Koalicija prEUgovor je danas, 17. novembra, na onlajn događaju predstavila najnoviji Alarm − nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u pogledu političkih kriterijuma i sprovođenja politika u oblastima pokrivenim poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Nalazi u izveštaju ukazuju da u većini oblasti nije bilo napretka u periodu od maja do oktobra 2020. Zbog izostanka reformi u oblasti vladavine prava, Srbija u 2020. godini nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje. Srbija još uvek nema šefa Pregovaračkog tima, niti je zvanično potvrđena odluka o prihvatanju nove metodologije pristupanja. Usvajanje revidiranih akcionih planova za poglavlja 23 i 24 u julu i formiranje Vlade krajem oktobra trebalo bi da odmrznu proces izmene Ustava i pokrenu dalje reformske zahvate.
Izveštajni period obeležili su opšti izbori, u kojima je dominirala funkcionerska kampanja čiji je glavni akter bio predsednik Srbije, i policijska brutalnost tokom protesta protiv zvaničnog upravljanja epidemijom. Borba protiv organizovanog kriminala najavljena je kao jedan od prioriteta nove Vlade, te je pravi trenutak da se sagleda šta je do sada urađeno u ovoj oblasti. Na polju borbe protiv korupcije nastavljaju se problematične prakse. Zabrinjavajući trendovi uočeni su u oblasti trgovine ljudima i borbe protiv nasilja nad ženama, dok je odgovor nadležnih organa nezadovoljavajući.
Na konferenciji su o ovim temama govorile/i:
- Jelena Pejić Nikić, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, urednica izveštaja
- Zlata Đorđević, Transparentnost Srbija
- Tanja Ignjatović, Autonomni ženski centar
- Jasmina Krunić, ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima
- Bojan Elek, Beogradski centar za bezbednosnu politiku
- Diskusijom je moderirala Danica Vučenić, novinarka.
Predstavnica ASTRE, Jasmina Krunić, započela je svoju prezentaciju osvrtom na trenutno stanje: u Srbiji je od početka godine identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, a od tog broja 23 su deca – 15 devojčica i 8 dečaka – žrtve seksualne eksploatacije, prinudnih brakova, prinudnog prosjačenja… Ne treba izgubiti iz vida da procene stručnjaka ukazuju da na svaku žrtvu koju registrujemo, dolazi bar još 10 nevidljivih.
Usledio je ostvrt na trendove u oblasti trgovine ljudima u prisustvu virusa kovid-19, i pitanje da li ih je prisustvo virusa nametnulo ili je pandemija samo razotkrila propuste sistema u odnosu prema žrtvama. Od maja do septembra 2020. godine, ASTRIN Tim za podršku žrtvama primio je dvostruko više poziva u odnosu na isti period prošle godine, dok se broj terenskih intervencija udvostručio. Samo u avgustu ove godine, tradicionalno opuštenijem periodu, SOS telefon je zabeležio 640 poziva, čak 126% više nego u istom mesecu 2019. godine.
Predstavnica ASTRE je istakla da razračunavanje sa organizovanim kriminalom, koje je država najavila, uliva optimizam, jer trgovina ljudima spada u organizovani kriminal. Istovremeno čudi što Akcioni plan za Poglavlje 24 skoro da ne pominje problem trgovine ljudima. Neobično je u kojoj je meri ova kriminalna delatnost u Srbiji zvanično nevidljiva, naročito ako imamo u vidu da je treća po obimu prihoda koji ostvaruje (posle prodaje narkotika i oružja).
Vest koja u tom smislu raduje jeste i da predlog mandata Europola, najavljen za četvrti kvartal 2020. godine, najavljuje jačanje uloge Europola i osnaživanje operativne policijske saradnje sa zemljama koje nisu članice EU.
U ovom izveštajnom periodu objavljen je i američki izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2019. godinu – TIP Report, koji ponovio određene dugogodišnje preporuke upućene Srbiji i njenim nastojanjima da se obračuna sa trgovinom ljudima, ali i posebno istakao značaj saradnje sa civilnim sektorom i potrebu da se ova saradnja formalizuje.
Interesantno je takođe da TIP report pominje i 166 slučajeva transnacionalne trgovine ljudima u kojima su žrtve srpski državljani, a koje očigledno nisu prikazane u godišnjem izveštaju Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Pored svega navedenog, predstavnica ASTRE je u svom izlaganju napravila osvrt i na nacionalni strateški i zakonodavni okvir i navela da ovaj period karakterišu kašnjenja, promena planova, ali i neki svetli primeri. Trenutno nema ni reči o Strategiji o socijalnoj zaštiti, dok je poslednja aktivnost u vezi sa ovim dokumentom bila je javna rasprava okončana 15. maja 2020. Što se tiče Zakona o socijalnoj zaštiti, sudeći po izjavi ministra Đorđevića, izgleda da se stvari vraćaju na početak. Relativno pozitivan primer predstavlja Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za 2019−2025 i pratećeg Akcionog plana za period 2020−2022.
Ovom prilikom, predstavnica ASTRE osvrnula se i na rezultate Analize sudskih postupaka vezanih za krivično delo trgovina ljudima i srodna krivična dela za 2019. godinu, a koju ASTRA sprovodi već deset godina unazad sa ciljem preispitivanja ispunjenja prava garantovanih žrtvama u sudskim procesima. Nažalost, glavni nalazi ističu da se položaj žrtava trgovine ljudima i srodnih krivičnih dela nije značajno poboljšao u odnosu na prethodne godine. Postupci i dalje predugo traju, a i kada su kraći to je zbog zaključenja sporazuma o priznanju krivice, što je uvek na štetu žrtava. Privatnost žrtava nije adekvatno zaštićena, a počinioci i dalje dobijaju kazne na nivou zakonskog minimuma, najčešće od 3 do 5 godina. Pravo na naknadu štete u krivičnom postupku i dalje je nedostižno za većinu žrtava trgovine ljudima.
Osim toga, Jasmina Krunić je u svom izlaganju primetnu pojavu nekih oblika trgovine koji ranije nisu bili često beleženi, na primer, punoletna žena žrtva radne eksploatacije, punoletna žena prisiljena na vršenje krivičnih dela, punoletni muškarac žrtva radne eksploatacije i punoletni muškarac žrtva seksualne eksploatacije. ASTRA sugeriše da bi bilo korisno za sve aktere borbe protiv trgovine ljudima da ubuduće izveštaji Centra sadrže i objašnjenje o kojim tačno vrstama eksploatacije je reč.
Izlaganje je dopunjeno i jednom ne tako optimističnom vešću da je jedino državno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima zatvoreno zbog nedostatka licence. Iznet je i za sada nezvaničan podatak da sklonište najverovatnije tu licencu neće ni dobiti zbog proceduralnih problema sa gradom na čijoj se teritoriji nalazi. Sklonište za muške žrtve trgovine ljudima, najčešće u cilju radne eksploatacije, još uvek ne postoji.
Konferencija je deo projekta „prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24“, koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.
Najnoviji ALARM izveštaj možete skinuti sa ovog linka.
O prEUgovoru
Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24. Cilj prEUgovora je da pomogne da se proces pridruživanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24.