Danas je u Medija centru predstavljen poslednji prEUgovor ALARM: Izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, koji zajedno izrađuje i objavljuje sedam organizacija civilnog društva koje čine koaliciju prEUgovor. Nalaze ovog izdanja, koje se odnosi na period april−septembar 2019, predstavili su Nemanja Nenadić (Transparentnost Srbija), Vanja Macanović (Autonomni ženski centar) i Saša Đorđević (Beogradski centar za bezbednosnu politiku), dok je za moderaciju i uvodnu reč bila zadužena Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Kako je navedeno u uvodnoj reči, ključni nalazi najsvežijeg ALARM-a govore da se u većini oblasti nastavlja tendencija pogoršanja: Vlada i dalje razmatra isključivo formalne kriterijume i u suštini je brine jedino da li će opozicija bojkotovati izbore, jer bi to svetu poslalo lošu poruku o stanju demokratije u državi; borbu protiv korupcije karakteriše nepostojanje strateškog okvira, nedostatak političke volje i delotvornog praćenja; izborni postupak je, takođe, veoma kontroverzan, jer vladajuća stranka i dalje zloupotrebljava državne resurse i funkcije za sopstvene propagandne i izborne potrebe, uključujući u to i razne vrste pritisaka na zaposlene u javnom sektoru poput, na primer, obaveze prisustvovanja na njenim političkim skupovima; broj zakona donesenih po hitnom postupku je smanjen, ali se majorizacija opozicije nastavlja, a skupštinska govornica se koristi za diskreditovanje svih onih koji se ne slažu s vlašću (opozicija, nevladin sektor, mediji, pa i sudije koje progovore o nedostacima nacrta pojedinih zakona); u sektoru bezbednosti smanjuje se stepen transparentnosti upravljanja, dok se ovlašćenja političara u vezi sa nabavkama i zapošljavanima povećavaju; nisu usvojeni brojni zakoni, akcioni planovi i strategije, koji se odnose na rodnu ravnopravnost decu i položaj žena.
Posebno je bilo interesantno izlaganje Vanje Macanović (AŽC) koja je ukazala na nedostatke novousvojenog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (usvojen 1. oktobra), koji ide na štetu i civilnom sektoru i građanima. Ona je ukazala da se ovim zakonom zabranjuje većini CSO koje su do sada pružale ovu uslugu da nastave sa radom, osim ako nisu posebno registrovane za tu delatnost ili im je delatnost vezana za azil i diskriminaciju. Delatnost CSO ipak reše da nastave sa pružanjem besplatne pravne pomoći, znatno se sužava i svodi isključivo na savetodavnu. Osim toga, ukoliko se CSO ipak odluče za davanje besplatne pravne pomoći, moraće državi da podnose redovne izveštaje i detaljnu evidenciju o pruženim uslugama, a koja uključuje i lične podatke primalaca besplatne pravne pomoći, što je u slučaju žrtava proganjanja, porodičnog nasilja ili trgovine ljudima nedopustivo. Takođe, CSO same moraju da obezbede sredstva za naknadu stručnjacima angažovanim za pružanje besplatne pravne pomoći, pa se u tom smislu država oslonila na donatorska sredstva. Pored svega toga, Vanja Macanović je pokazala i obrasce koje bi lice zainteresovano za dobijanje besplatne pravne pomoći trebalo da podnese uz zahtev u opštini, a koji su na nekoliko strana, detaljni i u pojedinim stavkama nerazumljivi. Zaključak je da je na snazi iznurivanje CSO i uskraćivanje građanima lako dostupne stručne besplatne pravne pomoći, a da je jedini dobitnik u celoj situaciji država koja će u sopstvenim izveštajima moći da navede svu besplatnu pravnu pomoć koju je pružio nevladin sektor kao svoj rezultat.
Što se trgovine ljudima tiče, većina međunarodnih i domaćih izveštaja i analiza međunarodnih i domaćih izveštaja i analiza ukazuje na napredak u oblasti regulacije zakonodavnog okvira, izrade i usvajanja strateških dokumenata, akcionih planova, smernica, procedura i drugih akata u oblasti prevencije i borbe protiv trgovine ljudima. Sa druge strane, stoje primedbe vezane za ozbiljne nedostatke i neispunjavanje minimuma standarda kada je reč o primeni postavljenih okvira, počev od otkrivanja, identifikacije, podrške i zaštite, preko tretmana žrtve tokom sudskih postupaka, pa sve do podrške žrtvama za ponovno uključivanje u zajednicu.
Ovo izdanje ALARM: Izveštaja o napretku Srbije u poglevljima 23 i 24 moguće je preuzeti OVDE.
*** Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA − Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).