Zaštita od trgovine ljudima u doba korone

Poštovanje ljudskih prava i pandemija koronavirusa

Iako smo na samom početku krize koja je otpočela izbijanjem pandemije koronavirusa imali samo usputna saznanja o tome šta je koronavirus, danas teško da postoji neko kome se život nije makar za nijansu promenio zbog posledica koje je donela pandemija.

Sasvim je sigurno da je pandemija koronavirusa pre svega zdravstvena kriza, koja stavlja na teške testove zdravstvene sisteme širom sveta. Ipak, ovaj virus i njegovo širenje stavljaju na test i druge aspekte naših života, od načina na koji provodimo slobodno vreme, preko radnih odnosa, pa sve do posledica po socijalni položaj onih koje koronavirus i mere za njegovo suzbijanje najviše pogađaju.

Zbog ozbiljnih posledica koje koronavirus može imati na ostvarivanje tvojih prava, pripremili smo ovu brošuru sa osnovnim informacijama o tome koja ljudska prava imate, kako vaša ljudska prava mogu biti ugrožena tokom trajanja pandemije koronavirusa, i na koji način možete da ih štitite.

Pre svega, da razjasnimo šta su to ljudska prava

Sasvim smo sigurni da ste do sada nebrojeno puta čuli da neko pominje „ljudska prava“. O ljudskim pravima se piše, čita, snimaju se filmovi, pišu pesme, vode žustre rasprave, mnogo toga se može reći o ljudskim pravima. Ipak, ono što je najvažnije jeste da ljudska prava pripadaju svima podjednako i da ih svi imaju samom činjenicom da su rođeni.

Ovo znači da su ljudska prava garantovana različitim dokumentima, od našeg Ustava, koji je najvažniji i najviši pravni akt u zemlji, pa preko čitavog niza međunarodnih ugovora koje je Srbija potpisala i prihvatila i koji su sastavni deo našeg pravnog poretka.

Činjenica da su ljudska prava garantovana svima i da svima pripadaju, znači i da je neko dužan da ih sprovodi, odnosno da ih štiti. To je najčešće sama država. Zato su ljudska prava i brana samovolji države u odnosu na pojedinca ili neku grupu pojedinaca.

Tako nam se, primera radi, garantuju prava da ne budemo podvrgnuti prebijanju od strane policijskih službenika, da imamo pravo da glasamo, izađemo na protest, da imamo pravo na slobodu štampe, ali i da imamo pravo na zdravlje, rad, pravične uslove rada i brojna druga ljudska prava.

Svaka od ovih obaveza – da se poštuju, štite i ispunjavaju obaveze o ljudskim pravima − podrazumeva čitav niz koraka i mera koje je država dužna da preduzme radi zaštite svojih građana i građanki ili drugih lica koja se nalaze pod njenom nadležnošću.

Primeri za to su brojni – od uticaja koje kriza izazvana pandemijom koronavirusa ima na radna prava i uslove rada, preko povećane izloženosti radnika i radnica širenju virusa i drugim nezdravim i teškim uslovima rada, smanjenih davanja za javne službe (osim onih koje su namenjenje zdravstvenom sektoru), pa sve do povećanog porodičnog nasilja, izolacije koja sprečava ili otežava identifikaciju žrtava trgovine ljudima, socijalne distance koja pojačava probleme mentalnog zdravlja i onemogućava pristup formalnoj i neformalnoj mreži pravne, psihološke i druge vrste podrške, većeg broja pojedinaca koji će biti ekonomski ugroženi i dodatno podložni trgovini ljudima i upadanju u „dužničko ropstvo“.

Svako može postati žrtva trgovine ljudima. Trgovina ljudima nije nekakva daleka stvar koja se dešava ko zna kome

Pošto trgovina ljudima nije nekakva daleka stvar koja se dešava ko zna kome, u nastavku ove brošure, koja ti može služiti i kao podsetnik za ostvarivanje prava, istaći ćemo neke od ključnih stvari koje su značajne za:

Prevenciju trgovine ljudima,
Zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu, tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa (npr. prevoz, skrivanje, čuvanje i sl.). Do eksploatacije uvek dolazi i ona se održava upotrebom sile, pretnje, dovođenjem u zabludu, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položaja, ili na neki drugi način.

Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje zarade (ili neke druge koristi) kroz eksploataciju, bilo da se radi o seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu, prinudnom prosjačenju, prinudi na vršenje krivičnih dela, ilegalnom usvojenju, prinudnim brakovima, trgovini organima ili nekom drugom obliku.

