Trgovina ljudima - Priručnik za novinare
Ovaj Priručnik priređen je sa namerom da svima onima koji pišu ili žele da pišu o problemu trgovine ljudima, a naročito trgovine ženama, damo osnovne informacije o samom problemu, kao i preporuke za pisanje, a sve u cilju što preciznijeg predstavljanja problema i informisanja građanstva u interesu samih žrtava trgovine ljudima i svih onih koji sa njima rade.
Priručnik je nastao na osnovu više od dve decenije iskustva nevladine organizacija ASTRA na problemu trgovine ljudima, pre svega, u podršći više od 600 žrtava trgovine ljudima, ali i preventivno-edukativog rada sa rizičnim grupama i profesionalcima u institucijama, te uticaju na oblikovanje zakonodavnog okvira i politike suzbijanja trgovine ljudima.
Osim toga, treće, prošireno i dopunjeno izdanje Priručnika za novinare, pored definicije i istorijata, daje i opšti pregled situacije i novih trendova vezanih za trgovinu ljudima kod nas i u svetu. U pisanje ovog izdanja uključeni/e su profesionalci/ke, koji se godinama bave istraživačkim novinarstvom u oblasti trgovine ljudima ili na drugi način doprinose prevenciji i suzbijanju ovog problema. Izdanje je obogaćeno i autorskim tekstovima vezanim za istraživački rad na nekim od najvećih slučajeva trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije koji su se odigrali na tlu savremene Evrope. Takođe, detaljnije su razmatrani faktori rizika kao što su rat i ekonomske migracije.
Adekvatno medijsko izveštavanje o ovom problemu je izuzetno značajno za razbijanje predrasuda, podizanje svesti javnosti, prevenciju budućeg vrbovanja i poboljšanje kvaliteta pomoći i procesa reintegracije osoba koje su uspele da izađu iz lanca trgovine ljudima. Smatramo da je to naš zajednički interes.
U elektronskoj verziji koja je pred vama izdvojena su tri poglavlja priručnika za koje je procenjeno da mogu biti najkorisnija novinarima/kama početnicima/ama koji tek počinju da se bave ovom temom.
Reč terapeutkinje
Sukob između želje da se negiraju strašni događaji i želje da se o njima govori
Setite se neke situacije u kojoj ste doživele/i neki vid zloupotrebe, pretnje, nasilja… Kada ste osetile/i intezivan strah za sebe i svoje bližnje i gubitak kontrole u važnim oblastima života. Ovu situaciju je možda karakterisala izolacija, nedostatak podrške i bespomoćnost. Osećanje stida učinilo je da želite da nestanete, a osećanje krivice što vam se „to” događa vas je preplavljavalo, čak i ako ste jasno znali da ničim niste doprineli povredi koja vam je naneta. Govorimo o iskustvu u kome su vaša osećanja, intimnost, bezbednost, integritet, dostojanstvo, čast, telo doživeli neki vid ugrožavanja. Bilo vam je teško da ovo iskustvo poverite drugoj osobi, plašili ste se da vam neće poverovati… Nažalost, vaša strepnja je bila opravdana: mnogi su sumnjičavo vrteli glavom, uveravali vas da to “nije bilo baš tako”, a da “nije ni tako važno”, ili su pravili neslane šale…
Pozivam sve čitateljke i čitaoce ovog Priručnika da zamisle hipotetičku situaciju, u kojoj bi vaše bolno iskustvo iz tek prizvanog sećanja bilo obnarodovano u štampanim, vizuelnim, digitalnim medijima – sa punim imenom ili sa inicijalima. Istinito preneto, polulažno ili lažno opisano, ali posle čega se svako može osetiti pozvanim da u komentarima dodatno povredi, uvredi, zastraši. Pored toga, molim vas da zamislite da će to zauvek ostati u sferi virtuelne stvarnosti, interneta, clouda. Jedan klik će uvek biti dovoljan da se vaša trauma iznova eksploatiše, iz različitih, a najčešće nečasnih pobuda.
Posledice neprofesionalnog izveštavanja za sve žrtve direktno predstavljaju novi oblik nasilja, a posebno kada govorimo o preživelima trauma trgovine ljudima, kompleksne traume koja se klasifikuje kao tortura (najozbiljniji atak na ljudski život). Takođe, svaki put kada ugledaju sebe, svoje ime ili inicijale, ili kada nasilnici (trgovci ljudima, njihovi pomagači, naklonjeni predstavnici medija, institucija i sredine u kojoj žive) dobiju javni prostor da svoj zločin negiraju ili da o njemu govore u hvalospevima, preživeli ponovo postaju žrtve, iznova prolazeći kroz traumu koju su već doživeli. I ne samo to – kroz opisana neetična postupanja doživljavaju još jedan vid nasilja. Spirala nasilja se ne zaustavlja.
Ono što je, pored individualnih razlika, svim preživelima potrebno, može da se sažme u „formulu 5P”: podrška, poverenje, povezanost, pomoć i prijateljstvo. Da se najpre osete bezbedno, kako bi povrede bar donekle zacelile, a da se zatim dosegne pravda. Nastavak života, uz osećaj da je budućnost izvesna, neodvojiv je od vraćanje vere u sopstvene vrednosti i u ljude oko sebe. Od suštinskog je značaja da preživele/i ponovo osete istinsku povezanost sa drugima. Tek tada možemo upotrebiti termin – integracija.
„Sukob između želje da se negiraju strašni događaji i želje da se o njima govori, ključ je dinamike psihološke traume“, rekla je autorka J. L. Herman u knjizi „Trauma i oporavak“.
Prethodni citat upućuje na to koliko je delikatno stanje preživelih, a samim tim i kompleksnost izveštavanja o događajima i bolnim iskustvima ovih ljudi, njihovih bližnjih i pogođenih zajednica. Kako izveštavanjem o traumi trgovine ljudima ne bi postali simbolični saučesnici nasilja, pozivam vas da štitite tajnost ličnih podataka, svedočenja žrtava, njihove časti i dostojanstva, ljudskih i građanskih prava, a posebno prava dece žrtava.
Kroz psihoterapijski rad sa preživelima traume trgovine ljudima naučila sam da one većinski žele da se u javnosti i medijima o trgovini ljudima govori i piše kao o brutalnom, organizovanom kriminalu. Preživelima je posebno važno da se spreči da nova deca, devojke, žene i muškarci dožive njihovo iskustvo. Najzad, onda kada preživele/i imaju snažnu potrebu da sve ispričaju − u kameru ili u diktafon, i tada treba imati na umu da ste od njih svakako moćniji, a da samim tim treba da ih zaštitite od preteranog izlaganja i moguće odmazde. Izveštavanje o opasnostima po decu i ljude, rizicima, samozaštiti, institucijama i organizacijama čija je nadležnost prevencija i zaštita žrtava, najbolji je način društveno odgovornog izveštavanja o trgovini ljudima. Istovremeno, to je nemerljiva podrška preživelima.
Međutim, i kada se sve završi, za preživele rane ostaju unutra. Profesionalna etika novinarki i novinara, urednica i urednika, fotografkinja i fotografa, čestitost, poštovanje i empatija predstavljaju važnu kariku u oporavku osoba koje su preživele traumu trgovine ljudima.
Pozivam vas da se prisetite mentalne vežbe sa početka ovog teksta kad god izveštavate o trgovini ljudima, rodno zasnovanom nasilju, nasilju nad decom i drugim formama nasilja u kojima su ljudi i njihovi bližnji doživeli povrede ili su, nažalost, izgubili život.
Srdačno vas pozdravljam,
Biljana Slavković
Psihoterapeutkinja, Institut za psihodramu
Preporuke za etičko izveštavanje o trgovini ljudima
Ovo poglavlje zamišljeno je kao sažetak ključnih informacija o trgovini ljudima i upustava kako etički izveštavati o toj temi.
Šta je trgovina ljudima?
Kako izveštavati o trgovini ljudima - najveće zablude i greške i kako ih sprečiti
Uz međunarodne konvencije i ostala dokumenta koja se posredno ili neposredno primenjuju (i) na trgovinu ljudima, važno je znati kako tu temu tretiraju nacionalna zakonodavstva.
Trgovina ljudima može se obraditi kroz niz aspekata: ekonomski, politički, ženska prava/ljudska prava, pravni, sigurnosni, organizovani kriminal itd. Izaberite za priču onaj aspekt o kojem se najmanje pisalo. Veća je mogućnost da ćete reći nešto novo.
Ljudi kojima mediji prenose vaše priče, a nažalost ponekad i novinari/ke i urednici/e, često ne prave razliku između ilegalnih migracija, međunarodne prostitucije i trgovine ženama.
O trgovini ženama najviše se izveštava nakon što u javnost dospe informacija o pronalasku žrtve trgovine, uglavnom žena prisiljenih na prostituciju, ali to najčešće nije iskorišćeno kao povod za dugoročno analitičko izveštavanje o fenomenu trgovine ljudima.
Veliki broj objavljenih medijskih priloga je površan, podilazi niskim strastima, te podstiče ili prati nedokumentovane afere.
Često novinari/ke senzacionalističkim pristupom u izveštavanju otkrivaju identitet žrtava trgovine ljudima, što dovodi do njihove dodatne stigmatizacije u društvu i reviktimizacije, a stereotipi i pretpostavke o profilu žrtava trgovine ljudima preovladavaju nad istraživačkim novinarstvom.
Prava imena, mesto boravka ili druge informacije koje bi mogle otkriti identitet žrtve moraju biti izostavljene iz svake medijske objave.
