Danas, 29. novembra 2022, u Beogradu održan je okrugli sto na kome su predstavljeni nalazi analize Analiza sudske prakse za 2021. godinu: Položaj i prava žrtava u krivičnom postupku za krivično delo trgovina ljudima i srodna krivična dela, posredovanje u vršenju prostitucije, trgovina maloletnim licima radi usvojenja, kao i prekršaj prostitucija. Ovom prilikom, učesnici/e su takođe upoznati i sa uočenim trendovima i glavnim nalazima uporedne analize sudske prakse za oblast trgovine ljudima za period 2018−2021.
Poseban kuriozitet i dopunu događaju predstavljalo je predstavljanje primera pozitivne prakse – istorijske odluke Ustavnog suda Republike Srbije o usvajanju žalbe ASTRINE korisnice žrtve trgovine ljudima, iz marta 2021. godine.
Događaj je bio namenjen stručnoj javnosti i u publici su uglavnom bili predstavnici/e sudova, tužioci i tužiteljke i advokati.
Na samom početku prisutne su pozdravili: Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije; Tamara Mirović, zamenica republičke tužiteljke, Republičko javno tužilaštvo; Daniel Carroll, predstavnik Ambasade SAD; i Marija Anđelković, direktorka NVO ASTRA.
O Analizi pravosudne prakse i uočenim trendovima u periodu 2018−2021
Nakon pozdravne reči, prisutne su sa ciljem, metodologijom, uočenim trendovima i nalazima uporedne analize 2018-2021. upoznale advokatkinja Tanja Drobnjak i izvršna direktorka ASTRE Marija Anđelković.
ASTRA od 2011. godine u kontinuitetu sprovodi analizu sudske prakse za krivično delo trgovina ljudima i srodna krivična dela, kao što su posredovanje u vršenju prostitucije, trgovina maloletnim licima radi usvojenja i prekršaj prostitucija. Osnovni cilj analize sudske prakse ostaje objektivno predstavljanje podataka koji su relevantni za sagledavanje stepena ostvarenosti i poštovanja zaštite i prava žrtava u sudskom postupku, uspešnosti pravnih i institucionalnih reformi i usklađenosti domaćeg pravnog i strateškog okvira sa obavezama iz ratifikovanih međunarodnih dokumenata. Analiza je ujedno i specifičan doprinos poboljšanju ukupnog sistemskog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima i podršci žrtvama trgovine ljudima.
Nažalost, i ovogodišnja Analiza koja se odnosi na slučajeve iz 2021, potvrđuje dosadašnje (negativne) trendove u ovoj oblasti.
Podaci iz presuda donetih u periodu 2018−2021. godine ukazuju da se kazne zatvora u većini slučajeva, bilo da se radi o presudama donetim prihvatanjem sporazuma o priznanju krivice ili ostalim presudama, utvrđuju na nivou zakonskog minimuma ili vrlo blizu njega. Za krivično delo trgovina ljudima članom KZ 388, zaprećena je kazna u trajanju od 3 do 12 godina, međutim u poslednje četiri godine beležimo najveći udeo kazni zatvora za trgovinu ljudima u rasponu od 3−5 godina (50% u 2018, 75% u 2019, 66% u 2020, i 89% u 2021. godini) uz smanjenje udela kazni zatvora u trajanju preko 5 godina (38% u 2018, 25% u 2019, 17% u 2020, i 11% u 2021. godini, odnosno 1 slučaj). Osim toga, izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, u trajanju ispod 3 godine, uslovnih kazni i kazni izdržavanih kod kuće, takođe nije nepoznanica. Kao olakšavajuće okolnosti sud najčešće i dalje koristi prethodnu neosuđivanost, kao i lične i porodične prilike, iako su ove poslednje okolnosti često u kontradikciji sa samom prirodom krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret.
U analiziranom periodu evidentan je i porast udela seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima vezanim za trgovinu ljudima (2018−60%, 2019−82%, 2020 −100%, 2021–92% ), uz stalni porast broja presuda donetih prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela (40% u 2018, 50% u 2019, 59% u 2020. godini, 59% u 2021, uz napomenu da je u 2021. za kd iz čl. 388 udeo presuda donetih sporazumom o priznanju krivice 75%). Ova ročišta (uz prihvatanje sporazuma o priznanju krivičnog dela) održavaju se bez prisustva javnosti i čine žrtve ovih krivičnih dela „nevidljivim učesnicima“, jer im je uskraćeno pravo učešća u postupku i ne mogu na bilo koji način uticati na tok i sadržinu sporazuma, čime se dovodi u pitanje ostvarivanje njihovih prava. Optuženi po pravilu dobijaju niske kazne. Oštećene su u ogromnoj većini žene i devojčice (2018−86%, 2019−97%, 2020−100%, 2021–100%). Iako je nesporno da interesi ekonomičnosti, efikasnijeg i bržeg rešavanja krivičnih postupaka uz manje troškove imaju svoje opravdanje, oni ne smeju biti pretežniji u odnosu na prava oštećenih lica.
