Kao događaj koji bi na neki način smisleno trebalo da zaokruži čitav niz različitih ASTRINIH aktivnosti u 2022, 8. decembra, organizovale smo konferenciju pod nazivom KOLIKO SMO BLIZU TRGOVINI LJUDIMA? PRESEK STANJA U SRBIJI U KONTEKSTU 21. VEKA. Na događaju su predstavljeni nalazi najnovijeg istraživanja o trgovini ljudima u Srbiji, kao i najvažniji nalazi uporedne analize o odgovornosti u lancu snabdevanja i principa dužne pažnje s predlogom za unapređenje zakonodavnog okvira.
U međuprostoru između panela ASTRA je predstavila i svoju najnoviju aplikaciju za mobilne telefone namenju informisanju i zaštiti od trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije SAFE at WORK.
U uvodnoj reči, na početku konferencije, oko stotinu učesnika/ca pozdravili su Marija Anđelković, izvršna direktorka ASTRE; Nenad Simić, predstavnik Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, MUP RS; i Ross Conroy, politički službenik Ambasade SAD u Beogradu. Ovom prilikom, Marija Anđelković nas je upoznala sa ciljem organizacije ovog događaja, odnosno potrebom za održavanjem produktivnog dijaloga svih aktera na polju trgovine ljudima, a naročito povodom novih saznanja i trendova na polju borbe rpotiv trgovine ljudima; Nenad Simić nas je podsetio na dosadašnju uspešnu saradnju i pomake u borbi protiv trgovine ljudima u poslednjih dvadesetak godina. Predstavnik Ambadase SAD, Ros Konroj je pozdravio skup i napore i civilnog i državnog sektora na tom polju, ali i podsetio na nalaze i preporuke ovogodišenjeg TIP reporta u kome je Srbija zabeležila nazadovanje.
Nakon uvodne reči, prisutni su bili u prilici da čuju lične priče nekadašnjih žrtava trgovine ljudima (klijenata/kinja ASTRE) u upečatljivom izvođenju profesionalnih glumaca. Ova potresna svedočenja podsetila su sve prisutne na strahote krivičnog dela sa kojim se bore, ali i na odgovornost koju svi angažovani u ovoj borbi imaju.
U okviru prve sesije pod nazivom TRGOVINA LJUDIMA U SRBIJI − PRESEK STANJA U KONTEKSTU 21. VEKA – predstavljeni su nalazi istoimenog izveštaja. Izveštaj je rađen u saradnji sa Grupom za razvojnu inicijativu SeConS i o njemu su govorile Milica Stević, istraživačica, i Olja Vuković, direktorka SeConSa.
Cilj ovog istraživanja bio je da doprinese unapređenju i jačanju sistema zaštite (uključujući i javni i civilni sektor) jedne od najranjivijih društvenih grupa – žrtava i osoba u riziku od trgovine ljudima, kroz stvaranje jedinstvene činjenične osnove (baze podataka) o složenim oblicima trgovine ljudima koji se menjaju sa promenama društvenog konteksta, te prepoznavanju i percepcijama rizika trgovine ljudima kod opšte populacije u Srbiji i posebno među ranjivim grupama koje su najizloženije rizicima.
Ovom prilikom Milica Stević upoznala je prisutne sa glavnim nalazima: ● Što se tiče prepoznavanja rizika i različitih oblika trgovine ljudima najnižu prosečna ocena se javlja kod najmlađe starosne kategorije, kod mladih starosti od 18 do 25 godina, što povećava njihovu ranjivost i izloženost trgovcima ljudima. ● Svaki peti ispitanik među romskom populacijom uopšte nije upoznat sa rizicima da neko postane žrtva trgovine ljudima, a gotovo svaki treci ispitanik bio je obmanut u vezi sa uslovima rada (31,4%), kao i visinom zarade i/ili dinamikom placanja zarade na određenom poslu. ● Ispitanici iz opšte populacije su prilikom rada u Srbiji u najvećoj meri bili suočeni sa problemom neisplaćivanja, kašnjenja ili izuzetno niskih zarada (30,3%); zatim sa veoma dugim radnim vremenom (28,8%), kao i sa nepoštovanjem odredbi ugovora ili Zakona o radu (24,9%). U slučaju rada u inostranstvu, problem sa kojim se najveći broj ispitanika suočio jeste odsustvo socijalne i zdravstvene zaštite. ● Alarmantan je podatak da veliki broj žena ne prepoznaje situaciju prinudnog kućnog rada kao trgovinu ljudima. Ovakav nalaz ukazuje da žene nisu dovoljno osvešćene o zloupotrebi rada u domaćinstvu, i samim tim, nalaze se u većem riziku da na ovakav način budu eksploatisane. Većinu ove ekploatisane kategorije čine žene (70,3%) i najveći broj ovih osoba imao je problem sa predugim radnim vremenom.
Nakon izlaganja nalaza otvorena je debata u kojoj su učestvovali Aleksandra Ljubojević, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Slobodan Josimović, zamenik višeg javnog tužioca VJT Novi Sad, i Biljana Slavković, terapeutkinja Instituta za psihodramu i dugogodišnja saradnica ASTRE. Diskusiju je moderirala Jasmina Krunić, koordinatorka za javne politike i razvoj ASTRE.
