Facebook Pixel Code

ASTRA i Grupa 484 podržale saopštenje o reviziji Direktive EU o pravima žrtava

Hitan apel EU pregovaračima da ojačaju prava svih žrtava krivičnih dela bez obzira na boravišni status

Evropska unija već dugo prepoznaje potrebu da zaštiti sve žrtve zločina bez diskriminacije. Posvećenost ovom cilju najbolje se izražava kroz Direktivu EU o pravima žrtava koja navodi da prava žrtava ne mogu biti uskraćena na osnovu boravišnog statusa(član 1). Primenjuje se i na krivična dela unutar Unije i izvan nje, uključujući i ona koja se dešavaju u imigracionim pritvorima i na granicama EU. Strategija EU o pravima žrtava (2020-2025) dodatno prepoznaje nedokumentovane osobe kao „ranjive žrtave“.

Međutim, paradoks se javlja kada se prava žrtava ukrste sa migracionom politikom EU: kontrola imigracije dobija prioritet nad pravima i potrebama osobe.

Zbog nedokumentovanog ili nesigurnog boravišnog statusa ljudi su podložniji zlostavljanju, zloupotrebama i ozbiljnim oblicima eksploatacije, uključujući trgovinu ljudima i prisilan rad.

Kada se migracioni status prepliće sa drugim oblicima diskriminacije, uključujući rod, etničko ili socijalno poreklo, seksualnu orijentaciju ili rodni identitet i invaliditet, zlostavljanje se pogoršava. Zlostavljanje mogu vršiti i predstavnici državnih organa (npr. policije, pogranične policije, osoblja u imigracionim pritvorima).

Migranti sa iregularnim statusom suočavaju se sa potencijalnim zlostavljanjem ne samo prilikom dolaska na granice EU (takozvani pushback), već i tokom života unutar teritorije EU. Ovo zlostavljanje može se dešavati na radnom mestu, u ličnim odnosima, ali i u drugim okolnostima (npr. u imigracionim pritvorima).

Zabrinjava i Pakt o migraciji i azilu EU, zajedno sa drugim inicijativama koje teže daljem kriminalizovanju migracija širom EU. Očekuje se da će ove politike dovesti do eskalacije kršenja ljudskih prava i održavanja diskriminatorne prakse unutar struktura koje bi trebalo da štite sve pojedince.

EU mora da ojača svoje pravne alate kako bi osigurala univerzalni pristup pravdi, bezuslovnu podršku i zaštitu bez diskriminacije. Proces revizije Direktive o pravima žrtava, koji je u toku, predstavlja ključnu priliku za jačanje prava i zaštitu žrtvama, bez obzira na njihov boravišni status.

Međutim, postoje značajne prepreke i nejasnoće u predloženoj reviziji, koje mogu ometati potpuno ostvarenje prava za marginalizovane žrtve zločina, posebno one sa nesigurnim boravišnim statusom ili one koje su nedokumentovane žrtve.

Ovim apelom, dolepotpisane organizacije pozivaju pregovarače EU da uključe sledeće preporuke:

Bezbedno prijavljivanje zločina

Nedokumentovane žrtve retko prijavljuju zlostavljanje, jer strahuju od kontakta sa vlastima zbog rizika od pritvaranja i deportacije: to znači da ih sistem ne prepoznaje kao žrtve zločina i da ne dobijaju podršku i zaštitu koja im je potrebna i na koju imaju pravo. Nepoverenje se dodatno pogoršava povećanim nadzorom i kontrolom migranata i marginalizovanih zajednica, pogoršavajući osećaj nesigurnosti i brige o diskriminatornom profilisanju.

Mehanizmi sigurnog prijavljivanja za nedokumentovane migrante uglavnom nedostaju širom Evrope. Oni su skoro nepostojeći za žrtve zlostavljanja u imigracionim pritvorima, s vrlo malo prijava koje uopšte stižu do krivičnog pravosuđa.

