Regionalna konferencija „Zaštita žrtava trgovine ljudima – pristup zasnovan na pravima žrtava u praksi“
Regionalna konferencija „Zaštita žrtava trgovine ljudima – pristup zasnovan na pravima žrtava u praksi“, koju je organizovala ASTRA, u partnerstvu sa organizacijama Međunarodni forum solidarnosti EMMAUS iz Bosne i Hercegovine, Centar za ženska prava iz Crne Gore, Otvorena porta – La Strada iz Makedonije i La strada international iz Holandije, održana je 1. i 2. juna 2016. godine u Beogradu. Konferencija je organizovana u sklopu druge faze projekta „Balkans ACT (Against Crime of Trafficking) Now!“ koji je realizovan u prethodne četiri godine uz podršku Evropske unije (IPA CSF).
U okviru tri sesije, panelistkinje i panelisti su diskutovali o različitim aspektima zaštite žrtava i njihovom pristupu pravdi. Na samom početku istaknuto je da smo, i pored izgrađenog sistema, indikatora, matrica, svedoci znatno manjeg broja identifikovanih žrtava u celom regionu, čestog kršenja perioda refleksije, neadekvatnog smeštaja, nepostojanja programa reintegracije za žrtve trgovine ljudima. Naglašeno je da organizacije civilnog društva nisu u dovoljnoj meri uključene u proces identifikacije žrtava trgovine ljudima, a čak i kada jesu, nisu prisutne od samih početaka procesa. Postoji veliki broj socijalnih usluga za žrtve trgovine ljudima, ali im nisu dostupne.
U okviru prve sesije, koju je moderirala Suzanne Hoff (La Strada international), pravni stručnjaci iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije, ukazali su na glavne karakteristike položaja žrtava trgovine ljudima u sudskom, pre svega krivičnom postupku na osnovu rezultata praćenja suđenja i analize presuda za krivično delo trgovine ljudima i srodna krivična dela.
| I dalje je teško procesuirati krivično delo trgovine ljudima jer je teško dokazivo. Mali broj postupaka – ako ih uopšte ima – se odnosi na slučajeve radne eksploatacije. Kvalitet krivičnog gonjenja je problematičan, pa je i kaznena politika prema počiniocima ovog dela blaga. Često se dešava da se krivično delo trgovine ljudima prekvalifikuje u druga krivična dela za koja je zaprećena niža kazna, kao što je posredovanje u prostituciji ili nedozvoljeni brak sa maloletnim osobama. U svim državama se žrtve suočavaju sa sekundarnom viktimizacijom tokom sudskog postupka, a njihov iskaz je i dalje ključni dokaz u postupku. Kako bi se unapredio položaj i zaštita žrtava, neophodno je da se zakoni doslednije sprovode u praksi, jer iskustva i analize pokazuju da određene loše prakse najčešće nisu posledica loših ili nepostojećih zakonskih rešenja, već njihovog neprimenjivanja. |
Akcenat druge sesije, koju je moderirala Helga Konrad, je bio na pristupu kompenzaciji za žrtve trgovine ljudima. Zaključeno je da, iako zakon u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji daje mogućnost da se o kompenzaciji odlučuje u okviru krivičnog postupka, to se retko događa u praksi. Osim činjenice da krivični sudovi ne žele da odlučuju o imovinskopravnom zahtevu žrtve, kao glavne prepreke za ostvarivanje ovog prava navodi se i to da je parnični postupak na koji se žrtve najčešće upućuju predugo traje, preskup je, a žrtve trgovine ljudima nemaju pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neke druge olakšice. Osim toga, i same žrtve nisu informisane da imaju pravo da traže kompenzaciju, a postavlja se pitanje i koja instanca je zadužena da o ovom pravu i postupku za njegovo ostvarivanje obavesti žrtvu. Zatim, tu je pitanje izvršenja eventualne pozitivne presude, jer u praksi dosuđenja kompenzacija ne garantuje da će je žrtva stvarno i dobiti. U tom smislu, neophodno je obučiti sudije i tužioce da primenjuju sve postojeće zakonske mogućnosti koje će olakšati žrtvama da dođu do kompenzacije bez dodatnih troškova i bez dodatne traumatizacije, osigurati da žrtve trgovine ljudima imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, uključujući i zastupanje u parničnom postupku kad je potrebno u cilju ostvarivanja prava na kompenzaciju, uložiti dodatne napore u oblasti oduzimanja od osuđenih trgovaca imovine koju su stekli vršenjem krivičnog dela i informisati same žrtve, od prvog kontakta sa državnim organima, o pravima koja imaju, uključujući i pravo na kompenzaciju, i kako ta prava mogu da ostvare.