Najbitnije je da žrtva trgovine ljudima ne može biti prepoznata na fotografiji ili video-snimku.
Žrtva koja je već teško traumatizovana, ponižena i oštećena, dodatno se viktimizuje neodgovornom javnim iznošenjem informacija o situaciji eksploatacije u kojoj se zatekla.
Žrtva trgovine ljudima koja razgovara s novinarom ima pravo da:
- zna s kim razgovara;
- zna u koje svrhe će razgovor biti upotrebljen;
- odbije da odgovori na bilo koje pitanje ili da samo informacije koje ona smatra bitnim;
- ima uvid u to šta se zapisuje ili snima, i dobije mogućnost da pregleda materijal pre objavljivanja i slobodu da izbriše ili izmeni bilo koju informaciju/izjavu koju je prethodno dala.
Novinar/ka mora da zna i ono što žrtva ne mora: kakve su moguće opasnosti za žrtvu ukoliko pristane da javno govori, pogotovo pred kamerama.
Žrtvi treba objasniti koje su moguće loše strane objavljivanja priče, i svakako joj omogućiti stručan pravni i svaki drugi potreban savet.
Ukoliko žrtva iz bilo kog razloga nije u mogućnosti da sama proceniti moguće opasnosti od objavljivanja priloga, novinari i urednici dužni su da razmišljaju o najboljem interesu žrtve i učine sve da je zaštite od retraumatizacije.
Pridržavajte se etičkih standarda novinarstva tokom razgovora sa žrtvom trgovine ljudima.
Ni na koji način ne stvarajte pritisak na žrtvu koju intervjuišete, a koji može biti štetan po nju/njega.
Postavljajte pitanja koja su u skladu sa uzrastom/starošću žrtve (naročito kada u pitanju deca žrtve).
Ne postavljajte pitanja o seksualnoj zloupotrebi (naročito kada je u pitanju dete žrtva).
Ukoliko žrtva to zatraži, budite spremni da u svakom trenutku prekinete razgovor.
Ne objavljujte materijal koji direktno ili indirektno može štetiti žrtvi ili nekome iz njene/njegove neposredne okoline.
Izbegavajte stereotipe i senzacionalistički pristup.
Ne objavljujte fotografije na kojima je žrtva trgovine ljudima prikazana u seksualnom kontekstu, a naročito ako je u pitanju dete žrtva.
Najprofesionalnije se ponašaju one medijske kuće ili redakcije koje imaju razrađenu pisanu proceduru postupanja u osetljivim slučajevima, uključujući i trgovinu ljudima. Zato, preporuka uredništvu – razvijte procedure zaštite žrtava prilikom izveštavanja i standarde etičkog izveštavanja.
Ako novinar/ka radi priču za medijsku kuću koja nema procedure zaštite žrtava prilikom izveštavanja o njihovoj situaciji ili je reč o nezavisnom novinaru/ki, tzv. „slobodnjaku“ − novinar/ka treba da ima jasan lični kodeks izveštavanja temeljen na opštim profesionalnim i etičkim standardima, uključujući postupke u specifičnim slučajevima izveštavanja o trgovni ljudima.
Ako novinar/ka radi na priči o konkretnoj žrtvi, važno je da identitet žrtve, adresu ili kontakte ne otkriva nikome, uključujući i druge novinare/ke, čak i kad je priča već objavljena.
Ako bi priča mogla da ugrozi žrtvu, obaveza novinara je da takvu priču ne objavi. Ponekad od postupaka novinara doslovno zavisi žrtvin život.
Priče žrtava su ljudima najzanimljivije priče o trgovini ljudima, ali radeći takve priče novinar/ka mora da zna da je sigurnost žrtve najvažnija, te da žrtvu treba razumeti, ne sažaljevati.
Novinar/ka treba da zna kada, šta i kako treba pitati žrtvu, ali i kada treba samo ćutati i slušati.
Sarađujte s drugim novinarima/kama koji se bave ovom temom, uključujući i one iz drugih zemalja. Često ćete jedni drugima dati podatke koji će tek razmenjeni dobiti pravu vrednost, a svi ćete tako dobiti važnu priču.
Pitajte za savet kolege/nice koji/e imaju iskustvo izveštavanja o trgovini ljudima.
Sarađujte sa stručnjacima/kinjama koji se bave traumama, a posebno onima koji/e su u radu vezani za temu trgovine ljudima.
Medijska prezentacija trgovine ljudima - Odgovornost u rečima
Medijska perspektiva o trgovini ljudima u Srbiji
Autorka istraživanja
Ivana Milošević, Head of Media Analysis & Research, Kliping
Istraživači na projektu
Filip Barić, Senior Media Analyst
Tanja Jerinić, Media Analyst, Kliping
O istraživanju
Trgovina ljudima predstavlja jedan od najvećih globalnih problema današnjice, a mediji igraju ključnu ulogu u oblikovanju javne svesti i razumevanju ovog fenomena. Objektivnim, balansiranim i istraživačkim izveštavanjem, mediji ne samo da informišu javnost o ovom kompleksnom problemu, već i pokreću važne diskusije koje mogu dovesti do jačanja zakonskih okvira i poboljšanja podrške žrtvama. Kvalitetno novinarstvo takođe može da podigne svest o znacima i simptomima koji ukazuju na trgovinu ljudima, što može omogućiti građanima da prepoznaju i prijave sumnjive slučajeve, potencijalno spasavajući živote i doprinoseći borbi protiv ovog globalnog zločina.
Istraživanje o trgovini ljudima obuhvatilo je celu 2022. godinu, a analizom su uključene sve vrste medija – štampani, elektronski i internet portali . Od štampanih medija uzorkom su obuhvaćene sve informativne dnevne novine (Alo!, Blic, Danas, Informer, Kurir, Nova, Objektiv , Politika, Srpski telegraf i Večernje novosti), kao i tri nedeljnika – NIN, Nedeljnik i Vreme. Elektronski mediji uključili su sve televizije sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, RTS 2, TV Pink, TV B92, Happy TV i TV Prva), kao i regionalnu televiziju N1 koja se emituje na kablovskom operateru SBB i TV Kurir koja je dostupna za korisnike kompanije Telekom Srbija. Internet portali obuhvatili su top 5 najposećenijih medija u 2022. godini prema podacima Gemius Rating-a i to Blic.rs, Kurir.rs, Telegraf.rs, Mondo.rs i Nova.rs .
S ciljem da se utvrdi kako i u kojoj meri mediji u Srbiji izveštavaju o trgovini ljudima korišćena je kvantitativno-kvalitativna metodologija u kojem je jedinica analize pojedinačni tekst.
Kvantitativna dimenzija pokazuje stepen zastupljenosti selektovanih objava u medijima ukupno, pojedinačno i prema autorima tekstova. Kvalitativna dimenzija operacionalizovana je u 5 osnovnih kategorija na osnovu kojih je analizirana svaka pojedinačna objava:
- Oblici trgovine ljudima (seksualna eksploatacija i prinudna prostitucija, prinudni rad, prinudno prosjačenje, prinuda na vršenje krivičnih dela, trgovina organima (prinudno uzimanje organa radi njihove prodaje) i prinudni brakovi); Osim toga uvedene su i dve dodatne kategorije, i to za tekstove u kojima su novinari uopšteno izveštavali o trgovini ljudima, kao i objave o krivičnom delu „trgovina ljudima“ u kontekstu migranata;
- Tematski fokus kao uži kontekst izveštavanja;
- Publicitet, odnosno značaj teme trgovine ljudima (glavna tema u tekstu i sporedna tema);
- Vrsta naslova (informativni i senzacionalistički);
- Informisanost teksta – odnosno da li tekst/prilog informiše o borbi protiv trgovine ljudima?
Kompleksni metodološki pristup podrazumeva ukrštanje dve osnovne dimenzije analize, pa su stoga podaci dobijeni kvalitativnom analizom, zatim i kvantitativno obrađeni.
Analiza podataka
Kvantitativni deo
Tokom 2022. godine beležimo 943 objave o trgovini ljudima. Prema vrsti medija, najviše medijskih tekstova objavljeno je na internet portalima (524), slede štampa (327) i televizije (92).
Učestalost izveštavanja o trgovini ljudima pokazuje da je najveći broj tekstova objavljen u oktobru 2022. godine (125), septembru (107), martu (105) i to najčešće u kontekstu različitih hapšenja osumnjičenih da su počinili delo trgovine ljudima. U oktobru su u Beogradu saslušani osumnjičeni za prisiljavanje maloletnice na prostituciju koristeći prevaru, silu i pretnje. Septembar je obeležilo hapšenje petočlane grupe iz Šapca i Loznice zbog sumnje na trgovinu ljudima i dužničko ropstvo. U martu su u Nišu uhapšeni pojedinci iz Aleksinca, optuženi za trgovinu ljudima, zlostavljanje i podvođenje dvadesetogodišnje devojke.
Najveći broj tekstova u analiziranom periodu objavljen je 5. aprila 2022. godine kada je Ljubiša Vasić (55), vlasnik kafane iz Mihajlovca kod Smedereva, uhapšen zajedno s konobarom J. J. (62) zbog sumnje da je u tajnim sobama za orgije, koje su se nalazile u njegovom lokalu, primoravao devojke da se bave prostitucijom (Blic.rs).