Porast udela krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije uz smanjenje udela krivičnog dela trgovina ljudima takođe je jedan od trendova u analiziranom periodu. Procenat okrivljenih za delo iz čl. 184 KZ iznosio je 13% u 2018, 59% u 2019, 64% u 2020. i 70% u 2021. godini; dok je procenat okrivljenih za delo iz čl. 388 KZ iznosio je 80% u 2018, 29% u 2019, 27% u 2020. i 30% u 2021. godini). U slučajevima seksualne eksploatacije, pravilno razumevanje i razgraničenje prirode, odnosno elemenata koji čine biće krivičnog dela trgovina ljudima iz čl.388 KZ i krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz čl. 184 KZ od značaja je za pravilnu kvalifikaciju od koje zavise mnogi aspekti zaštite i ostvarivanja prava žrtava, kao i adekvatnog odgovora države, odnosno pravosudnog sistema na trgovinu ljudima. Iako je u praksi često lakše dokazati postojanje krivičnog dela iz čl.184 KZ, ovakvi razlozi ne smeju biti pretežni prilikom kvalifikacije dela od strane organa postupka, odnosno nadležnog javnog tužilaštva ili suda. Prekvalifikacijom žrtva gubi status i prava koja joj na osnovu zakona i ratifikovanih međunarodnih dokumenata pripadaju.
ASTRA godinama unazad ukazuje i da je status posebno osetljivog svedoka u sudskim postupcima vezanim za trgovinu ljudima prethodnih godina vrlo retko dodeljivan, čak i u slučajevima kada su oštećeni/žrtve deca. Udeo maloletnih oštećenih kada je u pitanju k.d. trgovina ljudima u posmatranom periodnu iznosi između 30 i 40%. Ali i pored toga, važno je istaći da žrtve trgovine ljudima i povezanih krivičnih dela u većini slučajeva ispunjavaju uslove predviđene zakonom da im se ovaj status u postupku dodeli (uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, priroda, način ili posledice izvršenja krivičnog dela). Stoga zabrinjava činjenica da je, pored toga što u presudama donetim tokom 2021. godine zabeležen samo 1 slučaj dodeljivanja statusa posebno osetljivog svedoka, procenat oštećenih koji su dobili ovaj status u presudama analiziranim u prethodnim godinama izuzetno nizak (samo 7% oštećenih imalo je ovaj status u presudama za 2018. godinu, odnosno 16% za 2019. godinu, dok za 2020. godinu nije zabeležen nijedan slučaj).
Nemogućnost žrtava da pravo na kompenzaciju ostvare u krivičnom postupku odlučivanjem sudova o imovinskopravnom zahtevu takođe predstavlja hroničan problem, odnosno jedan od negativnih trendova u sudskoj praksi. Osim što je u sudskoj praksi 2020. godine napravljen presedan pa je 1 oštećenoj u krivičnom postupku dosuđen istaknut imovinsko pravni zahtev. I pored istaknutog imovinskopravnog zahteva žrtve se upućuju da pravo na kompenzaciju ostvare u parničnom postupku. Od ukupnog broj oštećenih na parnični postupak u poslednje 4 godine upućeno je: 2018 – od 14 oštećenih, samo u 5 presuda postoje podaci da su oštećene istakle imovinskopravni zahtev; 2019 – 16 : 7; 2020 – 13 : 2; 2021 – 26 : 10). Na nepostojanje efikasnog sistema za kompenzaciju žrtava ukazuje i činjenica da su u prethodno sprovedenim analizama pravosudne prakse u periodu 2011-2021. godine i dalje samo 2 zabeležena slučaja ostvarene kompenzacije za žrtve trgovine ljudima u parničnom postupku. Ostvarivanjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku bi se izbegle duge i skupe procedure u građanskim postupcima, zaštitila prava oštećenih i žrtva poštedela ponovnog vođenja postupka, svedočenja i sudsko-medicinskih veštačenja. Osim toga, neophodno je i usklađivanje postojećeg zakonskog i institucionalnog okvira sa relevantnim međunarodnim standardima u oblasti ostvarivanja prava na kompenzaciju žrtava usvajanjem Zakona o kompenzaciji žrtava i uspostavljanjem Državnog fonda za kompenzaciju žrtava.