Esencijalno je da član 5a (1) revidirane Direktive zahteva od država članica da obezbede različite mehanizme za pritužbe/prijavljivanje, te da one budu besplatne, kako bi odgovarali različitim potrebama i okolnostima žrtava, uključujući one u imigracionom pritvoru. Ovo bi trebalo da uključuje i mogućnost prijava od strane trećih lica, što je ključno za one žrtve koje nemaju poverenja u državne organe.

Član 5a (2) takođe treba da obezbedi sigurne okolnosti za žrtve, treća lica i ljude koji sumnjaju da su izvršena ili da će biti izvršena krivična dela, kako bi mogli da prijavie zločin bez straha od odmazde, uključujući i one zločine u vezi sa njihovim statusom migracije. Ovakav koncept nekažnjavanja, ukorenjen u EU Direktivi protiv trgovine ljudima i Strategiji protiv trgovine ljudima, trebalo bi da bude uveden u celu Evropsku uniju, posebno članom 5a.

Osim toga, pozivamo pregovarače da osiguraju postojanje sigurnih i poverljivih mehanizama za prijavljivanje krivičnih dela koja su izvršili javni službenici (npr. nasilje od strane policije i pogranične policije) nadležnim nezavisnim organima.

Zaštita podataka

Zaštita ličnih podataka je neophodna kako bi se osiguralo da je sigurno prijavljivanje stvarnost za svaku žrtvu zločina, bez obzira na boravišni status. To je preduslov za uživanje prava prema Direktivi o žrtvama, suštinski je važna za promovisanje poverenja u javne institucije i osnovno demokratsko načelo da su svi jednako zaštićeni zakonom.

Iako pozdravljamo napore Komisije da ograniči transfer ličnih informacija vlastima zaduženim za migracije kada se krivična dela prijave, ova zaštita ne bi trebalo da bude samo privremena dok se ne završi prva procena potreba pojedinca.

Molimo pregovarače da obezbede pod članom 5a (5) revidirane Direktive da se boravišni status žrtve ne deli sa organima zaduženim za migracije. Važno je da Direktiva o pravima žrtava uvede ovu zaštitu, posebno imajući u vidu neuspeh pregovarača EU da je uključe u novu Direktivu o nasilju nad ženama i domaćem nasilju, uprkos obavezama EU da poštuje prava privatnosti navedena u Povelji o osnovnim pravima EU i Opštoj uredbi o zaštiti podataka.

Bezuslovan pristup podršci za žrtve

Žrtve zločina treba bi da imaju pristup dostupnim uslugama podrške, bez obzira na njihov boravišni status ili da učešće u krivičnom postupku. Ipak, mnogim nedokumentovanim žrtvama zločina, pravda i podrška ostaju neuhvatljive.

Podržavamo član 9(1)(c) revidirane Direktive, koji bi osigurao pristup psihološkoj podršci. Dalje podržavamo ciljanu i integrisanu podršku žrtvama sa posebnim potrebama, kako je navedeno u izmenjenom članu 9(3)(b). Ove usluge treba da uključuju sveobuhvatnu medicinsku negu, kao i usluge zdravstvene zaštite u vezi sa seksualnom orijentacijom i reprodukcijom.

Skloništa su takođe esencijalna usluga koja pruža sigurnost i utočište, i zaštitu od opasnosti. Međutim, postoje ozbiljni nedostaci širom EU, a nedokumentovani migranti, posebno žene, mogu se suočiti sa još većim preprekama u pristupu ovim uslugama. Iz toga sledi da revidirana Direktiva treba da osigura pristup skloništima i drugim odgovarajućim oblicima smeštaja.

Iako se formalno ne smatra uslugom podrške žrtvama, pravna pomoć je takođe preduslov za žrtve da efikasno i pravovremeno ostvare svoja prava. Preporučujemo da se član 13 revidira kako bi se osiguralo da žrtve imaju pristup besplatnoj pravnoj pomoći.

Sva podrška treba biti pružena bez odlaganja. Stoga dalje podržavamo član 8(2) revidirane Direktive, koji zahteva da žrtve budu kontaktirane od strane relevantnih opštih ili specijalizovanih servisa podrške.