Internet portali Kurir.rs (138), Telegraf.rs (133) i Blic.rs (114) objavili su najveći broj tekstova o trgovini ljudima. Od štampanih medija izdvajaju se Politika (69), Večernje novosti (67) i Danas (36). Kada su u pitanju elektronski mediji najveći broj TV priloga emitovan je na televiziji dnevnog lista Kurir (29, od čega 13 u jutarnjem programu Redakcija), sledi Prva televizija (21 prilog, od čega 8 u emisiji 150 minuta) i TV N1 koja je emitovala 18 TV priloga (po 6 u Novom danu i centralnoj informativnoj emisiji Dnevnik).
Skoro 50% objava nema imenovane autore (468), dok su na drugom mestu informacije preuzete od novinske agencije Tanjug (21 ukupno). Od pojedinačnih autora, novinar Večernjih novosti, pod inicijalima Lj.P. objavio je 11 tekstova u kojima se izveštava o trgovini ljudima.
Tema trgovina ljudima u analiziranom periodu našla se na 32 naslove strane, odnosno 10% tekstova od ukupnog broja objava u štampi. Najveći broj njih, odnosno po 8 tekstova, našlo se na naslovnim stranama Politike (Pravni okvir za najstariji zanat; U moru stradalo 20 migranata, potraga za nestalima; Kredi Svic decenijama čuvao pare diktatora i dilera droge; Evropa u problemu zbog Šolcovog poziva migrantima; Koga nišane albanski teroristi na Kosmetu; Rambuje je bio okvir za ucene; Strateško partnerstvo Beograda i Bakua i Glava u torbi, životu rancu) i Danasa (Ruganje i žrtvama i državnim institucijama; Trgovci ljudima prihvatili digitalnu revoluciju; Kossev: Ukupno 11 uhapšenih zbog silovanja devojčice na Kosovu; Otac podvodio ćerku, država reagovala tek posle dve godine; Darija Kisić planira otvaranje prihvatilišta koje je već otvoreno; Linglong i dalje miljenik vlasti; Vlada sprema „uvoz“ radnika iz Gvatemale, Bangladeša i Vijetnama i Svog napadača srećem skoro svakoga dana).
Analiza medijskih naslova pokazuje da novinari u naslovnim blokovima često ističu trgovinu ljudima i prostituciju (po 12% naslova).
Kvalitativni deo
Istraživanje medijskog sadržaja pokazalo je da mediji najčešće u kontekstu trgovine ljudima izveštavaju o seksualnoj eksploataciji i prinudnoj prostituciji (380 objava, odnosno 40,30%). To znači da se prosečno makar jedan tekst dnevno objavi o ovom obliku trgovine ljudima. Analiza je dodatno pokazala da portali Kurir.rs, Telegraf.rs i Blic.rs najčešće izveštavaju o ovoj temi, dok se od štampanih medija izdvajaju Večernje novosti, a elektronskih Kurir TV.
Na drugom mestu je uopšteno izveštavanje medija o trgovini ljudima i to u kontekstu različitih izveštaja nevladinih i državnih institucija, Evropola, obeležavanja Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, konferencija, ali i edukacija o borbi protiv ovog fenomena (270 objava, odnosno 28,63%).
Sledi pisanje medija u kontekstu migranata, odnosno kada novinari ne prave razliku između trgovine ljudima i situacija u kojima migranti nelegalno prelaze granice. Važno je napomenuti da trgovina ljudima uključuje eksploataciju osoba kroz prisilu, obmanu, dok nelegalno prelaženje granice sa migrantima bez validnih dokumenata ne podrazumeva nužno trgovinu ljudima. Neretki su primeri da je mađarsko-češka policijska patrola otkrila vozilo stranih registarskih oznaka, koje je vozio državljanin Srbije, sa strancima bez validnih dokumenata za boravak u Mađarskoj. U tim slučajevima novinari navode da je za krivično delo trgovine ljudima u Mađarskoj zaprećena kazna od jedne do pet godina zatvora, uz otežavajuće okolnosti od 5 do 15 godina. U navedenom slučaju, iako postoji sumnja, samo prisustvo migranata bez dokumenata ne implicira automatski trgovinu ljudima. Profesionalno izveštavanje zahteva uzdržavanje od zaključaka dok se ne utvrde sve relevantne činjenice i dokazi o prirodi i okolnostima ovakvih slučajeva.
Prinudni rad bio je tema 84 objave. Tako su mediji i u 2022. godini nastavili da izveštavaju o užasavajućim uslovima u kojima su živeli radnici kineske kompanije „Linglong“, koja kod Zrenjanina gradi fabriku guma (Blic.rs). Osim toga, u septembru 2022. godine u Beogradu je održana regionalna konferencija o borbi protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije. Više od 100 učesnika i učesnica iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije i drugih zemalja i međunarodnih organizacija, okupilo se na dvodnevnoj konferenciji „Borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Evropi: standardi, realnost i nove strategije delovanja“, kako bi razmotrili strategije za borbu protiv trgovine ljudima u svrhu eksploatacije, zločina koji pogađa sve veći broj žena, muškaraca i dece, kako transnacionalno, tako i interno u okviru pojedinačnih zemalja (Telegraf.rs).
Na petom mestu je trgovina organima (prinudno uzimanje organa radi njihove prodaje) koja je u istraživanju bila u 50 medijskih tekstova i to najviše na portalu Kurir.rs (12). Najčešće pominjanje je u kontekstu nerasvetljenih dešavanja na Kosovu i Metohiji, pa je tako albanski premijer Edi Rama uputio pismo državama članicama Saveta Evrope u kojem je zatražio da odbace izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima (Blic.rs).
Sledi prinudno prosjačenje (39 objava, odnosno 4,14%), a jedna od vesti koja je obeležila 2022. godinu je da su u septembru pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, zajedno sa Višim javnim tužilaštvom u Šapcu, uhapsili petočlanu međunarodnu kriminalnu grupu osumnjičenu za trgovinu ljudima. Grupa je delovala na teritoriji Srbije i Italije, dovodeći ljude u dužničko ropstvo od 2016. do 2022. godine, dajući im novac sa visokim kamatama. Sumnja se da su žrtve zatim bile primorane da vraćaju dugove prosjačenjem u Italiji (Nova.rs).
O prinudnim brakovima izveštavalo je 27 medijskih tekstova, a jedna od vesti koja je bila u fokusu u godini za nama dolazi iz Crne Gore kada je tamošnja policija podnela krivičnu prijavu protiv K. M. (31) i B. M. (38), sa Kosova, nastanjenih u Podgorici, zbog ugovaranja braka 12-godišnje devojčice, ćerke K.M. i 12-godišnjeg dečaka iz te porodice radi sticanja novčane koristi (Blic.rs). Na poslednjem mestu našla se prinuda na vršenje krivičnih dela sa jednom medijskom objavom u 2022. godini.
| Oblici trgovine ljudima | Broj objava | % | |
|---|---|---|---|
| 1 |
Seksualna eksploatacija i prinudna prostitucija |
380 | 40,30% |
| 2 | Trgovina ljudima - uopšteno | 270 | 28,63% |
| 3 |
Krivično delo „trgovina ljudima“ u kontekstu migranata |
92 | 9,76% |
| 4 | Prinudni rad | 84 | 8,91% |
| 5 |
Trgovina organima (prinudno uzimanje organa radi njihove prodaje) |
50 | 5,30% |
| 6 | Prinudno prosjačenje | 39 | 4,14% |
| 7 | Prinudni brakovi | 27 | 2,86% |
| 8 | Prinuda na vršenje krivičnih dela | 1 | 0,11% |
| Total | 943 |
Analiza tematskih fokusa pokazuje da su hapšenja i suđenja zbog trgovine ljudima zastupljeni u skoro polovini tekstova (49,95%). Druga značajna kategorija u medijskom izveštavanju o trgovini ljudima obuhvata temu borbe protiv ovog fenomena, sa ukupno 48 objava. Ovi tekstovi su se, između ostalog, fokusirali na edukaciju zaposlenih u hotelijerstvu o prepoznavanju znakova trgovine ljudima (Politika), kao i na medijska uputstva namenjena čitaocima i gledaocima o tome kako identifikovati ovaj problem i šta on tačno podrazumeva. Mediji su blagovremeno izveštavali o različitim događajima usmerenim na borbu protiv trgovine ljudima, uključujući konferencije, radionice i kampanje. Posebnu pažnju privukla je kampanja pod nazivom „Koliko si blizu?“, koju je nevladina organizacija ASTRA 21. septembra započela u cilju informisanja i prevencije trgovine ljudima. Tim povodom je na Trgu republike u Beogradu postavljena instalacija „Lavirint trgovine ljudima“, kojom je ASTRA želela da približi građanima iskustvo žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije. Istraživanje je pokazalo da mediji u Srbiji izveštavaju i u kontekstu krize u Ukrajini (3%) i to da su žene i deca izbeglice iz Ukrajine sve češće plen trgovaca ljudima nakon bekstva u EU od ratnih strahota u domovini. Nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava upozorili su na ovu opasnost i apelovali na države članice Unije da pojačaju kontrolu (Kurir.rs). U 17 objava našle su se i ispovesti onih koji su bili žrtve trgovine ljudima. Jedna od njih je i Nevena Mitić, žrtva trgovine ljudima, koja je odvedena u Holandiju 1995. godine gde je dve godine bila primorana na prostituciju. Nakon što ju je jedna osoba odvela, druga ju je pronašla i spasila. Njen život je bio stavljen na ispit, gde je mladost bila oduzeta, a kroz iskustvo je postala jača i odlučila da podeli svoju priču kako bi ohrabrila druge žene.
| Tematski fokusi (Top 10) | Broj objava | % | |
|---|---|---|---|
| 1 | Hapšenja i suđenja zbog trgovine ljudima | 471 | 49,95% |
| 2 | Borba protiv trgovine ljudima | 48 | 5,09% |
| 3 | Navodi o trgovini organima na KiM | 44 | 4,67% |
| 4 | Uopšteno o fenomenu | 43 | 4,56% |
| 5 |
Konferencije, radionice i kampanje za borbu protiv trgovine ljudima |
28 | 2,97% |
| 6 | Ukrajinska kriza | 24 | 2,55% |
| 7 | Slučaj radnika iz „Linglonga“ | 24 | 2,55% |
| 8 | Statistike o žrtvama trgovine ljudima | 19 | 2,01% |
| 9 | Ispovesti žrtava trgovine ljudima | 17 | 1,80% |
| 10 | Izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2022. | 12 | 1,27% |
| Total | 730 |
Tema trgovina ljudima bila je glavna u 563 objave (59,70%), dok je značaj ove teme u 380 tekstova bio sporedan (40,30%).
