Kompenzacija za žrtve
Fond za kompenzaciju
Ko treba da plati kompenzaciju, odnosno naknadu štete žrtvi trgovine ljudima? Ili bilo kog drugog nasilnog zločina? Iako nijedna novčana niti bilo koja druga naknada ne može da učini da trauma kroz koju je žrtva prošla prosto nestane, činjenica je da solidna kompenzacija daje žrtvi mogućnost da odahne, oporavi se bez pritiska i sačini održiviji plan za povratak u normalan život.
Pristup kompenzaciji se u celom regionu ocenjuje kao najslabija karika u sistemu pomoći i zaštite žrtava trgovine ljudima, iako Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima – koju su ratifikovale Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora – obavezuje države potpisnice da svojim nacionalnim zakonodavstvima obezbede pravo žrtava na odštetu.
Naknada nematerijalne štete se žrtvama trgovine ljudima dosuđuje retko, nakon dugih i mučnih sudskih postupaka. Uz to, izvršenje presuda često nije efikasno, posebno imajući u vidu da mnogi trgovci ljudima nemaju zvaničnu imovinu koja se vodi na njihovo ime.
Zbog toga, a u svetlu dobrih iskustava nekih evropskih država, stručnjaci iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, saglasni su da je neophodno osnovati državni fond ili sličan mehanizam iz koga bi kompenzacija /naknada štete žrtvama bila isplaćivana nezavisno od sudskih postupaka koji se eventualno vode.
ASTRA je u cilju dalje podrške ovoj inicijativi sprovela niz aktivnosti, između ostalih i Studiju izvodljivosti fonda za kompenzaciju. Cilj ove studije jeste procena troškova postojanja takvog fonda, i istraživanje mogućih izvora njegovog finansiranja. Studije izvodljivosti su izrađene u sklopu druge faze projekta „Balkans ACT (Against Crime of Trafficking) Now!“ koji je realizovan uz podršku Evropske unije (IPA CSF).
Model zakona o naknadi štete
