Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima 14. aprila 2009. godina. Za razliku od ostalih međunarodnih instrumenata koji predviđaju obaveze za države potpisnice u oblasti suzbijanja trgovine ljudima, Konvencija Saveta Evrope snažan naglasak stavlja na ljudska prava i na zaštitu žrtava trgovine ljudima. Osim toga, Konvencijom Saveta Evrope uspostavljen je sistem nadzora nad sprovođenjem i ispunjavanjem obaveza koje su države potpisnice preuzele potpisivanjem Konvencije. Nadzor vrši GRETA – Ekspertska grupa za suzbijanje trgovine ljudima, koju čini 15 nezavisnih stručnjaka za različite oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Danas je objavljen prvi izveštaj za Republiku Srbiju, dok se preporuke Komiteta članica očekuju početkom februara.
Ceo izveštaj je dostupan na internet stranici Saveta Evrope http://www.coe.int/trafficking, a u nastavku možete pročitati prevod Sažetka u kome su istaknute snage i slabosti Republike Srbije kada se radi o borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava.
Sažetak
Državni organi Srbije napravili su niz važnih koraka u cilju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima. Nacionalni pravni okvir u oblasti borbe protiv trgovine ljudima je razvijen u skladu sa međunarodnim obavezama Republike Srbije, kao i situacijom i trendovima u trgovini ljudima u Srbiji. Zakonodavstvo u oblasti socijalne zaštite i stranaca predviđa niz prava za žrtve trgovine ljudima.
Institucionalni okvir ima za cilj da koordinira rad svih relevantnih aktera. Pozicija nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima je uvedena 2001. godine, a 2002. godine osnovan je Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima kao nacionalni forum koji okuplja državne organe, nevladine i međunarodne organizacije. Zatim, 2004. godine osnovan je Savet za borbu protiv trgovine ljudima kao ekspertsko savetodavno telo vlade, a 2012. godine osnovan je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima u cilju identifikacije i upućivanja žrtava na pomoć. GRETA poziva državne organe Srbije da nastave da razvijaju saradnju i da obezbede uključenost civilnog društva u planiranje i sprovođenje nacionalne politike.
Što se tiče prevencije trgovine ljudima, GRETA pozdravlja korake koje su državni organi Srbije preduzeli, u saradnji sa nevladinim i međuvladinim organizacijama, radi podizanja opšte svesti o trgovini ljudima, kroz informativne kampanje, edukaciju u školama i obuku relevantnih stručnjaka. GRETA takođe pohvaljuje mere preduzete u vezi sa grupama u riziku od trgovine ljudima i smatra da državni organi treba da nastave da razvijaju ovaj aspekt prevencije kroz mere socijalnog i ekonomskog osnaživanja. U tom kontekstu, GRETA apeluje na državne organe da obezbede registraciju svih lica. Osim toga, GRETA poziva državne organe da pojačaju napore u suzbijanju potražnje za uslugama žrtava trgovine ljudima bez obzira o kom obliku eksploatacije se radi.
GRETA pozdravlja napore državnih organa Srbije da usvoje multidisciplinarni pristup identifikaciji žrtava kroz osnivanje Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Ipak, GRETA poziva državne organe da preduzmu dodatne korake kako bi osigurali da su sve žrtve trgovine ljudima na odgovarajući način identifikovane i da imaju pristup svim oblicima pomoći i zaštite koje garantuje Konvencija. Posebno, državni organi Srbije treba da usvoje proaktivan pristup identifikaciji žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije tako što će podstaći veći angažman inspekcije rada u najrizičnijim sektorima (npr. poljoprivreda, zabava, usluge, građevinarstvo) i obratiti više pažnje na identifikaciju žrtava trgovine ljudima među tražiocima azila i maloletnicima bez pratnje.
GRETA primećuje da postoji manjak smeštajnih kapaciteta i finansijskih sredstava za pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima u Srbiji. Zatim, postoji nedostatak dugoročnih programa reintegracije. GRETA poziva državne organe Srbije da obezbede da sve vrste pomoći predviđene zakonom budu garantovane i u praksi, da obezbede odgovarajući i bezbedan smeštaj sa dovoljnim brojem mesta za žrtve trgovine ljudima, uključujući muškarce i decu, i da garantuju pristup zdravstvenoj zaštiti za žrtve.
GRETA poziva državne organe Srbije da izmene zakonodavstvo kako bi obezbedili da period oporavka i refleksije predviđen u članu 13 Konvencije bude konkretno definisan u zakonu i da sve mere zaštite i pomoći predviđene u članu 12, stav 1 i 2, Konvencije budu dostupne tokom ovog perioda. Treba jasno naznačiti da period oporavka i refleksije ne zavisi od toga da li žrtva sarađuje sa policijom. Državni organi treba takođe da osiguraju da žrtve trgovine ljudima imaju pun pristup pravu na obnovljivu dozvolu boravka.
Uprkos zakonskim mogućnostima, nijedna žrtva trgovine ljudima nije dobila imovinsko pravni zahtev. Trenutno ne postoji mogućnost da žrtve trgovine ljudima dobiju kompenzaciju od države. Što se tiče pravne pomoći, žrtve trgovine ljudima zavise od nevladinih organizacija. GRETA poziva državne organe Srbije da usvoje mere koje će olakšati i garantovati pristup kompenzaciji za žrtve trgovine ljudima, uključujući i sistematično pružanje informacija žrtvama i osnivanje državnog mehanizma za kompenzaciju koji je dostupan žrtvama.
GRETA pozdravlja rad policije i tužilaštva na suzbijanju trgovine ljudima u Srbiji i poziva državne organe da dodatno razviju obuku i specijalizaciju istražitelja, tužilaca i sudija, u cilju efikasne istrage i krivičnog gonjenja trgovine ljudima, koje će dovesti do proporcionalnih kazni koje će odvraćati počinioce ovog dela.
Konačno, GRETA poziva državne organe Srbije da iskoriste sve raspoložive mere da zaštite žrtve i svedoke u postupcima za trgovinu ljudima, kao i da preduzmu dodatne mere koje će osigurati zaštitu ovih lica od moguće odmazde ili zastrašivanja tokom sudskog postupka, u šta spada i izmena prakse direktnog sučeljavanja žrtve i osumnjičenog trgovca na sudu.
(Prevod ASTRA)