U Beogradu je održan tematski okrugli sto pod nazivom „Nove migracione realnosti i institucionalni odgovori u Srbiji”, u organizaciji Grupe 484 i Astre.
Direktorka organizacije ASTRA, Marija Anđelković, istakla je prilikom uvodnog otvaranja da izazovi migracionih tokova nisu prisutni samo u Srbiji i na Balkanu, te da je važno učiti od zemalja sa razvijenim sistemima, poput Holandije, od koje je ASTRA još pre 25 godina preuzela znanja u borbi protiv trgovine ljudima.
Ona je naglasila da je, kada govorimo o migracijama, neophodno imati na umu da iza statistika stoje ljudska bića i stvarni životi.
„Migracioni tokovi se brzo menjaju, a krijumčarske mreže se veoma brzo prilagođavaju tim promenama. Ljudi koji su daleko od svojih domova, često bez dokumenata i bez znanja jezika, izuzetno su ranjivi i podložni uticaju kriminalnih grupa“, rekla je Anđelković.
Podsetila je da je prošle godine u Srbiji identifikovana 71 žrtva trgovine ljudima, dok je ASTRA ove godine zabeležila deset puta više poziva u vezi sa radnom eksploatacijom i kršenjem radnih prava, što jasno ukazuje da ovaj problem zahteva mnogo veću pažnju.
„Naš je posao da prepoznamo izazove, da budemo glas onih koje sistem ne vidi i da zajedno sa institucijama tražimo efikasna rešenja i načine da se na ove probleme odgovori“, poručila je Anđelković.
Jelačić: Migracije nisu prolazna situacija u Srbiji, one su realnost
Miroslava Jelačić, pravna analitičarka Grupe 484, ukazala je na značajne promene u migracionim tokovima tokom proteklih decenija, podsetivši da organizacija obeležava 30 godina rada. Istakla je da su prethodne godišnjice obeležile ključne prekretnice – 15 godina rada poklopilo se sa viznom liberalizacijom, dok je dvadesetogodišnjicu obeležila velika izbeglička i migrantska kriza.
„Danas, kada obeležavamo tri decenije postojanja, suočavamo se sa dinamičnim promenama, porastom radnih migracija, sagledavanjem migracija kao razvojnog potencijala, ali i novim obrascima zloupotreba, eksploatacije i sve izraženijom potrebom za efikasnom institucionalnom koordinacijom“, rekla je Jelačić.
Dodala je da se migracije ne zaustavljaju na granicama
Govoreći o iskustvima iz zajedničkog rada sa Astrom, navela je da je važan neposredan kontakt sa migrantima, sa ciljem da se njihov glas snažnije čuje.
„Iskustvo nam je pomoglo da podignemo kapacitete i bolje razumemo vezu između migracija i različitih oblika eksploatacije. Migracije nisu prolazna situacija u Srbiji, one su realnost, i izazovi zaštite postaju sve veći i složeniji“, rekla je ona.
Šurman: Pojedini izgube život na putu do odredišta
Specijalni izaslanik za migracije Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije, Peter Šurman, rekao je da migracije predstavljaju jednu od ključnih tema današnjice.
„Veliki broj ljudi i dalje pokušava da stigne do svojih odredišta, a nažalost, pojedini izgube život na tom putu. Da bismo razvili politike koje mogu da odgovore na takve izazove, važno je da svi akteri budu uključeni”, rekao je on.
Naglasio je da je unapređenje migracionih politika važno kako bi proces bio transparentan, bez uticaja korupcije i organizovanog kriminala.
Goldšmit: Lokalne i strane agencije ostvaruju visok profit na izdavanju viza
Oficir za pitanja migracija Delegacije Evropske unije u Srbiji, Ričard Goldšmit, naglasio je da su migracije jedan od ključnih globalnih izazova, posebno u kontekstu sukoba na Bliskom istoku i klimatskih promena. Podsetio je da je upravo zato usvojen novi Pakt o migracijama i azilu, koji uvodi dodatne garancije u pogledu uslova prihvatanja migranata, naročito maloletnih lica.
„Zapadni Balkan ostaje strateški prioritet za Evropsku komisiju. Nastavićemo da podržavamo Srbiju u procesu pristupanja EU i u unapređenju upravljanja migracijama“, rekao je Goldšmit.
Istakao je da akcioni plan za Zapadni Balkan ima za cilj jačanje zajedničke podrške i sveobuhvatnog pristupa upravljanju migracionim tokovima. Prema njegovim rečima Srbija je ostvarila napredak u ovoj oblasti, dok je sprovođenje akcionog plana doprinelo smanjenju migracionog pritiska na balkanskoj ruti.
„Borba protiv krijumčarenja ljudi ostaje jedan od ključnih stubova “, naglasio je on.
Upozorio je da su zabeleženi slučajevi u kojima lokalne i strane agencije za zapošljavanje ostvaruju visok profit, naročito u postupcima izdavanja viza za strane radnike, te da kriminalne mreže eksploatišu radnike i učestvuju u operacijama krijumčarenje i trgovine ljudima.
Održano više panela
Na prvom panelu, pod nazivom „Prilagođavanje novim oblicima krijumčarenja i trgovine ljudima – institucionalne prakse i sistemska adaptacija”, razmatrano je kako se institucije prilagođavaju novim formama krijumčarenja i trgovine ljudima koje proizlaze iz promenjenih migracionih obrazaca.
Učesnici panela bili su Danijela Trajković, viši javni tužilac u Vranju, Nenad Simić, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima (MUP), prof. Milan Žarković i Marija Vukašinović iz Astre.
Na panelu je bilo reči o tome kako dolazi do zloupotrebe legalnih migracionih kanala, kako se menjaju obrasci vrbovanja i koji su ključni izazovi u nadzoru i ranom prepoznavanju rizika.
Panelisti su razgovarali o tome na koji način tužilaštvo, specijalizovana koordinaciona tela, policijske strukture i službe zaštite žrtava prilagođavaju svoje operativne prakse, jačaju međusobnu saradnju i odgovornost, kao i kako unapređuju mehanizme multisektorske detekcije i reagovanja.
Na drugom panelu, pod nazivom „Ranjivosti u novoj migracionoj realnosti – pristup pravima i institucionalna zaštita“, razmatrano je kako savremene migracione dinamike oblikuju različite vrste ranjivosti među migrantima, sa posebnim fokusom na radne migrante i osobe bez regulisanog boravišnog statusa.
Učesnici panela bili su Sanja Gavranović iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dr Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo, Milica Milić, sudija Prekršajnog suda i Dajana Ristić iz Komesarijata za izbeglice i migracije.
Kroz prikaz iskustava iz zemalja u okruženju, panelisti su ukazali na zajedničke izazove, ali i na prakse koje mogu poslužiti kao primeri za unapređenje institucionalnih odgovora u Srbiji.
FOTO: Ivan Aleksić