Jedna od metrika u analizi bili su i naslovi tekstova, koji igraju ključnu ulogu u profesionalnom i objektivnom novinarstvu jer često predstavljaju prvi kontakt sa čitaocima, posebno u online okruženju gde mnogi često ne čitaju celokupan sadržaj. Analiza je pokazala da je, nažalost, više od polovina naslova bila senzacionalistička. Ovakav način izveštavanja često umanjuje ozbiljnost situacije i može dovesti do stigmatizacije i dalje traumatizacije žrtava. Takođe, on može sprečiti žrtve da potraže pomoć i podršku jer se osećaju sramotno i neshvaćeno. Osim toga, takav pristup može stvoriti nerealne predstave o trgovini ljudima u javnosti, što otežava borbu protiv ovog problema na efikasan i saosećajan način. U broju senzacionalističkih naslova prednjači Kurir.rs i to naslovima kao što su: DEVOJKU (20) IZ ALEKSINCA PODVODILI MUŠKARCIMA ZA NOVAC, PA JE PRODALI; Pozvali je da im čuva decu pa je NATERALI NA PROSTITUCIJU; GDE ĆE IM DUŠA! Trudna madam i njen dečko maltretirali SIROČE i terali je da se prostituiše da bi im vratila izmišljeni dug; KONOBAR MI NUDIO S*KS S PROSTITUTKAMA U KAFANI: Svedok na suđenju ispričao kako je makro Ljubiša Vasić podvodio devojke; NIŠLIJKU PRODALI ZA 1.000 DINARA, ŽIVELI U KOMBIJU: Određen pritvor trgovcima ljudima iz Aleksinca; TATA MI JE TO RADIO! Posle JEZIVOG svedočenja devojčice iz Subotice, otac MONSTRUM dobio 12 godina zatvora; UZNEMIRUJUĆE! KLANJE I UBIJANJE SRBA! ORGANI VAĐENI ZA PRODAJU: Vulin: Film „Žuta kuća“ je dug Srbije prema žrtvama!
Senzacionalističke naslove beležimo i u drugim medijima, kao što su: DIGAO MU SE DOK SU GA PRIVODILI! (Alo!), DROGIRAO SIROMAŠNE ŽENE I TERAO IH NA PROSTITUCIJU! (Alo!), ZLOSTAVLJALI DEVOJKU, PA JE PRODALI ZA 200 EVRA RADI BRAKA (Blic), „UDARI JE U LICE, ZGRABI ZA VRAT“ Ko je kontroverzni influenser Endru Tejt i zašto je živeo u NAŠEM KOMŠILUKU: Osumnjičen je za silovanje i trgovinu ljudima (Blic.rs), TERALI INVALIDA DA PROSI Morao da donosi 100 evra dnevno, mučili ga 7 godina: Podignuta optužnica protiv PORODICE IZ PAKLA, presudu čekaju na slobodi (Blic.rs), Dadilju terali na prostituciju, PA JE PRODALI U BELO ROBLJE (Informer), RUSKINJA PRODALA BEBU DA BI ZARADILA ZA PLASTIČNU OPERACIJU! Par kupio dete staro 5 dana, ali jedno ih je otkrilo! (Mondo.rs), Podignuta optužnica protiv petorke: Devojku terali na prostituciju, silovali je metlom (Nova.rs), Ćerku prodao za 10.000 evra (Objektiv), 11 MANIJAKA SILOVALO DEVOJČICU (Srpski telegraf), Bili smo u kupleraju „Prve frizure Srbije: Cene devojaka zavise od jedne stvari, a ulazi se tajnim hodnikom (Telegraf.rs), Uzimali za noć i do 5.000 evra (Večernje novosti) i Prodao ćerku za 2.000 evra (Večernje novosti).
Od svih medija dnevni list Politika prednjači u broju informativnih naslova, kao što su: Znanjem i edukacijom protiv trgovine ljudima; Besplatne obuke žena iz ranjivih grupa; Brat Seke Sablić robija u Srbiji; Deci koja žive i zarađuju na ulici neophodna podrška; Ocu 12 godina zatvora za obljubu maloletne ćerke; Radna eksploatacija kao novi oblik ropstva; Radnici iz Vijetnama bez odgovarajuće zaštite i Trgovina ljudima – od seksualne eksploatacije do prodaje organa.
Pored senzacionalističkih naslova, izveštavanje o trgovini ljudima često prate i uznemiravajuće slike ili ilustracije. Ovakav vizuelni sadržaj može značajno uticati na kvalitet i percepciju izveštavanja jer može pojačati emocionalni utisak članaka, ali istovremeno riskira sekundarnu viktimizaciju žrtava i može biti okidač za traumatske reakcije kod čitalaca/gledalaca.
Istraživanje je pokazalo da 166 objava informiše svoje čitaoce/gledaoce o borbi protiv trgovini ljudima i ima edukativan sadržaj. U tome prednjači dnevni list Politika, koji se npr. bavio pravnim okvirom za legalizaciju prostitucije i kako bi to uticalo na borbu protiv trgovine ljudima. Na drugom mestu je Kurir.rs koji je istraživao kako se postaje žrtva trgovine ljudima, upozorenjima kako da se prepoznaju sajtovi na kojima su potencijalni predatori. Doprinos ovoj temi, kao i edukaciji javnosti dali su naravno i predstavnici nevladinih organizacija koje se bave borbom protiv trgovine ljudima kao što su ASTRA i Atina. Ostalih 777 objava najčešće su bile u formi faktografskih oblika novinarskih izveštavanja i pisali su o dnevno aktuelnim dešavanjima.
Zaključak
Istraživanje medijskog pokrivanja teme trgovine ljudima u 2022. godini ukazuje na intenzivno bavljenje ovim problemom u srpskim medijima. Sa ukupno 943 objave, dominirali su internet portali, dok su štampani mediji i televizija takođe dali značajan doprinos.
Analiza je pokazala da su mediji najčešće izveštavali o hapšenjima i suđenjima povezanim sa trgovinom ljudima, s posebnim naglaskom na seksualnu eksploataciju, koja čini gotovo 40% ukupnih objava. Pored toga, analiza pokazuje da su mediji takođe posvetili pažnju i edukativnim sadržajima o borbi protiv trgovine ljudima, sa značajnim brojem objava koje pokrivaju konferencije, radionice, kampanje i obuke, naglašavajući važnost prevencije i podizanja svesti o ovom fenomenu.
Međutim, uprkos ovim naporima, uočeno je da je značajan broj naslova imao senzacionalistički pristup, što može uticati na percepciju javnosti i stavove prema žrtvama trgovine ljudima. Senzacionalizam u naslovima i uznemiravajuće slike mogu dovesti do sekundarne viktimizacije žrtava i stigmatizacije, što predstavlja izazov za odgovorno novinarstvo. Takođe, primećen je i problem pogrešne interpretacije situacija s migrantima što dodatno ističe složenost ove teme. Neretko su izveštaji o migrantima bez validnih dokumenata brzopleto interpretirani kao slučajevi trgovine ljudima, bez dubljeg istraživanja ili potvrde. Ovaj aspekt pokazuje značajnu potrebu za profesionalnim i detaljnim novinarstvom koje razlikuje trgovinu ljudima od nelegalne migracije.
Mediji igraju dvostruku ulogu u izveštavanju o trgovini ljudima. S jedne strane, oni imaju moć da edukuju i podižu svest o ovoj složenoj temi. S druge strane, prisustvo senzacionalističkih naslova i uznemirujućih vizuelnih materijala ukazuje na potrebu za većom odgovornošću i etičkim standardima u novinarstvu. U medijskom izveštavanju o trgovini ljudima, novinari bi trebalo da obrate posebnu pažnju na način izveštavanja, izbegavajući senzacionalističke naslove i poštujući privatnost i dostojanstvo žrtava. Važno je povećati fokus na edukativnom sadržaju kako bi se podigla svest o problemu i njegovim rešenjima, uz temeljno istraživanje i dokumentovanje svakog slučaja. Balansirano izveštavanje koje humanizuje žrtve, saradnja sa stručnjacima, odbacivanje stereotipa, kao i transparentnost izvora, ključni su za osiguravanje objektivnog izveštavanja o ovoj kompleksnoj temi. Ovim pristupom, mediji ne samo da doprinose pravednijem i tačnijem izveštavanju, već i aktivno učestvuju u stvaranju društva koje je obavešteno i koje efikasno reaguje na izazove trgovine ljudima.
