „prikuplja potrebna obaveštenja“, nakon čega će doneti odluku da li će pokrenuti istragu u tom slučaju.
Oba slučaja pominju se i u Godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta za 2024. godinu u kome se navodi da Srbija „nije istražila verodostojne navode“ o tome da su radnici iz Vijetnama i Indije bili podvrgnuti prinudnom radu u fabrici u vlasništvu Kine.
Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2024, Srbija je treću godinu zaredom zadržala isti status. U izveštaju je navedeno da Vlada Srbije „ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde“ za suzbijanje trgovine ljudima ali, kako je ukazano, ulaže značajne napore da to učini.
Izvor: Radio Slobodna Evropa, novinarka Mila Manojlović