Izveštaj o trgovini ljudima američkog Stejt departmenta za 2009. godinu objavljen je 16. juna 2009.
Srbija (Grupa 2)
Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i devojčice kojima se trguje u zemlji i inostranstvu radi komercijalne seksualne eksploatacije i prinudnog rada. Strane žrtve dolaze u Srbiju iz istočne Evrope i centralne Azije preko Kosova i Makedonije. Srbija je i dalje tranzitna teritorija za trgovinu ljudima iz Bosne, Hrvatske i Slovenije ka krajnjim odredištima u Italiji i drugim zemljama zapadne Evrope. Deca, uglavnom romska, su još uvek žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije, prinudnog rada i prinudne prošnje na ulicama. Žrtve identifikovane tokom 2008. godine su uglavnom žene i devojke iz Srbije kojima se trguje radi seksualne eksploatacije, a više od polovine žrtava su deca. U 2008. godini je zabeležen porast trgovine ljudima radi radne eksploatacije.
Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za iskorenjivanje trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu. Država je povećala sredstva koja se izdvajaju za zaštitu žrtava i u novembru 2008. godine imenovala je novog nacionalnog koordinatora za suzbijanje trgovine ljudima. Međutim, pitanje krivičnog gonjenja i kažnjavanja trgovaca je i dalje problematično. Osim toga, policijski podaci su nepotpuni. Država još uvek nije razvila formalne procedure za adekvatnu identifikaciju i upućivanje potencijalnih žrtava trgovine ljudima, na taj način ozbiljno umanjujući svoju sposobnost da žrtvama pruži odgovarajuću pomoć i zaštitu. Ako se ovi nedostaci ne isprave, može se dogoditi da Srbija u narednom izveštaju dobije negativnu ocenu.
Preporuke za Srbiju: obezbediti sveobuhvatne podatke o naporima u pravcu energičnog krivičnog gonjenja, osuđivanja i kažnjavanja trgovaca ljudima; agresivno krivično goniti i kažnjavati državne službenike koji omogućavaju trgovinu ljudima; sprovesti standardizovani protokol za identifikaciju i upućivanje žrtava, što uključuje Službu za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima i NVO gde je prikladno; obezbediti održivo direktno finansiranje pomoći i zaštite žrtava; pojačati obuku za socijalne radnike i policiju kako bi se poboljšala identifikacija žrtava trgovine ljudima; razviti programe namenjene problemu trgovine ljudima radi prinudnog rada koji je u porastu, kao i programe za decu žrtve trgovine ljudima; poboljšati preventivne aktivnosti.
Krivično gonjenje
Vlada Srbije je nastavila da sprovodi aktivne istrage slučajeva trgovine ljudima, ali nije ponudila dokaze da je trgovcima ljudima adekvatno suđeno i da su shodno osuđeni i kažnjeni. Optuženi za trgovinu ljudima, što je nasilno krivično delo, često ostaju na slobodi pre suđenja i tokom žalbenog postupka, i predstavljaju opasnost za žrtvu. Krivični zakonik Srbije zabranjuje trgovinu ljudima radi seksualne ili radne eksploatacije u svom članu 388, koji propisuje kaznu od dve do deset godina zatvora. Ova kazna je dovoljno stroga i srazmerna je kaznama za ostala teška krivična dela kao što je silovanje. Tokom 2008. godine protiv 94 lica su podignute krivične prijave za trgovinu ljudima. Država nije dala sveobuhvatne podatke o krivičnom gonjenju, ali je rečeno da je 2008. 18 trgovaca osuđeno na zatvorske kazne, a njih 17 je oslobođeno optužbi. Nismo dobili podatke o dužini dosuđenih kazni, kao i da li se radi o uslovnim kaznama. Takođe, prema državnim podacima, 2008. godine 29 lica osumnjičenih za trgovinu ljudima je bilo u pritvoru tokom istrage ili suđenja. Trgovci povremeno nisu držani u pritvoru pre suđenja ili u žalbenom postupku. Po zakonu, lica osuđena za trgovinu ljudima će ostati u pritvoru tokom žalbenog postupka samo ako su osuđeni na kaznu zatvora dužu od pet godina. Suđenja koja traju mesecima ili godinama i višestruke žalbe dovode do odlaganja služenja kazne, čak i za nekoliko godina. Jedan od najozloglašenijih trgovaca u Srbiji, osuđen 2006. godine pred Vrhovnim sudom na 4 godine i tri meseca zatvora, je još uvek na slobodi. Nevladine i međunarodne organizacije ocenjuju iz prakse da dosuđene zatvorske kazne postaju duže zahvaljujući obuci sudija. U decembru 2008. godine, pred Okružnim sudom u Subotici jedno lice je bilo osuđeno za trgovinu ljudima na 10 godina zatvora; ovaj trgovac je ostao u pritvoru tokom žalbenog postupka. Država nije pokazala spremnost da adekvatno kazni državne službenike umešane u trgovinu ljudima. U slučaju koji je izazvao veliku pažnju u Novom Pazaru avgusta 2008. godine, osuđeno je 12 lica optuženih za trgovinu ljudima, uključujući i Zamenika javnog tužioca i dva policajca. Glavni trgovac u ovom slučaju, privatno lice, je osuđen na osam godina zatvora, dok su dva policajca dobila uslovne kazne, a tužilac je osuđen na tri godine uslovne kazne i pušten je nakon jedne godine provedene u pritvoru. Taj tužilac je seksualno eksploatisao neke od žrtava. Ništa novo se nije dogodilo u slučaju o kome su mediji izveštavali 2007. godine vezano za policajca koji je bio pod istragom za omogućavanje trgovine jednim licem radi radne eksploatacije. Odbijanje države da sarađuje sa vladom Kosova sputava napore da se istraže i krivično gone slučajevi prekogranične trgovine ljudima.
