ASTRA je prvu žrtvu trgovine ljudima u svrhu eksploatacije identifikovala još 2005. godine. Od tada zabeležili smo preko 120 slučajeva radno eksploatisanih osoba i gotovo četvrtina poziva upućenih našoj SOS liniji tokom 2019. godine (blizu hiljadu poziva ) bili su povezani sa proverom ponuda za posao u Srbiji i inostranstvu.
Pandemija izazvane virusom Covid-19 učinila je ovu godinu specifičnom. Epidemija je usporila globalne migracije, čak i ekonomske, ali je takođe učinila vidljivijim propuste u sistemu. U našem slučaju, ovi nedostaci sistema su prvenstveno povezani sa nedostatkom adekvatnog odgovora države na produbljivanje ekonomske krize, što povećava rizik od trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, i sa neadekvatnom podrškom i pomoći žrtvama trgovine ljudima u cilju radne eksploatacija. Od početka pandemije, ASTRINA SOS linija beleži porast broja poziva preko 70%, a dobar deo njih odnosi se na gubitak posla ili strah od gubitka posla, ili proveru poslovnih ponuda u našoj zemlji. Što se tiče broja identifikovanih žrtava, do kraja septembra 2020, ASTRIN Tim za podršku žrtvama identifikovao je 29 žrtava trgovine ljudima (uključujući jedno (1) dete): od tog broja 24 su žrtve radne eksploatacije – 23 muškarca, od tog broja 19 su strani državljani i jedna (1) žena.
Namera nam je bila da projektom RADNA PRAV(D)A – SADA!, pre svega, informišemo osobe u riziku kako da se zaštite i prepoznaju zamke trgovaca ljudima u cilju radne eksploatacije, ali i da informišemo već postojeće žrtve o njihovim pravima i vrstama pomoći koje su im dostupne. Za tu aktivnost pripremili smo i distribuirali štampane materijale (liflet i infografik) i organizovale intenzivnu onlajn kampanju na našem sajtu i društvenim mrežama. Osim toga, bavili smo se i zakonskim okvirom koji reguliše ovu oblast, kako bi dali predloge za njegovo unapređenje i uočili one propuste koji imajući u vidu sadašnje ekonomske i globalne trendove ostavljaju prostora za eksploataciju i trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije.
Kampanja RADNA PRAV(D)A – SADA! u kratkom periodu realizacije uključila je značajan deo javnosti i stigala do krajnjih korisnika. Imajući u vidu da su uslovi za sprovođenje aktivnosti projekta u potpunosti promenjeni zbog pandemije virusa Covid-19, akcenat je stavljen na onlajn kampanju. Ukupno smo imali 105 postova na svim ASTRINIM društvenim mrežama. Ukupan doseg/reach Facebook-ovih postova bio je tačno 204.660, od čega 9.773 engagement-a, tj. klik na link, posete stranici i prikazi video-zapisa. Tokom kampanje, na Tvitteru je zabeleženo 25.100 utisaka. U tom periodu oko 80% postova na ovoj mreži odnosilo se na ovu kampanju. Pored toga, na veb stranici ASTRE kreirane su stranice na srpskom i engleskom jeziku posvećene isključivo ovoj kampanji. Srpska stranica je posećena 600 puta, a stranica na engleskom 91 put.
S obzirom na to da je distribucija štampanog materijala takođe predstavljala izazov, zahvaljujući saradnji sa predstavnicima drugih sektora – posebno članova sindikata i prosvetnih radnika – uspele smo da dođemo do krajnjih korisnika kampanje (osoba u riziku od trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije). Ovi materijali uz pomoć naših saradnika iz Samoslatnog sindikata putara deljeni su radnicima prilikom obilaska gradilišta na teritoriji Republike Srbije, i to u Kragujevcu, Nišu, Čačku, Požegi, Zaječaru i Beogradu. Osim toga, štampani materijal prosleđen je i u 26 srednjih škola širom Srbije, gde je u saradnji sa profesorima građanskog vaspitanja deljen i dodatno pojašnjavan učenicima završnih razreda, koji će se nakon završetka školovanja uskoro naći na tržištu rada. U pitanju su škole iz Užica, Zrenjanina, Vršca, Vranja, Vlasotinca, Prijepolja, Ćuprije, Bujanovca, Svilajnca, Niške banje, Niša, Beograda, Kruševca, Kraljeva i Kragujevca.