Koja ljudska prava vas štite da ne postanete žrtva trgovine ljudima

Siromaštvo, ekonomska nejednakost, izloženost nasilju i ranjivost pojedinih društenih kategorija, neki su od ključnih faktora koji utiču na pojavu prinudnog rada i drugih oblika trgovine ljudima, kako u Srbiji tako i globalno. Procene su da čak 38% svetske radne snage radi u sektorima koji su posebno pogođeni korona krizom – od uslužnih i prerađivačkih delatnosti, preko ugostiteljstva, hotelijerstva i drugih.

Zbog toga je posebno važno podsetiti se koja nam to prava pripadaju i na koji način ih možemo ostvariti, kako bismo se zaštitili i bili manje podložni trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije, ali i ostalim oblicima trgovine ljudima.

Pravo na rad, naknadu za nezaposlenost i podršku Nacionalne službe za zapošljavanje

Prema našem Ustavu, svako ima pravo na rad i na slobodan izbor zanimanja.

Mogućnost da se zaposli ima svako od navršene petnaeste godine života, s tim što oni koji su maloletni zaposleni imaju posebnu zaštitu – ne mogu da rade prekovremeno (preko 40 sati nedeljno), niti da rade poslove koji podrazumevaju težak fizički rad (npr. rad na sakupljanju opasnog otpada, rad na građevini), ili one poslove koji mogu da negativno utiču na njihov razvoj (npr. rad u kockarnici ili kladionici).

Naši zakoni predviđaju i posebnu zaštitu za trudnice i dojilje.

Iako postoje različiti oblici radnog angažovanja, najčešći i najpoželjniji – onaj koji se odnosi na rad na neodređeno vreme, sve je češće nedostižan. Ipak, važno je podsetiti se da poslodavci imaju jasno uspostavljene obaveze prema tebi dok si radno angažovan/a.

Imaš pravo na naknadu zarade (platu), kao i na dnevni, nedeljni i godišnji odmor, zaštitu i bezbednost na radu, i to da te poslodavac „prijavi“, odnosno da dobijaš celokupnu platu na račun, a da ti se obračunavaju porezi i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (koje plaća poslodavac).

U VREME KORONA KRIZE, POSEBNO JE VAŽNO ZNATI:

Zbog krize koja je prouzrokovana koronavirusom, mnogi poslodavci prijavili su se za državne programe pomoći, gde im država isplaćuje „minimalac“ po svakom zaposlenom radniku.

Poslodavci nemaju pravo da ti traže povraćaj novca ukoliko su ti 30.000 dinara državne pomoći „minimalca“ uplatili kao deo pune plate. Ukoliko se to dogodi, pokušaj da objasniš poslodavcu da nema pravo da to uradi, a ako to ne uspe – obrati se Inspektoratu za rad.

Isto tako, u uslovima kada zdravstvena kriza preti čitavom čovečanstvu, a virus se lako prenosi među ljudima, posebno je važno da tvoj poslodavac preduzme čitav niz mera za sprečavanje širenja zaraze (obezbeđivanje maski, rukavica, vizira, sredstava za dezinfekciju i druge opreme) i čuvanje zdravlja.

Rad od kuće je posebno regulisan, poslodavac tokom trajanja pandemije koronavirusa nema pravo da ti umanjuje platu zbog toga što te je poslao na rad od kuće.

Ukoliko niste drugačije dogovorili, tvoje radno vreme je i dalje osam sati dnevno, koliko god to čudno delovalo mnogima.

Dosadašnja praksa je pokazala da su oni koji su angažovani na sezonskim poslovima posebno u riziku da postanu žrtve prinudnog rada ili radne eksploatacije. U slučaju da radiš na takvim poslovima, tvoja prava štiti Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na
sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Ovim zakonom propisano je da se angažovanje na sezonskim poslovima ne smatra radnim angažovanjem, ali to ne znači da nemate pravo na naknadu zarade ili na druge važne aspekte koji se tiču vaše bezbednosti na radu, odmora i drugih pitanja. Pored toga, važno je znati da ovim propisom samo pojedini poslovi koji se obavljaju sezonski mogu imati ovaj „tretman“. To su poslovi koji se tiču poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, i to oni poslovi koji se obavljaju u određenom periodu u toku godine, kao što su setva, sadnja, žetva i ostali.

Oni koji su angažovani na sezonskim poslovima imaju pravo da budu upoznati sa: poslovima koje će obavljati, mestom rada, trajanjem radnog vremena, bezbednosnim uslovima i uslovima za zdravlje na radu, dnevnom i nedeljnom radnom vremenu, odmorima u toku dana i između radnih dana i nedelja, visinom naknade za rad i rokovima za njenu isplatu.

Poslodavac je na vašu zaradu dužan da plati porez, kao i da vam uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, i doprinos za zdravstveno osiguranje (samo) za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Za razliku od redovnog radnog odnosa, poslodavac u ovom slučaju i osoba radno angažovana na sezonskim poslovima ne zaključuju ugovor o radu, već se samim stupanjem na rad smatra da je zaključen usmeni ugovor o radu!