Zaključak panelista bio je da se uočeni trendovi dosta podudaraju sa nalazima istraživanja. Predstavnica Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima ukazala je prisutnima da je došlo do unapređenja procedura identifikacije i da je stoga veći broj identifikovanih žrtava ove godine (do sada 57), među kojima ima i pripadnika/ca migrantske populacije. Takođe je istakla da ono što posebno zabrinjava jeste visok broj devojčica žrtava seksualne eksploatacije. Takođe, čuli smo od panelista da je prevencija ključ, kako individualna tako i kolektivna, ali i da treba raditi na oslobađanju od stereotipa i predrasuda prema žrtvama. Zaključeno je i da je dodela statusa posebno osetljivog svedoka nešto što bi moglo da se promeni uz mala ulaganja. Ukazano je i na neophodnost razvoja usluga za muškarce i decu žrtve, kao i neophodnost povećanja broja terapeuta specijalizovanih za tretman rane traume kod dece. Svim prisutnim sagovornicima je veoma bila jasna povezanost visoke tolerancije na nasilje u društvu i problema trgovine ljudima.
Druga sesija nosila je naziv KOMPARATIVNA ANALIZA DOBRIH PRAKSI SA PREDLOGOM ZA UNAPREĐENJE ZAKONODAVNOG OKVIRA ZA PRIMENU DUŽNE PAŽNJE I ODGOVORNOSTI U LANCU DOBAVLJAČA U NACIONALNOM KONTEKSTU. Imajući u vidu trenutne trendove na polju trgovine ljudima, jake ekonomske migracije i migracije izazvane ratovima koje su u toku, priliv stranih radnika i odlaženje domaćih radnika na rad u inostranstvo, kao i nepostojanja pozitivnog zakonodavstva u Srbiji iz oblasti odgovornosti u lancu snabdevanja i dužne pažnje, izrada ove analize kao temelja kasnijih zagovaračkih akcija pokazala se kao neminovnost.
Sa nalazima ove analize/istraživanja prisutne su upoznali Jelena Čanović Spasojević, istraživačica (Pravni fakultet u Kragujevcu) i Nenad Spasojević, istraživač (Advokatska kancelarija Spasojević). Jelena je govorila o nalazima istraživanja i predstavila zakonska rešenja iz ove oblasti iz EU, Nemačke, Francuske, SAD i Australije; dok je Nenad govorio o postojećem zakonskom okviru u Srbiji i njegovim potencijalima za unapređenje u smislu uvođenja zakonskih rešenja za oblasti korporativne odgovornosti i dužne pažnje.
Nakon njihovog izlaganja usledila je diskusija, kojom je moderirala Ana Petrović Jovanović, pravna savetnica Misije OEBS-a u Srbiji, a u kojoj su komentare na ono što su čuli davali Nenad Spasojević, advokat, Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala; Bojana Tamindžija, predstavnica Centra za politike emancipacije i nacionalna koordinatorka Clean Close Campaign, i Luka Đorđević, advokat.
Pored toga što su se prisutni složili da uređenje ove oblasti na nivou EU ohrabruje, zajednički zaključak prisutnih najbolje je u svom komentaru sažela jedna od učesnica diskusije, Bojana Tamindžija: Hvala Nvo Astra na mogućnosti da diskutujemo na za nas jako važnu temu donošenja zakona o korporativnoj odgovornosti, i na nivou pojedinačnih država članica EU i na nivou čitave EU, oko koga se lome koplja trenutno u Briselu. Da ne bi zakoni i u samoj definiciji i u primeni završili kao još jedan white washing za multinacionalne korporacije, važno je da pritiskamo što više možemo. Niko ne očekuje da će navedeno zakonodavstvo rešiti problem monopola multinacionalih korporacija preko noći, ali za početak možemo ga koristiti kao alatku u borbi za radna prava duž globalnih lanaca snabdevanja i insistirati na obaveznoj transparentnosti, preciznim monitoring mehanizmima, jasno definisanim pristupom pravdi i pravu na platu za život.
- Nalazi obe analize i ovaj događaj su aktivnosti koje se sprovode u okviru dvogodišnjeg projekta „Unapređenje odgovora na trgovinu ljudima – iznad postojećih okvira“ i uz podršku Američke ambasade u Republici Srbiji (u okviru Kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama). Događaj je ujedno i deo kampanje KOLIKO SI BLIZU TRGOVINI LJUDIMA, koja se realizuje kao deo projekta „Unapređenje prostora i mogućnosti za borbu protiv trgovine ljudima“, koji se sprovodi uz podršku Evropske unije i švedske fondacije Kvinna till Kvinna.
- Ovom prilikom ASTRA se zahvaljuje donatorima na podršci i svim učesnicima/ama na odvojenom vremenu, interesovanju i aktivnom učešću u realizaciji ovog događaja.
Ne zaboravite da downloadujete našu novu aplikaciju SAFE at WORK i prosledite je prijateljima, saradnicima i svima onima kojima bi mogla biti od koristi.
Kao mali kuriozitet – ceo događaj bio je upotpunjen i malo intervencijom u samom prostoru Hotela M u kome je održana konferencija. Naš LAVIRINT trgovine ljudima ponovo je zablistao u novom ruhu kao deo pratećeg programa konferencije. Pre toga, krajem septembra meseca bio je postavljen u trajanju od tri dana na Trgu Republike, kako bismo akcijom informativno-preventivnog karaktera, intervencijom u javnom prostoru započeli kampanju KOLIKO SI BLIZU?