Trgovina ljudima - Priručnik za novinare
Reč terapeutkinje
Setite se neke situacije u kojoj ste doživele/i neki vid zloupotrebe, pretnje, nasilja… Kada ste osetile/i intezivan strah za sebe i svoje bližnje i gubitak kontrole u važnim oblastima života. Ovu situaciju je možda karakterisala izolacija, nedostatak podrške i bespomoćnost. Osećanje stida učinilo je da želite da nestanete, a osećanje krivice što vam se „to” događa vas je preplavljavalo, čak i ako ste jasno znali da ničim niste doprineli povredi koja vam je naneta. Govorimo o iskustvu u kome su vaša osećanja, intimnost, bezbednost, integritet, dostojanstvo, čast, telo doživeli neki vid ugrožavanja. Bilo vam je teško da ovo iskustvo poverite drugoj osobi, plašili ste se da vam neće poverovati… Nažalost, vaša strepnja je bila opravdana: mnogi su sumnjičavo vrteli glavom, uveravali vas da to “nije bilo baš tako”, a da “nije ni tako važno”, ili su pravili neslane šale…
Pozivam sve čitateljke i čitaoce ovog Priručnika da zamisle hipotetičku situaciju, u kojoj bi vaše bolno iskustvo iz tek prizvanog sećanja bilo obnarodovano u štampanim, vizuelnim, digitalnim medijima – sa punim imenom ili sa inicijalima. Istinito preneto, polulažno ili lažno opisano, ali posle čega se svako može osetiti pozvanim da u komentarima dodatno povredi, uvredi, zastraši. Pored toga, molim vas da zamislite da će to zauvek ostati u sferi virtuelne stvarnosti, interneta, clouda. Jedan klik će uvek biti dovoljan da se vaša trauma iznova eksploatiše, iz različitih, a najčešće nečasnih pobuda.
Posledice neprofesionalnog izveštavanja za sve žrtve direktno predstavljaju novi oblik nasilja, a posebno kada govorimo o preživelima trauma trgovine ljudima, kompleksne traume koja se klasifikuje kao tortura (najozbiljniji atak na ljudski život). Takođe, svaki put kada ugledaju sebe, svoje ime ili inicijale, ili kada nasilnici (trgovci ljudima, njihovi pomagači, naklonjeni predstavnici medija, institucija i sredine u kojoj žive) dobiju javni prostor da svoj zločin negiraju ili da o njemu govore u hvalospevima, preživeli ponovo postaju žrtve, iznova prolazeći kroz traumu koju su već doživeli. I ne samo to – kroz opisana neetična postupanja doživljavaju još jedan vid nasilja. Spirala nasilja se ne zaustavlja.
Ono što je, pored individualnih razlika, svim preživelima potrebno, može da se sažme u „formulu 5P”: podrška, poverenje, povezanost, pomoć i prijateljstvo. Da se najpre osete bezbedno, kako bi povrede bar donekle zacelile, a da se zatim dosegne pravda. Nastavak života, uz osećaj da je budućnost izvesna, neodvojiv je od vraćanje vere u sopstvene vrednosti i u ljude oko sebe. Od suštinskog je značaja da preživele/i ponovo osete istinsku povezanost sa drugima. Tek tada možemo upotrebiti termin – integracija.
„Sukob između želje da se negiraju strašni događaji i želje da se o njima govori, ključ je dinamike psihološke traume“, rekla je autorka J. L. Herman u knjizi „Trauma i oporavak“.
Prethodni citat upućuje na to koliko je delikatno stanje preživelih, a samim tim i kompleksnost izveštavanja o događajima i bolnim iskustvima ovih ljudi, njihovih bližnjih i pogođenih zajednica. Kako izveštavanjem o traumi trgovine ljudima ne bi postali simbolični saučesnici nasilja, pozivam vas da štitite tajnost ličnih podataka, svedočenja žrtava, njihove časti i dostojanstva, ljudskih i građanskih prava, a posebno prava dece žrtava.
Kroz psihoterapijski rad sa preživelima traume trgovine ljudima naučila sam da one većinski žele da se u javnosti i medijima o trgovini ljudima govori i piše kao o brutalnom, organizovanom kriminalu. Preživelima je posebno važno da se spreči da nova deca, devojke, žene i muškarci dožive njihovo iskustvo. Najzad, onda kada preživele/i imaju snažnu potrebu da sve ispričaju − u kameru ili u diktafon, i tada treba imati na umu da ste od njih svakako moćniji, a da samim tim treba da ih zaštitite od preteranog izlaganja i moguće odmazde. Izveštavanje o opasnostima po decu i ljude, rizicima, samozaštiti, institucijama i organizacijama čija je nadležnost prevencija i zaštita žrtava, najbolji je način društveno odgovornog izveštavanja o trgovini ljudima. Istovremeno, to je nemerljiva podrška preživelima.
Međutim, i kada se sve završi, za preživele rane ostaju unutra. Profesionalna etika novinarki i novinara, urednica i urednika, fotografkinja i fotografa, čestitost, poštovanje i empatija predstavljaju važnu kariku u oporavku osoba koje su preživele traumu trgovine ljudima.
Pozivam vas da se prisetite mentalne vežbe sa početka ovog teksta kad god izveštavate o trgovini ljudima, rodno zasnovanom nasilju, nasilju nad decom i drugim formama nasilja u kojima su ljudi i njihovi bližnji doživeli povrede ili su, nažalost, izgubili život.
Srdačno vas pozdravljam,
Biljana Slavković
Psihoterapeutkinja, Institut za psihodramu
Preporuke
Ovo poglavlje zamišljeno je kao sažetak ključnih informacija o trgovini ljudima i upustava kako etički izveštavati o toj temi.
- Trgovina ljudima jedna je od najunosnijih kriminalnih aktivnosti.
- Žrtva trgovine ljudima može postati svako, bez obzira na pol, starost, nacionalnu pripadnost, religijska i druga uverenja, stepen obrazovanja i mesto stanovanja.
- Nisu svi ilegalni migranti žrtve trgovine ljudima, ali često su trgovina ljudima i ilegalne migracije povezani procesi; bilo da su žrtve trgovine ljudima ilegalno prebacivane preko granica, bilo da ilegalni migratni postaju žrtve trgovine pod prisilom organizatora ilegalnih migracija.
- Ključan element trgovine ljudima je eksploatacija.
- Dva su najčešća vida eksploatacije žrtava trgovine ljudima: seksualna eksploatacija i radna eksploatacija, a nije retka ni kombinacija ova dva vida eksploatacije.
- Žrtve su često odvedene u njima nepoznatu sredinu, udaljenu od njihovog mesta stanovanja, a ponekad i tamo gde se govori njima nepoznat jezik, da bi se lakše kontrolisale, i kako bi im se onemogućilo bekstvo.
- Najčešći mehanizmi kontrole su: zatočeništvo/izolacija; pretnja i upotreba nasilja / izazivanje straha, uključujući pretnje represalijama prema žrtvinoj porodici; dužničko ropstvo − obaveza vraćanja (često izmišljenog) duga;
- Žrtve se ponekad prisiljavaju da i same čine kaznena dela, tada govorimo o vidu trgovine ljudima pod nazivom prinuda na vršenje krivičnih dela.
- Uz fizičko iskorišćavanje žrtve uvek doživljavaju i psihološku traumu.
- Spasenim žrtvama potrebna je dugotrajna stručna pomoć u rehabilitaciji kako bi se ponovo uključile u društvo. Ali u nekim slučajevima, čak kada su i svi vidovi pomoći i podrške dostupni, nije moguće u potpunosti ukloniti štetu od proživljene traume.
- Uz međunarodne konvencije i ostala dokumenta koja se posredno ili neposredno primenjuju (i) na trgovinu ljudima, važno je znati kako tu temu tretiraju nacionalna zakonodavstva.
- Trgovina ljudima može se obraditi kroz niz aspekata: ekonomski, politički, ženska prava/ljudska prava, pravni, sigurnosni, organizovani kriminal itd. Izaberite za priču onaj aspekt o kojem se najmanje pisalo. Veća je mogućnost da ćete reći nešto novo.
- Ljudi kojima mediji prenose vaše priče, a nažalost ponekad i novinari/ke i urednici/e, često ne prave razliku između ilegalnih migracija, međunarodne prostitucije i trgovine ženama.
- O trgovini ženama najviše se izveštava nakon što u javnost dospe informacija o pronalasku žrtve trgovine, uglavnom žena prisiljenih na prostituciju, ali to najčešće nije iskorišćeno kao povod za dugoročno analitičko izveštavanje o fenomenu trgovine ljudima.
- Veliki broj objavljenih medijskih priloga je površan, podilazi niskim strastima, te podstiče ili prati nedokumentovane afere.
- Često novinari/ke senzacionalističkim pristupom u izveštavanju otkrivaju identitet žrtava trgovine ljudima, što dovodi do njihove dodatne stigmatizacije u društvu i reviktimizacije, a stereotipi i pretpostavke o profilu žrtava trgovine ljudima preovladavaju nad istraživačkim novinarstvom.
- Prava imena, mesto boravka ili druge informacije koje bi mogle otkriti identitet žrtve moraju biti izostavljene iz svake medijske objave.
- Najbitnije je da žrtva trgovine ljudima ne može biti prepoznata na fotografiji ili video-snimku.