Zbog zaštite vaših prava (da biste imali napismeno ono što ste se dogovorili sa poslodavcem), imate pravo da od njega tražite da vam izda potvrdu o uslovima rada koji važe u vašem odnosu, ali na to možete čekati do dva meseca.

Zbog toga je ovakva vrsta radnog angažovanja izuzetno rizična i lako može doći do povrede vaših prava ili u gorim slučajevima prinudnog rada ili radne eksploatacije.

Zato je najbolje da dobro proverite ko je poslodavackoji hoće da vas angažuje na sezonskim poslovima, kao i da imate spremne kontakte organizacija ili institucija koje bi mogle da zaštite vaša prava u slučaju potrebe.

Inače, u „redovnim prilikama“ u slučaju da izgubiš posao:

Imaš pravo na novčanu naknadu koju ostvaruješ kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Rok za prijavljivanje za ovu naknadu je 30 dana od prestanka radnog odnosa. Oni koji zakasne da se prijave na vreme, gube pravo na naknadu.

Nacionalna služba za zapošljavanje može da ti
pomogne i da pronađeš novi posao, a tvoj savetnik za zapošljavanje kom moraš redovno da se javljaš će te uputiti u sve detalje u vezi sa tim.

Pravo na rad, naknadu za nezaposlenost i podršku Nacionalne službe za zapošljavanje

Socijalna i zdravstvena zaštita takođe su garantovane građanima i građankama Srbije.

Iako ponekad deluje komplikovano, ostvarivanje i jednog i drugog prava ne bi trebalo da ti oduzme previše vremena i energije.

Zdravstvena zaštita

Prema Ustavu i domaćim zakonima, svaka osoba ima garantovano pravo na zaštitu sopstvenog fizičkog i psihičkog zdravlja, a zdravstvena zaštita se ostvaruje na osnovu overene „zdravstvene knjižice“, odnosno kartice
zdravstvenog osiguranja. Za neke preglede je potrebno uplatiti simboličnu novčanu participaciju.

„Zdravstvene knjižice“ mogu se overiti po različitim osnovima, a najbolje je da ukoliko si u nedoumici, odeš do najbliže filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, gde bi trebalo da dobiješ sve informacije.

U slučaju da ne možeš da ostvariš pravo na zdravstveno osiguranje (iz bilo kog razloga), i dalje imaš pravo na zdravstvenu zaštitu, ali samo u hitnim slučajevima.

Hitni slučajevi podrazumevaju teža zdravstvena stanja gde nije moguće odlaganje pružanja zdravstvene usluge.

U hitne intervencije za koje ti nije potrebna overena „zdravstvena knjižica“ spada i porođaj!

Socijalna zaštita

Siromaštvo, kao jedan od uzroka koji utiču na povećanje rizika od trgovine ljudima, onemogućava ogroman broj ljudi da sebi i članovima svojih domaćinstava obezbede
minimum egzistencije.

U takvim slučajevima poseta najbližem centru za socijalni rad prvi je korak za izlazak iz siromaštva.

Centri za socijalni rad su institucije osnovane u svakom gradu i opštini kojima je posao da se bave pružanjem socijalne i druge zaštite onima koji su u potrebi za ovakvom zaštitom. Osnovna prava koja se mogu ostvariti u centrima su:

• Pravo na jednokratnu novčanu pomoć koju možeš dobiti u slučaju da se iznenada nađeš u situaciji kada ti je potrebna novčana podrška zbog bolesti, smrti člana porodice, rođenja deteta ili iz bilo kog drugog razloga koji utiče na egzistenciju.

• Često u slučaju da se zatekneš u izuzetno teškoj situaciji, kada je došlo do oštećenja kuće ili stana u kom živiš ili druge veće havarije, imaš pravo na interventnu jednokratnu pomoć. Raspitaj se u najbližem centru za socijalni rad koji su uslovi za ostvarivanje ovog prava.

• U situacijama kada nemaš sredstava za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, možeš podneti zahtev za novčanu socijalnu pomoć, koja je redovnije socijalno davanje od jednokratnih pomoći. Postupak za ostvarivanje ovog prava traje duže nego za jednokratnu pomoć, a pomoć se najčešće dobija devet meseci u toku godine.

Dokumentaciju za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć za tebe i članove tvoje porodice može da prikupi centar za socijalni rad!

Kako da ostvarim sva ova prava?

