Prema Izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2026. godinu, Srbija je ostala u drugoj grupi zemalja (Tier 2). Ova ocena znači da država ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da ih dostigne. Izveštaj beleži napredak u pojedinim oblastima, dok istovremeno ukazuje na ozbiljne nedostatke u identifikaciji i zaštiti žrtava, pristupu pravdi i postupanju povodom navoda o prinudnom radu stranih radnika.
Više osuđenih, ali manje krivično gonjenih osoba
Tokom 2025. godine policija je istraživala 13 slučajeva trgovine ljudima, u poređenju sa 11 godinu ranije. Sudovi su osudili 27 osoba, naspram 21 u 2024, dok je broj osoba protiv kojih je tužilaštvo pokrenulo krivično gonjenje smanjen sa 32 na 27. Broj specijalizovanih tužilaca povećan je sa 25 na 38, ali nije uspostavljen sistem koji bi obezbedio dosledno upućivanje predmeta tužiocima i sudijama sa odgovarajućim znanjem i iskustvom. Potencijalni slučajevi seksualne eksploatacije i dalje se procesuiraju kao krivična dela sa blažim kaznama, poput posredovanja u vršenju prostitucije.
Manje identifikovanih žrtava uprkos većem broju upućivanja
Prema podacima navedenim u izveštaju, tokom 2025. zvanično je identifikovano 58 žrtava, u odnosu na 64 u 2024. godini, iako je broj potencijalnih žrtava upućenih Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima porastao sa 184 na 285. Među identifikovanim žrtvama bilo je 24 dece i 21 strani državljanin. Nedovoljno proaktivno prepoznavanje žrtava i nedostatak usluga prevođenja ostaju prepreke delotvornoj zaštiti.
Izveštaj posebno upozorava na kažnjavanje žrtava za protivpravne radnje koje su direktna posledica njihove eksploatacije: najmanje dve žrtve prinude na vršenje krivičnih dela kažnjene su zatvorom. Status posebno osetljivog svedoka dobila je 21 žrtva, dok tehnički uslovi za svedočenje putem video-linka i uključivanje stručne podrške nisu dosledno obezbeđeni. U okviru krivičnih presuda žrtvama nije dosuđena naknada štete.
NVO pružaju većinu podrške, dok opredeljena sredstva nisu isplaćena
Stejt department naglašava da nevladine organizacije i dalje pružaju većinu usluga podrške i reintegracije, a njihova skloništa zbrinjavaju većinu žrtava kojima je potrebna dugoročna pomoć. Prema izveštaju, država je za ove usluge opredelila 22 miliona dinara za NVO, ali sredstva nisu isplaćena, prvenstveno zbog kašnjenja u licenciranju organizacija. Istovremeno, ukazuje se na nedostatak specijalizovane podrške za decu i muškarce, kao i na slučajeve vraćanja dece u porodice čak i kada su roditelji bili uključeni u njihovu eksploataciju.
Izostanak delotvornog odgovora na navode o prinudnom radu
Posebno zabrinjava izostanak napretka u istrazi navoda o prinudnom radu u fabrici pneumatika u kineskom vlasništvu u Zrenjaninu, kao i neprijavljivanje istraga povodom sličnih navoda u rudnicima bakra u kineskom vlasništvu. Izveštaj navodi oduzimanje pasoša, uskraćivanje zarada, dužničku zavisnost, pretnje, prinudni prekovremeni rad i neadekvatne uslove života. Naglašava se i da su nadležni odbacivali tvrdnje da su strani radnici žrtve trgovine ljudima bez potpune provere i istrage.
Izveštaj ukazuje i na nedelotvoran nadzor nad agencijama za zapošljavanje, izostanak njihove odgovornosti za prevarno regrutovanje i činjenicu da naplaćivanje troškova regrutovanja radnicima nije zabranjeno. Ovi nalazi ukazuju na potrebu za odlučnijim institucionalnim odgovorom, boljom zaštitom radnika i održivim finansiranjem specijalizovane podrške žrtvama.
Celokupan izveštaj dostupan je na sajtu Stejt departmenta.