Izveštaj sa skupa SLUČAJ INDIJSKIH RADNIKA U SVETLU NAJAVLJENIH ZAKONSKIH IZMENA

Naučene lekcije i smernice za unapređenje

Najavljene izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima ulivaju nadu da će doći do unapređenja u zaštiti ljudskih i radnih prava radnika stranog porekla u Srbiji, jedan je od retkih pozitivnih zaključaka sa ekspertskog skupa SLUČAJ INDIJSKIH RADNIKA U SVETLU NAJAVLJENIH IZMENA RELEVANTNIH ZAKONA O STRANCIMA: Naučene lekcije i smernice za unapređenje, održanog 26. aprila, u organizaciji NVO ASTRA.

Na ovom skupu predstavljen je temeljan izveštaj o slučaju radnika iz Indije rađen sa namenom da pruži precizne i relevantne činjenice koje će se koristiti u pravne svrhe, za zagovarački rad na nacionalnom nivou, ali i kao relevantan dokument za nadzorni mehanizam Međunarodne organizacije rada. Na skupu su govorili: Mario Reljanović, naučni saradnik beogradskog Instituta za uporedno pravo, Dejana Spasojević Ivančić, advokatica – saradnica ASTRE, i Jasmina Krunić, koordinatorka za javne politike ASTRE. Skupu su prisustvovali predstavnici/e Ministarstva rada, zapošljavanja, boračka i socijalni pitanja – Inspektorat za rad, sindikata, Saveta Evrope, Međunarodne organizacije rada i civilnog sektora (sa fokusom na oblast rada, borbe protiv trgovine ljudima i migracija).

Uvodnu reč skupu dala je Jasmina Krunić, i podsetila prisutne na hronologiju događaja i detalje slučaja radne eksploatacije radnika iz Indije.

Mario Reljanović se u svom izlaganju bavio pravnom analizom položaja radnika iz Indije u Srbiji, nereagovanjem ili neadekvatnim reagovanjem institucija na ovaj slučaj, odricanjem od odgovornosti dave Srbije za nešto što se dešava na njenoj teritoriji i posledicama takvog tretmana ovog slučaja od strane nadležnih institucija, koje su vrlo brzo postale evidentne. Tom prilikom on je istakao:

Da u ugovorima koje su potpisali radnici iz Indije gotovo nema nijedng člana saglasnog sa domaćim Zakonom o radu (samo on je izdvojo 11 nepravilnosti).
Da je država Srbija abolirala poslodavca i proglasila nadležnim poslodavca sa Floride. Podsećamo, grupa indijskih radnika, o čijem slučaju govori ovaj izveštaj, potpisala je ugovore o radu sa firmom registrovanom u SAD (Idea Capital LLC), koja je zaključila Ugovor o tehničkoj saradnji sa srpskom kompanijom („GPD Nikolić“ Kraljevo), a koja je pak kao podizvođač radova ugovorila određene građevinske poslove. Ove dve kompanije je vodila ista osoba (Idea Capital LLC i GDP Nikolić).
Da je u ugovorima pisalo da je većina radnika u Srbiju stigla po osnovu upućivanja i kretanja kroz privredno društvo za šta je neophodno da je radnik već zaposlen u istom preduzeću, a za šta nema nikakvih dokaza.
Da je ovakva praksa opasna što se veoma brzo uvidelo povodom slučaja eksploatacije radnika iz Vijetnama angažovanih na izgradnji Fabrike Linglong, koji su po istim principima dovođeni u Srbiju.

Ipak, na kraju svog izlaganja, Reljanović je istakao da Nacrti novih zakona o strancima i zapošljavanju stranaca pružaju mogućnost da se ovoj praksi stane na put.

Dejana Spasojević Ivančić je govorila o statusu preduzetih pravnih aktivnosti na nacionalnom nivou za ostvarivanje prava Indisjkih radnika. Tužbe su u ovom slučaju pokrenute protiv firme Idea Capital LLC, registrovane u Americi; Unogradnje V. V. Izvođača radova kod kojih je GP Nikolić bilo angažovano kao podizvođač; preduzeća Marera Construction – Marera Property Management akvizirala je preduzeće GP Nikolić iz Kraljeva marta 2021. Integracijom GP Nikolić formirana nova divizija unutar kompanije Marera Property Management pod nazivom Marera Construction; i Države Srbije, imajući u vidu da je reč o izvođenju javnih radova, na kojima je kao podizvođač bila angažovana firma GP Nikolić.

Svi tuženi se uglavnom odriču odgovornosti.

Nakon izlaganja usledila je diskusija. Tom prilikom prisutnima se obratio i Jovan Protić nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada, kod koje je takođe podneta žalba protiv države Srbije zbog kršenja čak 12 konvencija MOR-a čija je potpisnica i Srbija (8 fundamentalnih, po rečima Protića). Povodom ove žalbe Protić je konstatovao da je to najsupstantivnija žalba koju je imao prilike da vidi, i da je sada na državi Srbiji da obezbedi kontradokaze ili prihvati da postoji problem u sprovođenju zakona i radu institucija. Ovakve žalbe i postupci ulaze u profil jedne države i utiču na njeno kotiranje u poslovnom svetu.