Ukoliko misliš da ne možeš sam/a da ostvariš ova prava i da ti je potrebna pomoć, možeš potražiti besplatnu pravnu pomoć.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć možeš da ostvariš u službi besplatne pravne pomoći koja je osnovana u tvom gradu ili opštini, kao i kod udruženja građana koja se bave pružanjem ove vrste pomoći. ASTRA pruža besplatnu pravnu podršku, i tu se možeš obratiti za proveru oglasa za posao i poslovnih ponuda, proveru agencija za zapošljavanje, analizu ugovora o radu i druga pitanja koja se tiču prevencije prinudnog rada odnosno trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.

Najbolje je službi besplatne pravne pomoći podneti zahtev za odobravanje ovog prava, prema mestu gde stanuješ ili imaš boravište. Zahtev se može podneti i usmeno na zapisnik, a ukoliko imaš uslove, možeš ga podneti i mejlom. Ovaj postupak je besplatan, ne plaća se nikakva taksa.

U slučaju da se radi o specifičnom pitanju za koje bi pre bila neophodna specijalizovana podrška udruženja koja se bave zaštitom ljudskim prava, možeš im se obratiti direktno.

Svi oni koji su žrtve ili moguće žrtve prinudnog rada odnosno trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije imaju...

Pravo da sve znaju u postupku i pravo da se o njima ništa ne zna

Položaj žrtve trgovine ljudima je takav da sa jedne strane ima pravo da bude informisana o svim pitanjima koja su važna za njen pravni status, postupke koji se vode protiv onih koji su izvršili krivično delo trgovine ljudima i koji su je radno ili na neki drugi način eksploatisali, ali i o programima podrške koji postoje − dok sa druge strane ima pravo na zaštitu privatnosti.

Tužilaštvo i tvoj zastupnik mogu tražiti da suđenje u kom učestvuješ bude zatvoreno za javnost, a tvoji lični podaci (ime, prezime, mesto prebivališta i drugi lični podaci) moraju biti zaštićeni.

Pravo na zaštitu i dobijanje statusa posebno osetljivog svedoka

Ovo znači da imaš pravo da tražiš da se u postupku koji se vodi protiv trgovca ljudima svedočiš bez susretanja sa njim, u posebnoj prostoriji ili preko video-linka, kao i da te sud štiti od uvreda ili bilo koje druge vrste napada.

Pravo na oporavak i refleksiju

Imaš pravo na određeno vreme za oporavak koje može da traje do tri meseca. Tokom ovog vremena možeš da počneš da se oporavljaš od stresa i traume, i da odlučiš da li želiš da sarađuješ sa policijom i tužilaštvom.

Odluka o tome da li ćeš sarađivati sa policijom i
tužilaštvom je samo tvoja i niko te ne može primorati da radiš išta što je protiv tvoje volje.

Pravo na smeštaj

U slučaju da nemaš gde da živiš ili da ti nije bezbedno da se vratiš kući, imaš pravo na smeštaj u skloništu za žrtve trgovine ljudima ili u alternativnom smeštaju koji ti se može obezbediti u ovakvim slučajevima.

Za ostvarivanje prava na smeštaj, najbolje je da se raspitaš kod udruženja koja pružaju podršku žrtvama trgovine ljudima ili kod državnih institucija koje se bave zaštitom žrtava. Informacije o pravu na smeštaj trebalo bi da dobiješ na samom početku.

Pored toga, imaš i mogućnost da dobiješ i:

• Pravnu podršku,
• Psihološku pomoć,
• Medicinsku pomoć,

koja ti mogu biti potrebne da prebrodiš posledice trgovine ljudima.

Korisni kontakti

U slučaju da ti je potrebna pomoć ili podrška vezano za neko od pitanja koja su pomenuta u ovoj brošuri, možeš da nas kontaktiraš. Naši kontakti su:

ASTRA SOS telefon i Tim za podršku žrtvama: 011 7850000, 0800 101 201,

sos@astra.rs, www.astra.rs – svi pozivi su besplatni,

a telefon je dostupan 24 sata 7 dana u nedelji.

Pored toga, institucije kojima možeš da se obratiš u slučaju da ti je potrebna pomoć ili podrška zbog toga što si izložen ili izložena trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije ili u riziku od trgovine ljudima ili prinudnog rada su:

1. Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima:
+381 63 610 590, centar@centarzztlj.rs,
www.centarzztlj.rs
2. Ministarstvo unutrašnjih poslova: +381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19; ukp@mup.gov.rs

Autor teksta: Danilo Ćurčić

Autorka ilustracija: Jelena Jaćimović

Izrada ove publikacije podržana je kao deo regionalnog projekta “Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u zemljama Zapadnog Balkana”, koji je odobrilo

Ministarstvo razvoja i ekonomske saradnje Savezne Republike Nemačke, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Sadržaj ove publikacije predstavlja stav su autora/ke i nije nužno zvaničan stav Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).