SAOPŠTENJE POVODOM 30. JULA
MEĐUNARODNOG DANA BORBE PROTIV TRGOVINE LJUDIMA
Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 30. jul je ustanovljen kao Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju skretanja globalne pažnje javnosti na sveprisutnost ovog problema. Jedno od merila uspešnosti ove borbe i kvaliteta sistemskog odgovora na problem trgovine ljudima jeste i ostvarenje prava žrtava trgovine ljudima u pravosudnom sistemu, toj poslednjoj instanci pravde kojoj se žrtve obraćaju.
ASTRA već 12 godina unazad radi analizu sudskih presuda za krivično delo trgovine ljudima, i srodna krivična dela, kao što su posredovanje u vršenju prostitucije i trgovina decom radi usvojenja. Osnovni cilj analize je objektivno sagledavanje stepena ostvarenosti i poštovanja zaštite i prava žrtava u sudskom postupku, ali i poboljšanje ukupnog sistemskog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima i podršci žrtvama trgovine ljudima. Na našu veliku žalost, posle više od decenije analiziranja, ne preostaje nam ništa drugo nego da konstatujemo da su neki od najčešćih propusta u radu sudova i ostvarenju pravde za žrtve trgovine ljudima, konstantnim ponavljanjem, prerasli u hronične/ukorenjene „boljke“.
Da bi pojasnili o čemu se tu zapravo radi i kako analiza suvoparnih pravnih činjenica može da dovede do zaprepašćenja, produbljenog nepoverenja u sistem, pa čak i straha za bližnje i okolinu, iznećemo neka od GLAVNIH ZAPAŽANJA o ustaljenim negativnim sudskim praksama u ovoj oblasti.
- Izricanje kazni u visini zakonskog minimuma. Većina kazni za krivično delo trgovina ljudima iznosi 3 do 5 godina. Izrečenih kazni zatvora u trajanju preko 5 godina je sve manje (38% u 2018, 25% u 2019, 17% u 2020. godini, 11% u 2021. godini i 20% u 2022. godini). U 2022. kazne u visini od 3-5 godina nisu izricane, a u 80% slučajeva izrečena je kazna u trajanju ispod 3 godine!
- Krivična dela se u startu sve češće klasifikuju kao posredovanje u vršenju prostitucije iz čl.184 KZ, a sve ređe kao krivično delo trgovina ljudima iz čl. 388 KZ (procenat okrivljenih za delo iz čl.184 KZ – iznosio je 13% u 2018, 59% u 2019, 64% u 2020, 70% u 2021. godini i 69% u 2022. godini; procenat okrivljenih za delo iz čl. 388 KZ iznosio je 80% u 2018, 29% u 2019, 27% u 2020, 30% u 2021. godini i 31% u 2022. godini). Ovo automatski znači niže kazne za sve veći broj počinilaca.
- Porast udela seksualne eksploatacije u trgovini ljudima (60% u 2018, 82% u 2019, 100% u 2020. godini, 92% u 2021. godini i 100% u 2022. godini s tim da se u 2022. godini u 25% slučajeva radi o kombinaciji seksualne i pridružene radne eksploatacije). Ovde se opravdano otvara još jedno pitanje − šta je sa ostalim vidovima trgovine ljudima, a naročito šta je sa radnom eksploatacijom koja je globalni trend i oblik trgovine koji se i u zvaničnoj i u sivoj ekonomiji javlja sve češće, a odnosi se na žene, muškarce i decu.
- Oštećene su većinom žene i devojčice (2018−86%, 2019−97%, 2020−100%, 2021–100%, 2022 −100%).
- Preovlađuju presude donete prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela (40% u 2018, 50% u 2019, 59% u 2020. i 2021. godini i 56% u 2022. godini). Presude donete na ovaj način, kao i klasifikacija dela kao posredovanje u vršenju prostitucije, dovode do toga da potencijalne žrtve ne dobijaju status oštećenih lica, što ih čini „nevidljivim učesnicima“, jer im je uskraćeno pravo učešća u postupku i ne mogu ni na koji način uticati na tok i sadržinu sporazuma, pa i ostvarivanje svojih prava.
- Status posebno osetljivog svedoka se i dalje vrlo retko dodeljuje, čak i kada su oštećeni/ne deca − samo 1 oštećeno lice je dobilo status posebno osetljivog svedoka u 2022. u sudskim procesima vezanim za k.d. trgovina ljudima, dok u ostalim slučajevima nema podataka.
- 50% oštećenih u slučajevima trgovine ljudima u 2022. su deca, odnosno devojčice.
- Oštećene se i dalje upućuju na parnicu radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva, tj. odštete, a i u tom slučaju procenat upućenih osoba je jako mali – u 2022. iznosi 16%. ASTRA godinama unazad apeluje da ovaj zahtev treba isticati u krivičnom postupku, dok je oštećena zaštićena statusom žrtve.
Ovo su samo neka od zapažanja o sudskoj praksi u poslednjih nekoliko godina, zaključno sa 2022. Velikih pomaka napred nema, uprkos brojnim skupovima stručnjaka, edukacijama, analizama i izveštajima… Preporuke za unapređenje sudske prakse se gotovo ponavljaju iz godine u godinu, i naravno donosi ih i aktuelno izdanje. S druge strane, retki savesni pojedninci, predložene zakonske izmene i poneka presuda ulivaju nadu da može biti bolje.
Ipak, dok žrtve čekaju to „bolje“, ostaju nam otvorena pitanja: Kakvu poruku mi kao društvo šaljemo, ako za jedno od najtežih krivičnih dela, čiji su počinioci spremni da radi profita u potpunosti devastiraju jednu osobu ili više njih, propisujemo minimalne kazne? ako institucije ignorišu pozive da rade svoj posao u slučajevima masovne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije? ako ne dodeljujemo statuse posebno osetljivog svedoka, a 50% oštećenih su nam deca? ako otežavamo proces dodele kompenzacije žrtvama? ako više verujemo počiniocu nego žrtvi?
I na kraju, šta sve to govori o nama, društvu i državi?
Ovo saopštenje namenjeno je široj javnosti, ali je istovremeno i apel zaposlenima u pravosuđu i drugim institucijama, koji dolaze u kontakt sa osobama koje su preživele trgovinu ljudima, da primenjuju pristup orijentisan na prava žrtava i postojeća zakonska rešenja – a sve u cilju zaštite prava jedne od najranjiviji grupa u našem društvu, nekadašnjih žrtava trgovine ljudima.