Zaštita
Tokom 2008. godine, Vlada Srbije je pojačala napore da zaštiti žrtve, ali nije poboljšala procedure za identifikaciju. Dok je država, uz pomoć međunarodnih organizacija, nastavila da obučava pripadnike policije na temu identifikacije i tretmana žrtava, i dalje ne postoje sistematične procedure i standardi za identifikaciju, upućivanje i postupanje sa žrtvama trgovine ljudima, a na slučajevima se radi ad hoc. Kroz jednokratnu prodaju doplatne poštanske marke, država je trima nevladinim organizacijama dala $ 36.571 za pomoć žrtvama. Državna Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima i dalje ima manjak zaposlenih, ali je primila $18,501 direktnog državnog finansiranja, što je više nego 2007. godine, kao i dodatna sredstva za pomoć žrtvama u iznosu od $29.143 od prodaje doplatne markice. Tokom 2008. godine država i NVO su identifikovali 55 žrtava trgovine ljudima, a za njih 20 je obezbeđen smeštaj u dva skloništa koje vode NVO. Identifikovane žrtve se generalno ne stavljaju u pritvor ili zatvor niti se na drugi način kažnjavaju za neželjene radnje koje su učinile dok su bile izložene eksploataciji. Međutim, državni službenici i organizacije koje se bave problemom trgovine ljudima veruju da zbog nepostojanja sistematskih procedura za identifikaciju žrtava, neke žrtve nisu identifikovane i moguće je da su bile kažnjene za ono što su radile dok su bile eksploatisane. Februara 2008. godine, granična policija je uhapsila dve trafikovane devojke iz Uzbekistana zbog kršenja propisa o prelasku državne granice. Ombudsman Srbije je saznao za ovaj slučaj i pomogao u oslobađanju devojaka iz pritvora posle dve nedelje. Devojke su odbile privremenu dozvolu boravka i napustile su Srbiju o sopstvenom trošku. Navodno, trgovci su pobegli preko granice pre nego što je policija uspela da ih uhapsi. Prema organizacijama koje se bave problemom trgovine ljudima, mnoge žrtve nisu dobile odgovarajuću zaštitu na sudu kroz primenu Zakona o zaštiti svedoka iz 2006. godine, zbog toga što u sudovima ne postoje prostorije koje bi omogućile da žrtve mogu da čekaju na postupak ili da svedoče odvojeno od optuženih. Prema podacima jedne NVO, početkom 2009. godine jedna žrtva je sa svojim detetom bila izložena stalnim pretnjama od strane trgovca tokom suđenja; ona je na kraju promenila svoje svedočenje, zbog čega je protiv nje podignuta optužnica za davanje lažnog iskaza. Tokom perioda na koji se ovaj izveštaj odnosi, šest multidisciplinarnih opštinskih timova, u koje su uključene i NVO, koji su osnovani godinu dana ranije radi poboljšanja zaštite žrtava, nastavili su da rade.
Prevencija
Vlada Srbije je pokazala neke napore u cilju prevencije trgovine ljudima tokom 2008. godine. Nova Vlada je imenovala novog nacionalnog koordinatora za suzbijanje trgovine ljudima u novembru 2008. godine, nakon što je ova pozicija mesecima stajala upražnjena tokom mandata prethodne Vlade. Istog meseca, Vlada je formirala i Savet za borbu protiv trgovine ljudima na ministarskom nivou. Savet, i na radnom nivou Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima i njegove radne grupe, u čijem sastavu su i NVO, zajedno su radili na donošenju plana akcije za suzbijanje trgovine ljudima, koji je Vlada usvojila u aprilu 2009. godine. Ministri unutrašnjih poslova i pravde su na Međunarodni dan žena održali pres konferenciju kako bi skrenuli pažnju na problem trgovine ljudima. Država je finansirala i sprovela anti-trafiking kampanju sa posterima koji su postavljeni na aerodromima i graničnim prelazima u celoj zemlji, pamfletima koji su deljeni po školama i policijskim stanicama i oglasima koji su štampani u novinama, u rubrikama za traženje posla. Ovaj materijal je osmišljen sa ciljem da se potencijalne žrtve opomenu i da se ohrabri javnost da preko policijskog SOS telefona prijavi slučajeve trgovine ljudima. Kampanja koju je vodila NVO je bila usmerena na potencijalne klijente žrtava seksualne eksploatacije i nije finansirana od strane države.
Kompletan tekst TIP Izveštaja za 2009. godinu dostupan na