Facebook Pixel Code

Predstavljen ALARM izveštaj Koalicije prEUgovor za period maj−oktobar 2023

Danas, 22. novembra 2023, u hotelu Hotel Metropol Palace, koalicija prEUgovor predstavila je najnoviji Alarm – nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u Klasteru 1 (Osnove) za period maj−oktobar 2023, sa fokusom na političkim kriterijumima i poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

Na događaju govorili su: Jasmina Krunić, ASTRA Akcija protiv trgovine ljudima; Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija; i Bojan Elek, Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Diskusiju je moderirala Jelena Pejić Nikić, koordinatorka koalicije prEUgovor.

Izveštajni period – od maja do oktobra 2023. godine – Srbija je provela u svojevrsnom vanrednom stanju. Dva masovna ubistva među maloletnicima i mladim ljudima početkom maja traumatizovala su srpsko društvo i podstakla Vladu na niz reaktivnih mera koje su skrajnule planirane reformske aktivnosti. Ovi tragični događaji ogolili su sistemske propuste u zemlji, predočili najstrašnije posledice negovanja kulture verbalnog i fizičkog nasilja u javnom prostoru, pokrenuli masovne građanske proteste i zahteve za odgovornost, na koje se vlast delom oglušila a delom obrušila. Kraj oktobra, pak, označio je i godišnjicu rada Vlade, koja je potom ušla u tehnički mandat raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora za 17. decembar 2023.

Svi izglagači/ce složili su se da je država u slučaju majskih događaja pokazala odricanje od odgovornosti, toleranciju na vladajuće nasilje, nesposobnost za uvođenje mera koje će doprineti unapređenju bezbednosti najranjivijih, i sklonost ka uvođenju formalnih rešenja koja ničemu ne doprinose.

  • Masovna ubistva koja su se dogodila u maju ove godine razotkrila činjenicu da institucije Srbije nisu spremne da se suoče sa sopstvenom odgovornošću za rasprostranjeno nasilje u našem društvu – objanila je ukratko Jasmona Krunić iz ASTRE.

Masovni protesti „Srbija protiv nasiljaˮ u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji pokazali su da su građani svesni sistemskih problema i njihovih potencijalnih i stvarnih posledica. Nedostatak suštinskih reformi u oblasti slobode izražavanja i medija, te u reformi policije i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala redovno konstatuju i Evropska komisija i koalicija prEUgovor, među ostalima, kao kamen spoticanja Srbije u dostizanju standarda vladavine prava koji se zahtevaju u okviru evropskih integracija. Problematično funkcionisanje demokratskih institucija, koje se prati u okviru političkih kriterijuma, koči napredak u ovim oblastima iz poglavlja 23 i 24. U ovim institucijama nije bilo volje da se ključni i već identifikovani problemi reše, dok se odgovornost izbegavala.

Stanje na polju suzbijanja i borbe protiv trgovine ljudima (majoktobar 2023)

Iznosimo neke od glavnih uvida iz ovog izdanja alarma. Publikaciju u celini možete naći OVDE!

Tokom izveštajnog perioda konačno je zabeležena povećana aktivnost kada je u pitanju sveukupni državni okvir za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji. Međutim, vrlo su upitni adekvatnost i kvalitet sprovedenih, kao i najavljenih aktivnosti. Pored toga, pregled ostvarenosti pokazatelja indikatora uticaja Prelaznog merila 8 koje se odnosi na borbu protiv trgovine ljudima (AP 24), ukazuje na značajno pogoršanje ključnih pokazatelja: prosečan broj podnetih podnetih krivičnih prijava, otkrivenih krivičnih dela, učinilaca i oštećenih lica za protekle četiri godine pokazuje vrlo skroman učinak, dok poređenje poslednje dve posmatrane godine (2021−2022) pokazuje da je broj otkrivenih krivičnih dela smanjen za više od trećine, da je podneto za petinu manje krivičnih prijava, i da je za četvrtinu manje otkrivenih učinilaca, dok je najveći pad zabeležen kada su u pitanju oni koji su i najugroženiji, odnosno, otkriveno je za gotovo polovinu manje oštećenih lica.

Nakon četiri godine bez zasedanja Saveta za borbu protiv trgovine ljudima, ključnog tela za upravljanje, koordinaciju i podršku međusektorskom odgovoru na trgovinu ljudima, konačno se dogodio pomak – donesena je ažurirana odluka o obrazovanju Saveta. U sastav Saveta dodato je Ministarstvo za evropske integracije, ali je iz njega uklonjeno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Pre otpočinjanja procesa izrade planskog dokumenta izrađen je izveštaj: Spoljna ocena strategije za borbu protiv trgovine ljudima koji treba da služi kao osnov za dalji rad i planiranje jer, između ostalog,  mapira ključne izazove i prepreke zabeležene u implementaciji prethodne Strategije i Akcionih planova. Kako se navodi u izveštaju, više od dve trećine (63.6%) institucija pozvanih da se uključe u fokus grupe i intervjue organizovane za potrebu izrade Spoljne ocene, ni posle ponovljenih poziva, nije se odazvalo niti na drugi način učestvovalo u procesu.

Kada je u pitanju jedna od retkih ostvarenih aktivnosti iz AP 24, a to je uvođenje nezavisnog izvestioca za trgovinu ljudima, izmenom i dopunom Zakona o Zaštitniku građana (2021. godine), ni posle gotovo dve godine nema vidljivih pomaka u uspostavljanju i radu ove funkcije Zaštitnika građana. Kada je u pitanju slučaj potencijalne radne eksploatacije vijetnamskih radnika na gradilištu fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, izveštaj je konačno objavljen 12. oktobra 2023. godine. Osnovni zaključak izveštaja, u skladu je sa ocenama koje je Zaštitnik građana iznosio još pre dve godine, a to je da u ovom slučaju nije bilo elemenata krivičnog dela trgovine ljudima. Tim za podršku žrtvama trgovine ljudima ASTRA i dalje poseduje stotine stranica podataka prikupljenih u komunikaciji sa radnicima, kopije dokumenata (ugovora, sporazuma i sl.) i zvanične odgovore državnih institucija koji brojna pitanja iz ovog slučaja ostavljaju bez adekvatnog odgovora.

