U prostorijama Evropske kuće ASTRA je danas predstavila prvu nacionalnu kampanju o evropskom broju za nestalu decu u Srbiji 116000 pod nazivom „Da budemo svi na broju“. U pitanju je besplatni SOS telefon koji je dostupan 24 časa sedam dana u nedelji, a namenjen je nestaloj deci, deci u riziku i njihovim roditeljima ili starateljima.
Kampanja se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom telekomunikacija i Ministarstvom prosvete.
Direktorka ASTRE Marija Anđelković istakla je da je evropski broj za nestalu decu 116000 uveden u Srbiji još 2012. godine, a da je dve godine kasnije počela i saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Dodala je da broj postoji u 32 zemlje Evrope gde se radi po „istim standardima“.
„Ako se dete izgubi u Grčkoj ili Belgiji pozivom na ovaj broj javiće se naše kolege u tim zemljama“, kaže Marija Anđelković i dodaje da ASTRA godišnje primi između 450 i 500 poziva kao i da se najčešće javljaju roditelji, staratelji i zaposleni u institucijama koje rade sa decom.
„Blizu 50 odsto prijava nestanka deteta su deca koja su pobegla od kuće, 17 odsto su roditeljske otmice, 17 odsto su pozivi zbog odvajanje deteta od porodice u migrantskim uslovima kada porodice putuju iz zemlje u zemlju, a oko 17 odsto je vezano za pozive kada se deca izgube od nekog, a reč je uglavnom o deci najmanjeg uzrasta koja ne govore. Takođe, 3 odsto su kriminalne otmice“, navela je direktorka ASTRE.
Anđelković kaže da na ovaj broj nestanak deteta može svako da prijavi.
„Obično u 90 odsto slučajeva ljudi koji nama prijave decu već su prijavili policiji. Policiji treba da se prijavi, ona je ta koja treba da radi na tome da se dete pronađe, ali u nekim slučajevima u nekih desetak odsto ljudi prvi put prijavljuju na ovaj broj gde mi onda dalje dajemo instrukcije kako se prijavljuje lokalnoj policiji, šta je potrebno od podataka. Svi građani koji imaju bilo kakvu informaciju da je dete nestalo ili da je porodici deteta koje je nestalo potrebna psihosocijalna podrška može da prijavi na ovaj broj“, kaže Marija Anđelković.
U 98 odsto slučajeva deca su pronađena
Ona je naglasila da su „u više od 98 odsto slučajeva deca pronađena“.
„Važno je reći ovo, prosto nekad imamo takav slučaj da se oseća velika uznemirenost u javnosti, ne samo u najužoj porodici“, kaže Marija Anđelković.
Psiholog i novinar Miša Stojiljković kaže da je ovo „vrlo važan podatak“.
„Samo dva odsto dece koja nestanu ne budu pronađena, dakle 98 odsto nestale dece budu pronađena. Nađavola, taj jedan ili dva slučaja koja se dese i završe se loše odjekuju u našem pamćenju mnogo jače od ovih 98 uspešno završenih slučajeva“, kaže Stojiljković.
Psihološkinja, trauma relaciona terapeutkinja Branka Radojević: Bežanje deteta od kuće ozbiljna indikacija, potrebno graditi odnos sa decom
Direktorka Astre objasnila je da se nakon pronalaska deteta u javnosti oseti olakšanje, ali tim ASTRE nastavlja da radi i posle toga sa porodicom i detetom.
„Naročito kada su u pitanju bežanja od kuće na koja se obično gleda kao na manje značajne slučajeve, a zapravo dok je dete nestalo u tom periodu mogle su mu se desiti neželjene stvari. Zato je jako važno da svakom slučaju posvetimo pažnju“, objasnila je Anđelković.
Naglašava da dete nikad ne beži bez razloga. 
Psihološkinja i trauma relaciona terapeutkinja Branka Radojević objašnjava da je dečije ponašanje, kako kaže, uvek logično, te da je bežanje od kuće „vrlo ozbiljna indikacija“.
„Većina zlostavljane dece iz mog iskustva imaju jedan od mehanizama bežanja, posebno ako su ušli u pubertet. Tako da mi moramo prvo da vidimo, pošto je dečije ponašanje logično, da mi vidimo odakle to dolazi, kako je došlo do sloma poverenja između tog deteta i njegovih odgajatelja u porodici“, navodi psihološkinja i trauma relaciona terapeutkinja Branka Radojević.
Dodaje da je potrebno opšte osvešćivanje društva, a preporuka roditeljima ili starateljima jeste da rade „soft kontrolu“.
„Nije dovoljno detetu reći „e danas nemoj da ideš napolje“, jer predatori dece mogu da namame dete dok smo mi pored njega u kući s obzirom na mreže. Potrebno je da gradimo odnos sa detetom, jer kad imamo odnos onda možemo da radimo korekciju, a ako dođe do otuđenja, prekida poverenja – ne možemo“, objašnjava Radojević.
Na pitanje da li se u radu sa zlostavljanom decom nekada oseća bespomoćno, odgovara odrično.
„Ne osećam se zato što je, nešto videti, svedočiti mukama deteta, a da im ne pomažete to je strašno. Ovako dok ima života, ima nade. Vi se borite“, poručuje Radojević.