Deca bez dokumenata u migracionim tokovima

Deca su posebno ranjiva i zahtevaju adekvatne odgovore. Podržavamo član 9a revidirane Direktive koji obezbeđuje dostupnost usluga podrške deci žrtvama zločina na određenim, sigurnim i deci prilagođenim mestima, kao i član 9a(2) koji definiše listu usluga koje bi trebalo da uključuju.

Deca u migraciji su posebno osetljiva na iskorišćavanje, nasilje, kriminal i nestajanje, zbog svoje socijalne izolacije, nedokumentovanosti i/ili nesigurnog boravišnog statusa. Deo obaveza države i osnovne mere bezbednosti namenjenih zaštiti dece su da imaju stručnjake na njihovoj strani koji razumeju i snalaze se u pravnim i administrativnim aspektima, uključujući postupke obezbeđivanja boravka ako je potrebno. Zato preporučujemo da se član 9a(2) proširi kako bi uključio administrativnu i pravnu (besplatnu i specijalizovanu) podršku u listu usluga.

Individualna procena žrtava kako bi se utvrdile specifične potrebe podrške i zaštite

Generalno podržavamo predlog o jačanju individualnih procena potreba kako je navedeno u članu 22 revidirane Direktive, uključujući predloge za osiguravanje da se procena individualnih potreba sprovodi redovno i traje onoliko dugo koliko je potrebno, u skladu sa potrebama svake žrtve.

Zabrinuti smo zbog toga što trenutni nacrt sugeriše da će policija samo na osnovu jedne procene odlučivati o potrebi za upućivanja žrtve na dalju podršku. Zahtev da policijija, umesto organizacija specijalizovanih za podršku žrtvama, sprovodi takve procene, ne samo da predstavlja rizik preopterećivanja policije, već može da rezultira i neadekvatnim procenama. Predlažemo uključivanje adekvatnog jezika koji uvodi generičke i specijalizovane servise podrške u ovu procenu.

Važno je osigurati da zvanično trajanje procene ne krši osnovna prava na pomoć, podršku i informacije, niti bude povezano sa procedurama vraćanja.

Pored toga, molimo pregovarače da uključe boravišni status i nacionalnost u lične karakteristike žrtava koje treba uzeti u obzir u proceni potreba (član 22(2)(a)) i da nedokumentovane i žrtve bez državljanstva treba smatrati grupom kojoj treba posvetiti posebnu pažnju (član 22(3)).

Imigracioni pritvor

Imigracioni pritvor je lišavanje slobode iz razloga povezanih sa boravišnim statusom osobe. Kada se krivična dela dešavaju u centrima za pritvor, ljudi su već stavljeni u situaciju ranjivosti i zavisnosti.

Stoga, član 26a trebalo bi da zahteva od država članica da jasno definišu odgovornosti osoblja u pritvoru i administracije za pritvor u obezbeđivanju prava žrtava nasilnih zločina, kao i osiguravanje pristupa besplatnoj pravnoj podršci žrtvama u pritvoru.

Dozvole boravka

Važan način da se osigura pristup pravdi i podršci nedokumentovanim žrtvama, i spreči dalje viktimizacija, jeste izdavanje boravišnih dozvola žrtvama. Ova rešenja već postoje u različitim članicama EU, koje omogućavaju boravišne dozvole za pojedince koji su bili žrtve trgovine, žrtve rasističkog nasilja, nasilja u porodici i radne eksploatacije. Štaviše, nekoliko direktiva EU predviđa izdavanje boravišnih dozvola za žrtve određenih krivičnih dela. Čak i Direktiva o povratku ostavlja članicama slobodu da „u bilo kojem trenutku“ izdaju boravišnu dozvolu osobi u iregularnom boravku, iz humanitarnih razloga.

Molimo pregovarače da osiguraju da revidirana Direktiva uključuje odredbu o izdavanju boravišnih dozvola iz ličnih ili humanitarnih razloga, ne zahtevajući njihovu saradnju u krivičnom postupku, i ne uslovljavajući ih početkom ili ishodom krivičnih postupaka.