Nacionalna kancelarija za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima (Kancelarija), čija je uloga da podnosi izveštaje i inicijative Savetu, nakon više meseci, konačno je dobila rukovodioca.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, posebno značajnog za Nacionalni mehanizam upućivanja za žrtve trgovine ljudima (NRM), konačno se ponovo pojavljuje u Planu rada Vlade (maj 2023). Ovaj dokument bi trebalo da redefiniše određena prava, vrste usluga, ustanove i pružaoce usluga, korisničke grupe, mehanizme za kontrolu kvaliteta, nadležnosti u osnivanju i finansiranju. Rok za izradu predloga je decembar 2023. godine. Iako je navedeni rok blizu, javna rasprava na temu predloženih izmena još nije započela, niti je dokument sa predloženim izmenama javno dostupan.

Srbija već gotovo tri godine nema zvanično usvojen dokument u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, jer AP 2021-2022 nije usvojen zbog nepravilnosti u finansijskom delu plana. U međuvremenu, dva važna međunarodna izveštaja, Evaluacioni izveštaj GRETA TIP report, uputili su niz zabrinjavajućih ocena i preporuka državi Srbiji u oblasti prevencije, borbe protiv trgovine ljudima i zaštite žrtava. Uvrštavanje oba ova izveštaja u set polazne dokumentacije u pripremi procesa donošenja novog planskog dokumenta u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, bilo pozitivno ocenjeno od dela učesnika i predstavnika organizacija civilnog društva. Na žalost, kako pokazuju do sadašnja iskustva predstavnica ASTRE, u procesu pripreme i sprovođenja izrade novog planskog dokumenta, gotovo je izvesno da većina naučenih lekcija iz prethodnog perioda neće biti primenjena u procesu. U jako kratkom periodu, od javnog poziva upućenom OCD da se kandiduju za učešće u procesu (juli 2023), formiranja Radne grupe (avgust 2023) i ubrzanog izvoženja radionica (septembar i oktobar 2023), beležimo vrlo zabrinjavajuće pojave. Deluje kao da će dokument (za sada nepoznate klasifikacije) biti zbrzan, nekvalitetan i što je najpogubnije, da će ponovo biti „ničiji“ ili – samo MUP-ov. Detaljnije objašnjenje pročitajte u samom izveštaju.

Podaci o radu Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima u prvih devet meseci 2023. godine, u najvećoj meri nisu dostupni na sajtu ove ustanove. Iz podataka koji su bili dostupni (period februar-maj) vidilo se da je Centar u tom periodu identifikovao ukupno 23 žrtve, od čega 13 maloletnih žrtava.

ASTRA – Tim za podršku žrtvama je putem licenciranog SOS telefona, u periodu od januara do kraja avgusta 2023. godine (8 meseci), obradio 3169 poziva i preliminarno identifikovao 18 žrtava. Tim za podršku žrtvama ASTRE u ovom ali i prethodnim periodima ima niz zapažanja o kršenju prava žrtava u praksi institucija: od sekundarne viktimizacije, oduzimanju prava na refleksiju, zaobilaženja dvostepenosti odluke o dodeli statusa žrtve, nepoznavanja suštine krivičnog dela trgovine ljudima od nadležnih organa, do nepostojanja proatkivne istrage u ovim slučajevima itd.

Zapažanja Tima za podršku poklapaju se sa širom analizom konteksta zaštite i podrške žrtava trgovine ljudima u Srbiji. O tome govore i nalazi godišnje analize presuda za krivično delo trgovina ljudima i srodna dela, koju ASTRA sprovodi već više od decenije. Analiza pokazuje da je tokom 2022. doneto ukupno 16 prvostepenih presuda (za trećinu manje nego 2021).

Samo je pet prvostepenih presuda doneto u vezi sa krivičnim delom trgovine ljudima. Više od polovine (56%) ukupnog broja presuda (devet) donete su uz prihvatanje sporazuma o priznanju krivice, što pokazuje da se nastavlja porast broja sudskih odluka donetih uz sporazum o priznanju krivice.

Kao i u svakom ALARM-u do sada, iznet je i niz PREPORUKA za ublažavanje ovih nedostataka:

  • Pod hitno revidirati pristup načinu izrade planskog dokumenta iz oblasti trgovine ljudima;
  • Razmotriti mogućnosti za promenu operativnog okvira za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji;
  • Nastaviti sa praćenjem relevantnih strateških i operativnih okvira i inicijativa Evropske unije i menjati domaće okvire u skladu sa njima;
  • Promeniti način izveštavanja o napretku ispunjavanja aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 24;
  • Usvojiti podzakonska akta kojima se obezbeđuje minimum aktivnosti i standarda, koje ustanove moraju da ispune kada rešavaju pitanja u vezi sa trgovinom ljudima;
  • Unaprediti kapacitete i resurse Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima;
  • Osposobiti inspekcije tržišta i rada za praćenje rizičnih sektora, i suzbijanje neetičkih i eksploatatorskih praksi;
  • Dalje unaprediti sistem upućivanja žrtava;
  • Sprovesti proaktivnu, nezavisnu istragu u složenom slučaju vijetnamskih radnika u fabrici „Linglong” u Zrenjaninu.
Scroll to Top