- Žrtva koja je već teško traumatizovana, ponižena i oštećena, dodatno se viktimizuje neodgovornom javnim iznošenjem informacija o situaciji eksploatacije u kojoj se zatekla.
- Žrtva trgovine ljudima koja razgovara s novinarom ima pravo da:
- zna s kim razgovara;
- zna u koje svrhe će razgovor biti upotrebljen;
- odbije da odgovori na bilo koje pitanje ili da samo informacije koje ona smatra bitnim;
- ima uvid u to šta se zapisuje ili snima, i dobije mogućnost da pregleda materijal pre objavljivanja i slobodu da izbriše ili izmeni bilo koju informaciju/izjavu koju je prethodno dala.
- Novinar/ka mora da zna i ono što žrtva ne mora: kakve su moguće opasnosti za žrtvu ukoliko pristane da javno govori, pogotovo pred kamerama.
- Žrtvi treba objasniti koje su moguće loše strane objavljivanja priče, i svakako joj omogućiti stručan pravni i svaki drugi potreban savet.
- Ukoliko žrtva iz bilo kog razloga nije u mogućnosti da sama proceniti moguće opasnosti od objavljivanja priloga, novinari i urednici dužni su da razmišljaju o najboljem interesu žrtve i učine sve da je zaštite od retraumatizacije.
- Pridržavajte se etičkih standarda novinarstva tokom razgovora sa žrtvom trgovine ljudima.
- Ni na koji način ne stvarajte pritisak na žrtvu koju intervjuišete, a koji može biti štetan po nju/njega.
- Postavljajte pitanja koja su u skladu sa uzrastom/starošću žrtve (naročito kada u pitanju deca žrtve).
- Ne postavljajte pitanja o seksualnoj zloupotrebi (naročito kada je u pitanju dete žrtva).
- Ukoliko žrtva to zatraži, budite spremni da u svakom trenutku prekinete razgovor.
- Ne objavljujte materijal koji direktno ili indirektno može štetiti žrtvi ili nekome iz njene/njegove neposredne okoline.
- Izbegavajte stereotipe i senzacionalistički pristup.
- Ne objavljujte fotografije na kojima je žrtva trgovine ljudima prikazana u seksualnom kontekstu, a naročito ako je u pitanju dete žrtva.
- Najprofesionalnije se ponašaju one medijske kuće ili redakcije koje imaju razrađenu pisanu proceduru postupanja u osetljivim slučajevima, uključujući i trgovinu ljudima. Zato, preporuka uredništvu – razvijte procedure zaštite žrtava prilikom izveštavanja i standarde etičkog izveštavanja.
- Ako novinar/ka radi priču za medijsku kuću koja nema procedure zaštite žrtava prilikom izveštavanja o njihovoj situaciji ili je reč o nezavisnom novinaru/ki, tzv. „slobodnjaku“ − novinar/ka treba da ima jasan lični kodeks izveštavanja temeljen na opštim profesionalnim i etičkim standardima, uključujući postupke u specifičnim slučajevima izveštavanja o trgovni ljudima.
- Ako novinar/ka radi na priči o konkretnoj žrtvi, važno je da identitet žrtve, adresu ili kontakte ne otkriva nikome, uključujući i druge novinare/ke, čak i kad je priča već objavljena.
- Ako bi priča mogla da ugrozi žrtvu, obaveza novinara je da takvu priču ne objavi. Ponekad od postupaka novinara doslovno zavisi žrtvin život.
- Priče žrtava su ljudima najzanimljivije priče o trgovini ljudima, ali radeći takve priče novinar/ka mora da zna da je sigurnost žrtve najvažnija, te da žrtvu treba razumeti, ne sažaljevati.
- Novinar/ka treba da zna kada, šta i kako treba pitati žrtvu, ali i kada treba samo ćutati i slušati.
- Sarađujte s drugim novinarima/kama koji se bave ovom temom, uključujući i one iz drugih zemalja. Često ćete jedni drugima dati podatke koji će tek razmenjeni dobiti pravu vrednost, a svi ćete tako dobiti važnu priču.
- Pitajte za savet kolege/nice koji/e imaju iskustvo izveštavanja o trgovini ljudima.
- Sarađujte sa stručnjacima/kinjama koji se bave traumama, a posebno onima koji/e su u radu vezani za temu trgovine ljudima.
Medijska prezentacija trgovine ljudima Odgovornost u rečima
Medijska perspektiva o trgovini ljudima u Srbiji
O istraživanju
Trgovina ljudima predstavlja jedan od najvećih globalnih problema današnjice, a mediji igraju ključnu ulogu u oblikovanju javne svesti i razumevanju ovog fenomena. Objektivnim, balansiranim i istraživačkim izveštavanjem, mediji ne samo da informišu javnost o ovom kompleksnom problemu, već i pokreću važne diskusije koje mogu dovesti do jačanja zakonskih okvira i poboljšanja podrške žrtvama. Kvalitetno novinarstvo takođe može da podigne svest o znacima i simptomima koji ukazuju na trgovinu ljudima, što može omogućiti građanima da prepoznaju i prijave sumnjive slučajeve, potencijalno spasavajući živote i doprinoseći borbi protiv ovog globalnog zločina.
Istraživanje o trgovini ljudima obuhvatilo je celu 2022. godinu, a analizom su uključene sve vrste medija – štampani, elektronski i internet portali . Od štampanih medija uzorkom su obuhvaćene sve informativne dnevne novine (Alo!, Blic, Danas, Informer, Kurir, Nova, Objektiv , Politika, Srpski telegraf i Večernje novosti), kao i tri nedeljnika – NIN, Nedeljnik i Vreme. Elektronski mediji uključili su sve televizije sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, RTS 2, TV Pink, TV B92, Happy TV i TV Prva), kao i regionalnu televiziju N1 koja se emituje na kablovskom operateru SBB i TV Kurir koja je dostupna za korisnike kompanije Telekom Srbija. Internet portali obuhvatili su top 5 najposećenijih medija u 2022. godini prema podacima Gemius Rating-a i to Blic.rs, Kurir.rs, Telegraf.rs, Mondo.rs i Nova.rs .
S ciljem da se utvrdi kako i u kojoj meri mediji u Srbiji izveštavaju o trgovini ljudima korišćena je kvantitativno-kvalitativna metodologija u kojem je jedinica analize pojedinačni tekst.
Kvantitativna dimenzija pokazuje stepen zastupljenosti selektovanih objava u medijima ukupno, pojedinačno i prema autorima tekstova. Kvalitativna dimenzija operacionalizovana je u 5 osnovnih kategorija na osnovu kojih je analizirana svaka pojedinačna objava:
- Oblici trgovine ljudima (seksualna eksploatacija i prinudna prostitucija, prinudni rad, prinudno prosjačenje, prinuda na vršenje krivičnih dela, trgovina organima (prinudno uzimanje organa radi njihove prodaje) i prinudni brakovi); Osim toga uvedene su i dve dodatne kategorije, i to za tekstove u kojima su novinari uopšteno izveštavali o trgovini ljudima, kao i objave o krivičnom delu „trgovina ljudima“ u kontekstu migranata;
- Tematski fokus kao uži kontekst izveštavanja;
- Publicitet, odnosno značaj teme trgovine ljudima (glavna tema u tekstu i sporedna tema);
- Vrsta naslova (informativni i senzacionalistički);
- Informisanost teksta – odnosno da li tekst/prilog informiše o borbi protiv trgovine ljudima?
Kompleksni metodološki pristup podrazumeva ukrštanje dve osnovne dimenzije analize, pa su stoga podaci dobijeni kvalitativnom analizom, zatim i kvantitativno obrađeni.
Analiza podataka
Kvantitativni deo
Tokom 2022. godine beležimo 943 objave o trgovini ljudima. Prema vrsti medija, najviše medijskih tekstova objavljeno je na internet portalima (524), slede štampa (327) i televizije (92).
Učestalost izveštavanja o trgovini ljudima pokazuje da je najveći broj tekstova objavljen u oktobru 2022. godine (125), septembru (107), martu (105) i to najčešće u kontekstu različitih hapšenja osumnjičenih da su počinili delo trgovine ljudima. U oktobru su u Beogradu saslušani osumnjičeni za prisiljavanje maloletnice na prostituciju koristeći prevaru, silu i pretnje. Septembar je obeležilo hapšenje petočlane grupe iz Šapca i Loznice zbog sumnje na trgovinu ljudima i dužničko ropstvo. U martu su u Nišu uhapšeni pojedinci iz Aleksinca, optuženi za trgovinu ljudima, zlostavljanje i podvođenje dvadesetogodišnje devojke.
Najveći broj tekstova u analiziranom periodu objavljen je 5. aprila 2022. godine kada je Ljubiša Vasić (55), vlasnik kafane iz Mihajlovca kod Smedereva, uhapšen zajedno s konobarom J. J. (62) zbog sumnje da je u tajnim sobama za orgije, koje su se nalazile u njegovom lokalu, primoravao devojke da se bave prostitucijom (Blic.rs).
Internet portali Kurir.rs (138), Telegraf.rs (133) i Blic.rs (114) objavili su najveći broj tekstova o trgovini ljudima. Od štampanih medija izdvajaju se Politika (69), Večernje novosti (67) i Danas (36). Kada su u pitanju elektronski mediji najveći broj TV priloga emitovan je na televiziji dnevnog lista Kurir (29, od čega 13 u jutarnjem programu Redakcija), sledi Prva televizija (21 prilog, od čega 8 u emisiji 150 minuta) i TV N1 koja je emitovala 18 TV priloga (po 6 u Novom danu i centralnoj informativnoj emisiji Dnevnik).