Psiholog i novinar Miša Stojiljković: Sa decom razgovarati o svemu bez osude
Psiholog i novinar Miša Stojiljković kaže da je važno da roditelji otvoreno razgovaraju sa decom o svemu i da bez osude prihvate razne informacije od njih.
„Važno je reagovati tako da to poverenje prema detetu ostane, jer ako imamo poverenje onda ćemo imati odnos u okviru kog postoji radnja, a kad postoji radnja mi onda možemo da napravimo i procenu da li je nešto ozbiljno ili nije ozbiljno i tako dalje“, objašnjava Miša Stojiljković.
Objašnjava da roditelji treba da pođu i od ličnog iskustva.
„Treba da se vratimo svi i u vreme kada smo mi bili tinejdžeri i šta smo mi to sve radili, a da naši roditelji ne znaju, i bolje što ne znaju. Isto tako je bolje da i mi ne znamo šta sve rade naša deca – ne treba da znamo. Na kraju krajeva, možda će ovo da zvuči surovo, ali mi smo privremeno u životima naše dece, mi smo tu da ih izvedemo na put i da se oni osamostale“, kaže Stojiljković.
O izveštavanju medija: Prvo reagovati kao čovek, a onda kao novinar
On dodaje da smatra da je uticaj medija na izveštavanje o nestaloj deci „većinski negativan“.
„Mali je broj medija koji poštuju Kodeks novinara, postoje i smernice za izveštavanje, ASTRA je izdavala nekoliko priručnika za novinare na tu temu. Ima tu uputstava vrlo jasnih i konkretnih, Kodeks novinara je vrlo kratak, desetak strana, ne više. To su sve neka jednostavna pravila kojih se svi držimo u svojim privatnim životima“, kaže Stojiljković. Dodaje da je potrebno, pre svega, razmišljati o žrtvi i njenoj porodici. 
„Ja to volim da ilustrujem sledećim primerom: kada izveštavamo o nekoj žrtvi bilo kakvog zločina, pa i o nestanku deteta mi kao novinari prvo treba da reagujemo kao ljudi pa tek kao novinari. Mi smo svi ljudi pod jedan, a onda smo novinari, psiholozi, lekari i tako dalje. Treba se staviti uvek u ulogu žrtve i njene porodice, ako uspemo da uđemo u tu ulogu onda će naše izveštavanje‚ sigurno biti u skladu sa svim kodeksima čak i ako te kodekse nismo čitali“, objašnjava novinar i psiholog.
Naglašava da su mediji veoma važan partner, jer bez njih javnost ne bi znala da je neko dete nestalo.
„Međutim veći broj medija pušta i dezinformacije i poluinformacije i javnost onda stiče pogrešnu sliku, kad vas toliko često bombarduju nekim informacijama vi onda oguglate na njih i onda vam to postane nekako uobičajeno i svakodnevno, a ne bi smelo“, kaže Stojiljković.
Dodaje da treba prenositi samo informacije koje su važne.
„Vratimo se samo pola godine unazad i setimo se kako je proletos izgledalo izveštavanje iz Bora i okoline, pa će vam sve biti jasno“, objašnjava Miša Stojiljković.
Iz ugla Astrinog tima koji radi na sos telefonu 116000
Socijalna radnica u ASTRI na broju 116000 Mirjana Mitić rekla je da je utisak tima da se javnost uzbuni dok traje potraga.
„Tada se dosta se priča o tome, međutim za neke od nas i u nevladinom i u javnom sektoru posao tek kreće kada dete bude pronađeno. U tim situacijama naravno da nam je neophodna podrška i saglasnost i poverenje roditelja, kako bismo uopšte mogli da radimo sa decom“, kaže ona.
Navodi da tim pokušava da stupi u kontakt sa svim institucijama sa kojima se dete susrelo, kao i da je njihov pristup svakom detetu i porodici individualan i holistički.
„Ono što je najalarmantnije, ono sa čime se mi susrećemo na terenu – nailazimo na problem da nam je zaista teško da nađemo specijalizovane usluge. Mi nemamo dovoljan broj dečijih psihijatara, nemao dovoljan broj dečijih psihologa i onih koji su upoznati i sa problematikom ovog kompleksnog problema“, kaže Mirjana Mitić.
Dodaje da je problem i to što su usluge koje su dostpne centralizovane u Beogradu, Novom Sadu, Nišu…
Šta je Evropski broj za nestalu decu?
Kao odgovor na povećani broj nestale dece, ASTRA je 2012. godine uvela jedinstveni Evropski broj za nestalu decu u Srbiji 116000. Od maja 2012. godine do septembra 2024. godine, putem Evropskog broja za nestalu decu realizovano je 5394 poziva.
Linija 116000 podrazumeva podršku roditeljima/starateljima u kontaktu sa institucijama i organizacijama u zemlji i/ili inostranstvu, psihosocijalnu podršku tokom potrage, kao i neophodnu pomoć detetu nakon pronalaska.
Telefon 116000 za prevenciju i prijavljivanje slučajeva nestanaka dece nudi besplatan pristup svojim uslugama putem telefona, elektronske pošte: 116000@astra.rs, kao i putem društvenih mreža i ostalih platformi za komunikaciju.
Evropski broj za nestalu decu 116000 je besplatan servis, pozivi iz Srbije sa bilo koje mreže su besplatni. Dostupan je 24 sata svih 7 dana u nedelji!