Nadoknada štete/Kompenzacija

Nadoknada štete služi kao ključno sredstvo u svrhu oporavka i prevencije, posebno za žrtve fizičkog, mentalnog, ekonomskog ili seksualnog zlostavljanja. Podržavamo predložene revizije Direktive prema članu 16 koje teže unapređenju pristupa naknadi jačanjem prava žrtava tokom krivičnog postupka, obavezujući državu na plaćanje odštete od strane izvršioca i pravovremeno, uz mogućnost da država naknadu naplati od izvršioca kasnije.

Molimo pregovarače da osiguraju pod članom 16 da nedostatak boravišnog statusa ne ometa pravo na nadoknadu. Iz toga sledi da nedokumentovanim žrtvama ne bi trebalo uskraćivati nadoknadu na osnovu njihovog iregularnog imigracionog statusa, već ih podsticati i (pravno) podržavati da podnesu zahteve za odštetu i da im se omogući učešće u pravnim postupcima.

Sada, više nego ikada, EU mora čvrsto stati protiv diskriminacije, osiguravajući pravdu, podršku i zaštitu za sve žrtve zločina.

Spremni smo da sarađujemo ​​s institucijama EU kako bismo stvorili budućnost u kojoj su prava žrtava neotuđiva, bez obzira ko su ili kakav im je boravišni status.

Saopštenje je otvoreno za dalje potpisivanje i podršku. Ako znate za druge organizacije koje su zainteresovane da se pridruže, molimo vas da im prosledite formular za potpisivanje na linku. Saopštenje će redovno biti ažurirano na veb stranici PICUM-a.

Potpisnici:

Međunarodne i evropske organizacije

  1. Amnesty International
  2. Centre for Youths Integrated Development
  3. Dynamo International
  4. European Network Against Racism (ENAR)
  5. European Network Against Statelessness (ENS)
  6. European Sex Workers Rights Alliance (ESWA)
  7. Global Alliance against Traffic in Women
  8. International Planned Parenthood Federation European Network (IPPF EN)
  9. La Strada International – European NGO Platform Against Trafficking in Human Beings
  10. Kids in Need of Defense (KIND)
  11. Methoria
  12. Missing Children Europe
  13. Platform for International Cooperation on Undocumented Migrants (PICUM)
  14. Social Platform
  15. Transgender Europe (TGEU)
  16. The European region of the International Lesbian, Gay, Bisexual, Trans and Intersex Association (ILGA-Europe)
  17. The Women Against Violence Europe (WAVE) Network
  18. Victim Support Europe

 

Nacionalne organizacije

  1. ADPARE, Romania
  2. Andalucia Acoge, Spain
  3. Animus Association Foundation, Bulgaria
  4. ARSIS Association for the Social Support of Youth, Greece
  5. Association for Integration and Migration, SIMI, Czech Republic
  6. Asociacion en Prevencion y Asistencia de la Violencia (APAV), Spain
  7. ASTRA-Anti trafficking action, Serbia
  8. Ban Ying, Germany
  9. CoMensha, Netherlands
  10. CSC ACV Brussels, Belgium
  11. Fairwork, Belgium
  12. FairWork, Netherlands
  13. Fundación de Solidaridad Amaranta, Spain
  14. Greek Council for Refugees (GCR), Greece
  15. HIAS Greece, Greece
  16. HopeNow, Denmark
  17. KOK – German NGO Network against Trafficking in Human Beings, Germany
  18. Latin American Women’s Rights Service (LAWRS), United Kingdom
  19. On the Road Società Cooperativa Sociale, Italy
  20. Open Gate/La Strada, North Macedonia
  21. PA International Center “LA STRADA” Moldova, Republic of Moldova
  22. Payoke, Belgium
  23. Sans-Papiers Anlaufstelle Zürich SPAZ, Switzerland
  24. Stichting LOS, Netherlands
  25. Stowarzyszenie Interwencji Prawnej (Association for Legal Intervention), Poland
  26. Migrant Voice, United Kingdom
  27. Mission d’intervention et de sensibilisation contre la traite des êtres humains (Mist), France
  28. Vatra psycho social center, Albania
Scroll to Top