Skoro 50% objava nema imenovane autore (468), dok su na drugom mestu informacije preuzete od novinske agencije Tanjug (21 ukupno). Od pojedinačnih autora, novinar Večernjih novosti, pod inicijalima Lj.P. objavio je 11 tekstova u kojima se izveštava o trgovini ljudima.
Tema trgovina ljudima u analiziranom periodu našla se na 32 naslove strane, odnosno 10% tekstova od ukupnog broja objava u štampi. Najveći broj njih, odnosno po 8 tekstova, našlo se na naslovnim stranama Politike (Pravni okvir za najstariji zanat; U moru stradalo 20 migranata, potraga za nestalima; Kredi Svic decenijama čuvao pare diktatora i dilera droge; Evropa u problemu zbog Šolcovog poziva migrantima; Koga nišane albanski teroristi na Kosmetu; Rambuje je bio okvir za ucene; Strateško partnerstvo Beograda i Bakua i Glava u torbi, životu rancu) i Danasa (Ruganje i žrtvama i državnim institucijama; Trgovci ljudima prihvatili digitalnu revoluciju; Kossev: Ukupno 11 uhapšenih zbog silovanja devojčice na Kosovu; Otac podvodio ćerku, država reagovala tek posle dve godine; Darija Kisić planira otvaranje prihvatilišta koje je već otvoreno; Linglong i dalje miljenik vlasti; Vlada sprema „uvoz“ radnika iz Gvatemale, Bangladeša i Vijetnama i Svog napadača srećem skoro svakoga dana).
Analiza medijskih naslova pokazuje da novinari u naslovnim blokovima često ističu trgovinu ljudima i prostituciju (po 12% naslova).
Kvalitativni deo
Istraživanje medijskog sadržaja pokazalo je da mediji najčešće u kontekstu trgovine ljudima izveštavaju o seksualnoj eksploataciji i prinudnoj prostituciji (380 objava, odnosno 40,30%). To znači da se prosečno makar jedan tekst dnevno objavi o ovom obliku trgovine ljudima. Analiza je dodatno pokazala da portali Kurir.rs, Telegraf.rs i Blic.rs najčešće izveštavaju o ovoj temi, dok se od štampanih medija izdvajaju Večernje novosti, a elektronskih Kurir TV.
Na drugom mestu je uopšteno izveštavanje medija o trgovini ljudima i to u kontekstu različitih izveštaja nevladinih i državnih institucija, Evropola, obeležavanja Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, konferencija, ali i edukacija o borbi protiv ovog fenomena (270 objava, odnosno 28,63%).
Sledi pisanje medija u kontekstu migranata, odnosno kada novinari ne prave razliku između trgovine ljudima i situacija u kojima migranti nelegalno prelaze granice. Važno je napomenuti da trgovina ljudima uključuje eksploataciju osoba kroz prisilu, obmanu, dok nelegalno prelaženje granice sa migrantima bez validnih dokumenata ne podrazumeva nužno trgovinu ljudima. Neretki su primeri da je mađarsko-češka policijska patrola otkrila vozilo stranih registarskih oznaka, koje je vozio državljanin Srbije, sa strancima bez validnih dokumenata za boravak u Mađarskoj. U tim slučajevima novinari navode da je za krivično delo trgovine ljudima u Mađarskoj zaprećena kazna od jedne do pet godina zatvora, uz otežavajuće okolnosti od 5 do 15 godina. U navedenom slučaju, iako postoji sumnja, samo prisustvo migranata bez dokumenata ne implicira automatski trgovinu ljudima. Profesionalno izveštavanje zahteva uzdržavanje od zaključaka dok se ne utvrde sve relevantne činjenice i dokazi o prirodi i okolnostima ovakvih slučajeva.
Prinudni rad bio je tema 84 objave. Tako su mediji i u 2022. godini nastavili da izveštavaju o užasavajućim uslovima u kojima su živeli radnici kineske kompanije „Linglong“, koja kod Zrenjanina gradi fabriku guma (Blic.rs). Osim toga, u septembru 2022. godine u Beogradu je održana regionalna konferencija o borbi protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije. Više od 100 učesnika i učesnica iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije i drugih zemalja i međunarodnih organizacija, okupilo se na dvodnevnoj konferenciji „Borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Evropi: standardi, realnost i nove strategije delovanja“, kako bi razmotrili strategije za borbu protiv trgovine ljudima u svrhu eksploatacije, zločina koji pogađa sve veći broj žena, muškaraca i dece, kako transnacionalno, tako i interno u okviru pojedinačnih zemalja (Telegraf.rs).
Na petom mestu je trgovina organima (prinudno uzimanje organa radi njihove prodaje) koja je u istraživanju bila u 50 medijskih tekstova i to najviše na portalu Kurir.rs (12). Najčešće pominjanje je u kontekstu nerasvetljenih dešavanja na Kosovu i Metohiji, pa je tako albanski premijer Edi Rama uputio pismo državama članicama Saveta Evrope u kojem je zatražio da odbace izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima (Blic.rs).
Sledi prinudno prosjačenje (39 objava, odnosno 4,14%), a jedna od vesti koja je obeležila 2022. godinu je da su u septembru pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, zajedno sa Višim javnim tužilaštvom u Šapcu, uhapsili petočlanu međunarodnu kriminalnu grupu osumnjičenu za trgovinu ljudima. Grupa je delovala na teritoriji Srbije i Italije, dovodeći ljude u dužničko ropstvo od 2016. do 2022. godine, dajući im novac sa visokim kamatama. Sumnja se da su žrtve zatim bile primorane da vraćaju dugove prosjačenjem u Italiji (Nova.rs).
O prinudnim brakovima izveštavalo je 27 medijskih tekstova, a jedna od vesti koja je bila u fokusu u godini za nama dolazi iz Crne Gore kada je tamošnja policija podnela krivičnu prijavu protiv K. M. (31) i B. M. (38), sa Kosova, nastanjenih u Podgorici, zbog ugovaranja braka 12-godišnje devojčice, ćerke K.M. i 12-godišnjeg dečaka iz te porodice radi sticanja novčane koristi (Blic.rs). Na poslednjem mestu našla se prinuda na vršenje krivičnih dela sa jednom medijskom objavom u 2022. godini.
| Oblici trgovine ljudima | Broj objava | % | |
|---|---|---|---|
| 1 |
Seksualna eksploatacija i prinudna prostitucija |
380 | 40,30% |
| 2 | Trgovina ljudima - uopšteno | 270 | 28,63% |
| 3 |
Krivično delo „trgovina ljudima“ u kontekstu migranata |
92 | 9,76% |
| 4 | Prinudni rad | 84 | 8,91% |
| 5 |
Trgovina organima (prinudno uzimanje organa radi njihove prodaje) |
50 | 5,30% |
| 6 | Prinudno prosjačenje | 39 | 4,14% |
| 7 | Prinudni brakovi | 27 | 2,86% |
| 8 | Prinuda na vršenje krivičnih dela | 1 | 0,11% |
| Total | 943 |
Analiza tematskih fokusa pokazuje da su hapšenja i suđenja zbog trgovine ljudima zastupljeni u skoro polovini tekstova (49,95%). Druga značajna kategorija u medijskom izveštavanju o trgovini ljudima obuhvata temu borbe protiv ovog fenomena, sa ukupno 48 objava. Ovi tekstovi su se, između ostalog, fokusirali na edukaciju zaposlenih u hotelijerstvu o prepoznavanju znakova trgovine ljudima (Politika), kao i na medijska uputstva namenjena čitaocima i gledaocima o tome kako identifikovati ovaj problem i šta on tačno podrazumeva. Mediji su blagovremeno izveštavali o različitim događajima usmerenim na borbu protiv trgovine ljudima, uključujući konferencije, radionice i kampanje. Posebnu pažnju privukla je kampanja pod nazivom „Koliko si blizu?“, koju je nevladina organizacija ASTRA 21. septembra započela u cilju informisanja i prevencije trgovine ljudima. Tim povodom je na Trgu republike u Beogradu postavljena instalacija „Lavirint trgovine ljudima“, kojom je ASTRA želela da približi građanima iskustvo žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije. Istraživanje je pokazalo da mediji u Srbiji izveštavaju i u kontekstu krize u Ukrajini (3%) i to da su žene i deca izbeglice iz Ukrajine sve češće plen trgovaca ljudima nakon bekstva u EU od ratnih strahota u domovini. Nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava upozorili su na ovu opasnost i apelovali na države članice Unije da pojačaju kontrolu (Kurir.rs). U 17 objava našle su se i ispovesti onih koji su bili žrtve trgovine ljudima. Jedna od njih je i Nevena Mitić, žrtva trgovine ljudima, koja je odvedena u Holandiju 1995. godine gde je dve godine bila primorana na prostituciju. Nakon što ju je jedna osoba odvela, druga ju je pronašla i spasila. Njen život je bio stavljen na ispit, gde je mladost bila oduzeta, a kroz iskustvo je postala jača i odlučila da podeli svoju priču kako bi ohrabrila druge žene.
| Tematski fokusi (Top 10) | Broj objava | % | |
|---|---|---|---|
| 1 | Hapšenja i suđenja zbog trgovine ljudima | 471 | 49,95% |
| 2 | Borba protiv trgovine ljudima | 48 | 5,09% |
| 3 | Navodi o trgovini organima na KiM | 44 | 4,67% |
| 4 | Uopšteno o fenomenu | 43 | 4,56% |
| 5 |
Konferencije, radionice i kampanje za borbu protiv trgovine ljudima |
28 | 2,97% |
| 6 | Ukrajinska kriza | 24 | 2,55% |
| 7 | Slučaj radnika iz „Linglonga“ | 24 | 2,55% |
| 8 | Statistike o žrtvama trgovine ljudima | 19 | 2,01% |
| 9 | Ispovesti žrtava trgovine ljudima | 17 | 1,80% |
| 10 | Izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2022. | 12 | 1,27% |
| Total | 730 |
Tema trgovina ljudima bila je glavna u 563 objave (59,70%), dok je značaj ove teme u 380 tekstova bio sporedan (40,30%).
