Države moraju poštovati prava izbeglica i migranata i reagovati u cilju prevencije trgovine ljudima i eksploatacije
Države širom sveta bi trebalo da reaguju u cilju jačanja napora u oblasti sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima, uključujući i poštovanje prava žrtava i potencijalnih žrtava. U saopštenju povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, ekspertkinja Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Maria Grazia Giammarinaro je izjavila sledeće:
„Veliki broj žrtava trgovine ljudima su migranti, uključujući izbeglice i tražioce azila, koji su odlučili da napuste svoje države iz različitih razloga, kao što su konflikti, prirodne katastrofe, proterivanje ili ekstremno siromaštvo. Oni su samim tim izašli iz svojih sistema zaštite i predstavljaju ranjivu grupu od trgovine ljudima i eksploatacije.
U trenutnoj antimigracionoj političkoj atmosferi, migranti su često prikazani kao pretnja, dok u stvarnosti ova grupa doprinosi prosperitetu zemlje u kojoj živi i radi. U ovakvom kontekstu, anti-trafiking diskurs se često pogrešno koristi kako bi se opravdale restriktivne migracione politike i prisilna vraćanja u zemlju porekla. Moralna obaveza i snaga svakog pojedinca bi trebalo da bude da se suprotstavi ksenofobiji i rasizmu, kao i nasilju, mržnji i diskriminaciji.
Države su u obavezi da spreče trgovinu ljudima. Trgovina ljudima je brutalno kršenje ljudskih prava. U skladu sa Global Migration Compact, države bi trebalo da usvoje pojedinačne procedure i odgovarajuće indikatore za identifikaciju žrtava trgovine ljudima među migrantima i da ih zaštite kako ne bi bili dodatno viktimizovani.
U mnogim zemljama, aktivisti/kinje i organizacije civilnog društva u oblasti ljudskih prava su kriminalizovane i izopštene jer su pokazale solidarnost sa migrantima i (potencijalnim) žrtvama trgovine ljudima. Širom sveta, organizacije civilnog društva igraju ključnu ulogu u spašavanju života i zaštiti od trgovine ljudima, kako tokom potraga, tako i u tranzitnim državama i državama destinacije. Stoga, bilo koji napad da se njihov rad delegitimizuje je neprihvatljiv.
Takođe, organizacije civilnog društva igraju i značajnu ulogu u identifikaciji žrtava trgovine ljudima. Ova uloga je ključna kako bi se osigurao pristup zaštiti i reintegraciji za žrtve i trebalo bi da bude prioritet čak i tokom velikih migracijskih kretanja.
Identifikacija i upućivanje na sistem zaštite je samo prvi korak koji bi trebalo da bude praćen inovativnim pristupom koji će promovisati socijalnu inkluziju. Ovakav pristup je moguć jedino ukoliko eksploatacija, posebno radna eksploatacija migranata, prestane da se posmatra kao normalna i počnu da se poštuju prava na dostojanstven rad, sa odgovarajućom zaradom i uslovima rada, bez obzira na migracijski status.
Na Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, moja poruka je da, iako su teška vremena, uključivanje, a ne isključivanje je odgovor. “
Saopštenje je dostupno ovde.