Pošto je na početku rada na poboljšanju pristupa kompenzaciji za žrtve trgovine ljudima u sve četiri države zaključeno da je fond za kompenzaciju najsigurniji i najpravedniji način za ostvarivanje ovog prava, a na osnovu iskustava i prakse u državama EU, izrađene su i studije izvodljivosti fonda za kompenzaciju u BiH, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, pre svega u smislu finansijske izvodljivosti, tj. troškova fonda i mogućih izvora njegovog finansiranja. Studije su takođe predstavljene na ovoj sesiji.
Poslednja sesija bila je posvećena praćenju rezultata i efekata sprovođenja nacionalnih politika za suzbijanje trgovine ljudima u regionu. U cilju što objektivnijeg ocenjivanja kako zakonskih i policy okvira, tako i prakse, tj. ispunjenosti međunarodnih standarda u praksi, u saradnji sa britanskim ekspertom Majkom Dotridžom, prethodnih godina razvijena je posebna metodologija za praćenje, na osnovu koje su prikupljeni podaci i napisani izveštaji za svaku državu. Autori izveštaja su diskutovali o glavnim problemima uočenim u praksi kada se radi o zaštiti žrtava trgovine ljudima, pre svega u oblasti identifikacije, zaštiti prvatnosti, bezbednosti i dostupnosti i kvaliteta programa i usluga pomoći koje treba da doprinesu oporavku i reintegraciji žrtava, ali i o problemima tokom samog procesa prikupljanja podataka s obzirom na činjenicu da u sve četiri države ne postoje podaci koji omogućavaju ocenjivanje. Posebno su nedostupni podaci koji se odnose na pomoć i zaštitu deci žrtvama, što nadležni argumentuju potrebom da se zaštiti privatnost deteta.
Kao propratni događaj konferencije, predstavljen je šesti broj časopisa Anti Trafficking Review koji razmatra problem trgovine ljudima u jednom širem kontekstu, uključujući i rodnu analizu, migracije i rad, sve vreme insistirajući na pravima žrtava. Pokrećući ovaj časopis, Globalna alijanska protiv trgovine ženama (GAATW) je otvorila prostor za dijalog između akademske zajednice i ljudi koji se bave ovim problemom u praksi, sa ciljem razmene ideja i saznjanja. Svaki broj ovog časopisa osvetljava nove ili zanemarene teme u oblasti trgovine ljudima, a na konferenciji je predstavljen tematski broj koji je posvećen krivičnom gonjenju trgovine ljudima koje se najčešće posmatra kao jedan od ključnih elemenata efikasne borbe protiv ovog problema. S druge strane, broj slučajeva koji dođu pred sud je vrlo mali, posebno u odnosu na opšte prihvaćene procene veličine ovog problema. Poslednji broj časopisa Anti Trafficking Review analizira krivično gonjenje trgovine ljudima u različitim delovima sveta i iz različitih perspektiva, a tematski članci se bave situacijom u Rusiji, SAD, na Balkanu i u Zapadnoj Evropi.
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“54″ display_type=“photocrati-nextgen_basic_thumbnails“ override_thumbnail_settings=“0″ thumbnail_width=“240″ thumbnail_height=“160″ thumbnail_crop=“1″ images_per_page=“20″ number_of_columns=“0″ ajax_pagination=“0″ show_all_in_lightbox=“0″ use_imagebrowser_effect=“0″ show_slideshow_link=“0″ slideshow_link_text=“[Show slideshow]“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]