Dok globalni trendovi ukazuju na porast broja slučajeva radne eksploatacije, u analiziranom periodu primetno odsustvo sudskih postupaka vezanih za slučajeve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije. Kako se navodi u izveštaju GRETE Grupe eksperata za borbu trgovine ljudima SE iz 2021, radna eksploatacija kao oblik trgovine javlja se i u zvaničnoj i u sivoj ekonomiji, a odnosi se na žene, muškarce i decu. U ovom dokumentu se takođe ističe da je borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije i dalje je problematična po više osnova, prvenstveno zbog relativnog ograničenja u shvatanju samog koncepta od strane institucija (za razliku od seksualne eksploatacije) što dovodi do nedostatka proaktivnog utvrđivanja slučajeva eksploatacije; potom i usled razlika u tumačenju i primeni standarda rada i u definisanju radne eksploatacije. U Izveštajima o trgovini ljudima (TIP Report) US State Department-a za 2021. i 2022. godinu jedna od prioritetnih preporuka odnosi se na potrebu da se inspektorima rada i tržišnim inspektorima obezbede sredstva i obuka potrebna za regulisanja rada agencija za zapošljavanje i istrage slučajeva lažnog regrutovanja za posao, pri čemu se u izveštaju konstatuje da u praksi tužilaštva u određenim slučajevima nisu „jasno razlikovala kršenje radnih prava od prisilnog rada“. Ovo je sigurno imalo uticaja i kada je u pitanju slučaj potencijalne masovne trgovine vijetnamskim migrantima u cilju radne eksploatacije na izgradnji fabrike pneumatika Linglong, a imalo je uticaja i na reagovanja međunarodne javnosti.
Više o uočenim trendovima možete naći OVDE!
Nakon ovih prvih izlaganja među prisutnima se povela intenzivna rasprava o tome da li se dobijeni podaci jednostavno tumače u negativnom duhu kada kažemo da je realnih žrtava mnogo više od identifikovanog broja, i da se kvalifikacija dela kao posredovanje u vršenju prostitucije ili prekvalifikacija iz krivičnog dela trgovina ljudima u posredovanje u vršenju u prostitucije dešavaju na uštrb prava žrtava. Deo prisutnih tvrdio je da početni pristanak znači da tu u stvari govorimo o prostituciji, dok su dugogodišnji profesionalci u ovoj oblasti sudija Rada Dragičević Dičić i profesor Milan Žarković pojasnili da sudije uvek treba da imaju u vidu potencijalnu uslovljenost žrtava spoljnim okolnostima, nasiljem, siromaštvom, fizičkim i psihičkim ucenama i prinudama. Zatim su prisutni podsećeni da u slučajevima kada su oštećeni deca, odnosno maloletne osobe, nikakva vrsta prinude nije neophodna da bi se delo klasifikovao kao trgovina ljudima. Takođe, tokom rasprave bilo je reči i o problemu identifikacije i samoidentifikacije žrtava, koje često nisu u stanju da realno sagledaju svoj položaj, jer su u pitanju teške i dugoročne traume sa kojima nije lako suočiti se.
Zaključak skupa je da je neophodan nastavak aktivnosti na unapređivanju pravnog, strateškog i institucionalnog okvira u cilju unapređenja položaja žrtava trgovine ljudima, kroz izmene određenih zakonskih rešenja, ali da je neophodna i dosledna primena postojećih pravnih normi, uz kontinuiranu edukaciju zaposlenih u pravosuđu i praćenja pravosudne prakse u vezi sa trgovinom ljudima.
U tom pravcu i ovogodišnja „Analiza sudske prakse za godinu 2021. za krivična dela posredovanje u vršenju prostitucije, trgovina ljudima i trgovina maloletnim licima radi usvojenja“ daje set preporuka.
Ovo izdanje Analize sudske prakse nastalo je u okviru dvogodišnjeg projekta „Unapređenje odgovora na trgovinu ljudima – iznad postojećih okvira“ i uz podršku Američke ambasade u Republici Srbiji. Projekat teži poboljšanju ukupnog sistemskog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima i podršci osobama u riziku i žrtvama trgovine ljudima.
Odluka Ustavnog suda Republike Srbije
Sudija Ustavnog suda Tijana Šurlan (koja je bila jedna od članica veća u ovom predmetu) na ovom skupu predstavila je primer pozitivne prakse, usvojenu žalbu ASTRINE korisnice, nekadašnje žrtve trgovine ljudima, donetu u martu 2021. godine. Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu ASTRINE klijentkije, koja je u vreme izvršenja dela bila maloletna, i doneo odluku da joj je povređeno pravo na zabranu trgovine ljudima, zajemčeno članom 26. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije.
Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nadležni državni organi – Više javno tužilaštvo u Beogradu i Viši sud u Beogradu nisu ispunili svoje pozitivne obaveze u procesnom aspektu u odnosu na zabranu svih oblika trgovine ljudima zajemčene članom 26. stav 2. Ustava, tj. da sprovedu delotvoran i pravičan postupak, koji bi rezultirao donošenjem relevantne sudske presude – navodi se u odluci.
Ustavni sud je istakao da u konkretnom slučaju, nijedan novčani iznos ne može da bude kompenzacija za povrede ljudskih prava koje je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe, ali je ipak utvrdio naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu iznosu od 5.800 evra, na teret budžetskih sredstava Ministarstva pravde.
Ova odluka Ustavnog suda daje nadu žrtvama trgovine ljudima u bolji tretman i zaštitu njihovih prava.