Jedna od metrika u analizi bili su i naslovi tekstova, koji igraju ključnu ulogu u profesionalnom i objektivnom novinarstvu jer često predstavljaju prvi kontakt sa čitaocima, posebno u online okruženju gde mnogi često ne čitaju celokupan sadržaj. Analiza je pokazala da je, nažalost, više od polovina naslova bila senzacionalistička. Ovakav način izveštavanja često umanjuje ozbiljnost situacije i može dovesti do stigmatizacije i dalje traumatizacije žrtava. Takođe, on može sprečiti žrtve da potraže pomoć i podršku jer se osećaju sramotno i neshvaćeno. Osim toga, takav pristup može stvoriti nerealne predstave o trgovini ljudima u javnosti, što otežava borbu protiv ovog problema na efikasan i saosećajan način. U broju senzacionalističkih naslova prednjači Kurir.rs i to naslovima kao što su: DEVOJKU (20) IZ ALEKSINCA PODVODILI MUŠKARCIMA ZA NOVAC, PA JE PRODALI; Pozvali je da im čuva decu pa je NATERALI NA PROSTITUCIJU; GDE ĆE IM DUŠA! Trudna madam i njen dečko maltretirali SIROČE i terali je da se prostituiše da bi im vratila izmišljeni dug; KONOBAR MI NUDIO S*KS S PROSTITUTKAMA U KAFANI: Svedok na suđenju ispričao kako je makro Ljubiša Vasić podvodio devojke; NIŠLIJKU PRODALI ZA 1.000 DINARA, ŽIVELI U KOMBIJU: Određen pritvor trgovcima ljudima iz Aleksinca; TATA MI JE TO RADIO! Posle JEZIVOG svedočenja devojčice iz Subotice, otac MONSTRUM dobio 12 godina zatvora; UZNEMIRUJUĆE! KLANJE I UBIJANJE SRBA! ORGANI VAĐENI ZA PRODAJU: Vulin: Film „Žuta kuća“ je dug Srbije prema žrtvama!
Senzacionalističke naslove beležimo i u drugim medijima, kao što su: DIGAO MU SE DOK SU GA PRIVODILI! (Alo!), DROGIRAO SIROMAŠNE ŽENE I TERAO IH NA PROSTITUCIJU! (Alo!), ZLOSTAVLJALI DEVOJKU, PA JE PRODALI ZA 200 EVRA RADI BRAKA (Blic), „UDARI JE U LICE, ZGRABI ZA VRAT“ Ko je kontroverzni influenser Endru Tejt i zašto je živeo u NAŠEM KOMŠILUKU: Osumnjičen je za silovanje i trgovinu ljudima (Blic.rs), TERALI INVALIDA DA PROSI Morao da donosi 100 evra dnevno, mučili ga 7 godina: Podignuta optužnica protiv PORODICE IZ PAKLA, presudu čekaju na slobodi (Blic.rs), Dadilju terali na prostituciju, PA JE PRODALI U BELO ROBLJE (Informer), RUSKINJA PRODALA BEBU DA BI ZARADILA ZA PLASTIČNU OPERACIJU! Par kupio dete staro 5 dana, ali jedno ih je otkrilo! (Mondo.rs), Podignuta optužnica protiv petorke: Devojku terali na prostituciju, silovali je metlom (Nova.rs), Ćerku prodao za 10.000 evra (Objektiv), 11 MANIJAKA SILOVALO DEVOJČICU (Srpski telegraf), Bili smo u kupleraju „Prve frizure Srbije: Cene devojaka zavise od jedne stvari, a ulazi se tajnim hodnikom (Telegraf.rs), Uzimali za noć i do 5.000 evra (Večernje novosti) i Prodao ćerku za 2.000 evra (Večernje novosti).
Od svih medija dnevni list Politika prednjači u broju informativnih naslova, kao što su: Znanjem i edukacijom protiv trgovine ljudima; Besplatne obuke žena iz ranjivih grupa; Brat Seke Sablić robija u Srbiji; Deci koja žive i zarađuju na ulici neophodna podrška; Ocu 12 godina zatvora za obljubu maloletne ćerke; Radna eksploatacija kao novi oblik ropstva; Radnici iz Vijetnama bez odgovarajuće zaštite i Trgovina ljudima – od seksualne eksploatacije do prodaje organa.
Pored senzacionalističkih naslova, izveštavanje o trgovini ljudima često prate i uznemiravajuće slike ili ilustracije. Ovakav vizuelni sadržaj može značajno uticati na kvalitet i percepciju izveštavanja jer može pojačati emocionalni utisak članaka, ali istovremeno riskira sekundarnu viktimizaciju žrtava i može biti okidač za traumatske reakcije kod čitalaca/gledalaca.
Istraživanje je pokazalo da 166 objava informiše svoje čitaoce/gledaoce o borbi protiv trgovini ljudima i ima edukativan sadržaj. U tome prednjači dnevni list Politika, koji se npr. bavio pravnim okvirom za legalizaciju prostitucije i kako bi to uticalo na borbu protiv trgovine ljudima. Na drugom mestu je Kurir.rs koji je istraživao kako se postaje žrtva trgovine ljudima, upozorenjima kako da se prepoznaju sajtovi na kojima su potencijalni predatori. Doprinos ovoj temi, kao i edukaciji javnosti dali su naravno i predstavnici nevladinih organizacija koje se bave borbom protiv trgovine ljudima kao što su ASTRA i Atina. Ostalih 777 objava najčešće su bile u formi faktografskih oblika novinarskih izveštavanja i pisali su o dnevno aktuelnim dešavanjima.
Zaključak
Istraživanje medijskog pokrivanja teme trgovine ljudima u 2022. godini ukazuje na intenzivno bavljenje ovim problemom u srpskim medijima. Sa ukupno 943 objave, dominirali su internet portali, dok su štampani mediji i televizija takođe dali značajan doprinos.
Analiza je pokazala da su mediji najčešće izveštavali o hapšenjima i suđenjima povezanim sa trgovinom ljudima, s posebnim naglaskom na seksualnu eksploataciju, koja čini gotovo 40% ukupnih objava. Pored toga, analiza pokazuje da su mediji takođe posvetili pažnju i edukativnim sadržajima o borbi protiv trgovine ljudima, sa značajnim brojem objava koje pokrivaju konferencije, radionice, kampanje i obuke, naglašavajući važnost prevencije i podizanja svesti o ovom fenomenu.
Međutim, uprkos ovim naporima, uočeno je da je značajan broj naslova imao senzacionalistički pristup, što može uticati na percepciju javnosti i stavove prema žrtvama trgovine ljudima. Senzacionalizam u naslovima i uznemiravajuće slike mogu dovesti do sekundarne viktimizacije žrtava i stigmatizacije, što predstavlja izazov za odgovorno novinarstvo. Takođe, primećen je i problem pogrešne interpretacije situacija s migrantima što dodatno ističe složenost ove teme. Neretko su izveštaji o migrantima bez validnih dokumenata brzopleto interpretirani kao slučajevi trgovine ljudima, bez dubljeg istraživanja ili potvrde. Ovaj aspekt pokazuje značajnu potrebu za profesionalnim i detaljnim novinarstvom koje razlikuje trgovinu ljudima od nelegalne migracije.
Mediji igraju dvostruku ulogu u izveštavanju o trgovini ljudima. S jedne strane, oni imaju moć da edukuju i podižu svest o ovoj složenoj temi. S druge strane, prisustvo senzacionalističkih naslova i uznemirujućih vizuelnih materijala ukazuje na potrebu za većom odgovornošću i etičkim standardima u novinarstvu. U medijskom izveštavanju o trgovini ljudima, novinari bi trebalo da obrate posebnu pažnju na način izveštavanja, izbegavajući senzacionalističke naslove i poštujući privatnost i dostojanstvo žrtava. Važno je povećati fokus na edukativnom sadržaju kako bi se podigla svest o problemu i njegovim rešenjima, uz temeljno istraživanje i dokumentovanje svakog slučaja. Balansirano izveštavanje koje humanizuje žrtve, saradnja sa stručnjacima, odbacivanje stereotipa, kao i transparentnost izvora, ključni su za osiguravanje objektivnog izveštavanja o ovoj kompleksnoj temi. Ovim pristupom, mediji ne samo da doprinose pravednijem i tačnijem izveštavanju, već i aktivno učestvuju u stvaranju društva koje je obavešteno i koje efikasno reaguje na izazove trgovine ljudima.
Autorka istraživanja:
Ivana Milošević, Head of Media Analysis & Research, Kliping
Istraživači na projektu:
Filip Barić, Senior Media Analyst
Tanja Jerinić, Media Analyst, Kliping
Uz podršku:
