Dvadeset peta konferencija Alijanse protiv trgovine ljudima, pod nazivom „Zaštita detinjstva, oblikovanje budućnosti: Poziv na okončanje trgovine decom“, otvorena je danas u Beču uz prisustvo predstavnika međunarodnih organizacija i civilnog društva iz celog OEBS regiona, kao i predstavnika državnih institucija na nacionalnom nivou. Ovogodišnja konferencija, prema najavama, biće prilika da se sagledaju dve decenije borbe protiv trgovine decom, počev od usvajanja Akcionog plana OEBS-a 2003. i dopunskog dokumenta iz 2005. o zaštiti dece žrtava trgovine.
„Međutim, uprkos značajnim naporima u protekle dve decenije, trgovina decom u OEBS regionu i širom sveta i dalje je veoma rasprostranjena, a sprovođenje OEBS-ovih obaveza u praktična rešenja ostaje veliki izazov“, navedeno je u pozivu na Alijanse protiv trgovine ljudima.
Tokom prvog dana konferencije, govornici su podsetili šta sve podrazumeva trgovina decom, kao i zašto je važno delovati preventivno i pravovremeno.
Specijalna predstavnica i koordinatorka OEBS-a za borbu protiv trgovine ljudima Kari Džonston otvorila je konferenciju i pozdravila sve prisutne. Kako je naglasila „posebno joj je drago što su prisutne sve zemlje članice OEBS-a“, jer, kako smatra, to „pokazuje važnost ove teme“.
Predstavnica zemlje koja ove godine predsedava OEBS-om, finska ministarka pravde Leena Meri istakla je da uprkos tome što je Finska ove godine izabrana za zemlju gde su ljudi najzadovoljniji kvalitetom života, svejedno, kako kaže, postoje problemi u borbi protiv trgovine decom.
Prisutnima se obratila i direktorka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Marija Telalian koja je naglasila da trgovina decom predstavlja povredu ljudskih prava.
„Deca nisu samo korisnici usluga zaštite, već i agenti promene i njihov glas mora da se čuje. Oni koji su preživeli nose ključ promene“, rekla je Telalian.
Na izlaganje direktorke ODIHR-a nadovezala se i specijalna izvestiteljka UN-a za trgovinu ljudima, a posebno ženama i decom Šivon Malali koja je istakla da su u posebnom riziku deca koja žive u zonama konflikata, te da su, kako kaže, „žrtve brojnih oblika trgovine“.
„Deca su danas češće sankcionisana za dela koja su počinili dok su bila u lancu trgovine ljudima, nego što im je pružena podrška i pomoć“, navela je Malali.
Na kraju svog obraćanja Šivon Malali je naglasila da je, prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 14 hiljada dece koja su živela u zonama konflikta ubijeno, a da je, kako kaže, čak milion raseljeno.
„Potrebno je da se zemlje članice drže proklamovanih dokumenata i preuzetih obaveza kada su deca u pitanju, uključujuću i trgovinu decom. Trgovina decom se može prevenirati“, podvukla je specijalna izvestiteljka UN-a za trgovinu ljudima Šivon Malali.
Generalni sekretar Međunarodnog centra za nestalu i eksploatisanu decu (ICMEC) Stiven Kavanah saglasan je da je bolje delovati preventivno.
„Suviše dugo čekamo da se nešto desi i dospe na naslovne strane, umesto da preduzimamo preventivne mere gde god i kad god je to moguće. Procenjuje se da je danas 50 miliona ljudi u lancu trgovine ljudima i modernog ropstva, što je veličina zemlje kao sto je Španija“, naglasio je Kavanah.
Da je potrebno reagovati što pre na ovakve i slične situacije, govori i Loran Cigler umetnik iz Austrije koji je podelio svoje preživljeno iskustvo trgovine ljudima.
„Realnost deteta koje je eksploatisano je da nema vazduha da diše, da je nevidljivo, a pokušava da preživi iz dana u dan. Za mene je čudo što sam posle svega sa vama danas ovde i što mogu da prenesem priču mnoge dece koja to nisu mogla“, rekao je Cigler.
Podaci i dalje pokazuju da su žene i devojčice najčešće žrtve trgovine ljudima tvrdi predstavnica UNODC Angela Me. Kako kaže, žene i devojčice, kada se gleda na globalnom nivou, čine čak više od 60 odsto žrtava.
Tužiteljka iz Slovačke Zuzana Kirali navela je da trgovci decom mogu da budu upravo i oni najbliži detetu.
„Kada govorimo o prinudnom braku kao vrsti trgovine decom, najčešći počinitelji su roditelji žrtava“, rekla je Kirali, dok je bivša specijalna izvestiteljka UN-a za trgovinu ljudima Marija Gracija Đamarinaro podsetila da je „trgovina decom u drastičnom porastu“, tj. da su, kako kaže, 12 odsto svih žrtava prinudnog rada – deca.
Na kraju panela prvog dana konferencije, senatorka za Zapadnu Australiju Linda Rejnolds podsetila je da i dobročinstvo može imati i, kako je rekla, svoje mračne strane tj. nije dovoljna samo dobrotvorna svrha da situaciju učini dobrotvornom. Kao primer navela je trgovinu decom iz sirotišta.
Alijansa protiv trgovine ljudima, osnovana je 2004. godine i predstavlja ključni okvir za zagovaranje i saradnju u borbi protiv trgovine ljudima u OEBS regionu, promovišući zaštitu ljudskih prava, vladavinu prava i dobro upravljanje.