Pandemija virusa Covid-19 značajno je uticala na realizaciju još jednog segmenta projekta − stvaranje javne rasprave na temu borbe protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije i načinima prevencije. Javna rasprava započeta je onlajn, širenjem informacija, nalaza i materijala u vezi sa kampanjom, trebalo je da kulminira u dva velika javna događaja. Nažalost, zbog pojave virusa Covid-19 i proglašenja preventivnih mera nije bilo moguće realizovati ove događaje na način kako je navedeno u predlogu projekta. Prvi događaj (pokretanje kampanje) organizovan je isključivo onlajn, a drugi događaj (prezentacija rezultata kampanje i publikacije „Preporuke za sprečavanje radne eksploatacije“) u smanjenom obimu u isto vreme uživo i na mreži . Dobra vest je da smo zahvaljujući temeljnim pripremama, slanju poziva zainteresovanim stranama i animiranju zainteresovanih strana tokom kampanje uspeli da privučemo željeni broj učesnika na oba događaja. Pored toga, oba ova događaja obeležila je živa diskusija. Neke teme pokrenute u ovim raspravama našle su svoje mesto u publikaciji „Preporuke za sprečavanje eksploatacije rada“, koja ukazuje na praznine u zakonskom okviru koji reguliše rad i prava radnika i načine za njihovo prevazilaženje.
Period u kome je realizovan ovaj projekat zahtevao je fleksibilnost u sprovođenju planiranih aktivnosti. Ali je i sam trenutak je na dva načina doprineo sadržaju projekta. U Srbiji se i 2019. godine nastavio priliv radnika iz inostranstva (iz Indije, Turske, Pakistana, Kine, Albanije …), koji su uglavnom zapošljavani na gradilištima širom Srbije preko različitih posredničkih firmi, pri čemu rade za minimalne zarade u neadekvatnim, često opasnim po život uslovima, dok njihovo prebivalište i zaposlenje nisu regulisani. Ovi strani radnici spadaju u grupu visokog rizika kada je u pitanju trgovina ljudima u svrhu radne eksploatacije. Polovina štampanog materijala kampanje bila je namenjena njima i na engleskom jeziku. Zahvaljujući saradnicima iz Nezavisnog sindikata putara, deo ovog materijala stigao je do stranih radnika na gradilištima u Srbiji.
Još jedna tema vezana za poštovanje radnih prava pokrenuta je tokom pandemije − poštovanje prava radnika tokom i posle vanrednog stanja. Situacija izazvana pandemijom virusa Covid-19 pokazala nam je da je vlada spremna da prekorači svoje nadležnosti na štetu prava radnika. U ovom slučaju, to se prvenstveno odnosilo na medicinske radnike i radnike u drugim hitnim službama. Jedna od datih preporuka u publikaciji „Preporuke za sprečavanje eksploatacije rada“ pokriva ovaj problem.
Tim ASTRE planira da nastavi da širi informativne materijale ovog projekta i podstiče javnu raspravu u pravcu zakonskih promena koje će poboljšati položaj radnika. Trendovi, kao što su: porast broja žrtava trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, ekonomske migracije, ekonomska kriza, pandemija i migracije izazvane ratovima, ukazuju na to da buduća nastojanja u pravcu rešavanja problema trgovine ljudima radi radne eksploatacije moraju biti temeljnija i u znaku međusektorske saradnje.