Ostatak događaja obeležila je intenzivna diskusija skoro svih prisutnih učesnika.

O Izveštaju Eksploatacija indijskih radnika na izgradnji puteva u Srbiji

ASTRA je poslednjih godina identifikovala veći broj žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, što je potvrdilo trendove i predviđanja eksperata iz ove oblasti. Novina koja svakako zaslužuje dodatnu pažnju javnosti jeste priliv stranih radnika iz Indije, Turske, Pakistana, Vijetnama, Kine i drugih zemalja u Srbiju. Oni se putem raznih posrednika uglavnom zapošljavaju najčešće na gradilištima, mada i u drugim detalnostima, rade za minimalne dnevnice, u neadekvatnim, često po život opasnim uslovima. Ponekad, rade kako bi samo namirili osnovne životne potrebe, žive od obećanja, dok su im boravište i radni odnos neregulisani.

U tom smislu ASTRIN rad 2020. godine, između ostalog, obeležio je slučaj masovne radne eksploatacije radnika iz Indije angažovanih na izgradnji puteva u Srbiji.

ASTRA je pripremila temeljan izveštaj o ovom slučaju kako bi pružila precizne i relevantne činjenice koje će se koristiti u pravne svrhe, za zagovarački rad na nacionalnom nivou, ali i kao relevantan dokument za nadzorni mehanizam Međunarodne organizacije rada. Cilj ove aktivnosti je doprinos poboljšanju institucionalnog odgovora na potencijalnu zloupotrebu radne snage i trgovinu ljudima, i podizanje svesti javnosti i kreatora zvaničnih politika.

Slučajevi radne eksploatacije stranih radnika u Srbiji su u porastu, zajedno sa porastom priliva stranih investicija u projekte u Srbiji. Grupa indijskih radnika, o čijem slučaju govori ovaj izveštaj, potpisala je ugovore o radu sa firmom registrovanom u SAD (Idea Capital LLC), koja je zaključila Ugovor o tehničkoj saradnji sa srpskom kompanijom („GPD Nikolić“ Kraljevo), a koja je pak kao podizvođač radova ugovorila određene građevinske poslove. Ove dve kompanije je vodila ista osoba (Idea Capital LLC i GDP Nikolić).

Angažovani radnici su bili izloženi lošim uslovima rada, zarade su im neredovno isplaćivane, oduzeta su im lična dokumenta, smeštaj u kome su boravili je bio ispod životnog minimuma, za odlazak na bolovanje oduzimane naplaćivane su im visoke kazne, radne dozvole im nisu bile urađene, a bilo je i fizičkog nasilja. Sve ovo su, između ostalog, pokazatelji potencijalne zloupotrebe i trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.

Ugovori o radu, koje su radnici potpisali, kao i uslovi rada i života radnika nisu bili u skladu sa srpskim zakonodavstvom koje uređuje rad i rad stranih državljana, tako da i međunarodni pokazatelji ukazuju na zloupotrebu i trgovinu ljudima. Kada je ovaj slučaj izašao u javnost, u ime radnika ustale su nevladine organizacije poput ASTRE i lokalni sindikati, pozivajući srpske institucije da deluju u skladu sa svojim nadležnostima i zaštite prava radnika. Međutim, uprkos brojnim pokazateljima zloupotrebe na radu, vlasti nisu na odgovarajući način istražile potencijalno krivično delo.

U ovom izveštaju, između ostalog, detaljno su opisane odredbe ovih ugovora i okolnosti u kojima su se nalazili radnici iz Indije, a koje ukazuju na prinudu i prisilni rad; zatim je dat je prikaz indikatora, odnosno pokazatelja trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije radnika iz Indije, i hronološki pregled glavnih događaja, akcija, reakcija, izveštaja i drugih ključnih momenata tokom trajanja i rada na ovom slučaju. Izveštaj je građen na temelju dostupnih dokumenata i intervjua iz prve ruke sa radnicima, kao i drugim relevantnim akterima, poput sindikalnih aktivista.

Svi analizirani uvidi rezurtirali su preporukama za dalji tretman ovog i sličnih slučajeva potencijalne trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.

OPŠTE PREPORUKE

U skladu sa domaćim i međunarodnim pravom, Vlada Srbije treba da prizna i primeni svoju nadležnost i obavezu da štiti prava stranih radnika na svojoj teritoriji i da poslodavce prekršioce pozove na odgovornost bez obzira na sedište njihove kompanije (Srbija ili inostranstvo).
ZoR i ZZS treba se glase tako da se izričito propisuje primena imperativnih normi domaćeg zakonodavstva o radnom odnosu stranih državljana ili lica bez državljanstva koja obavljaju poslove u Srbiji, bez obzira na to da li je poslodavac strano ili domaće fizičko ili pravno lice.
Srpske vlasti treba da postupaju u skladu sa stručnim uputstvima GRETA-e u vezi sa korporativnom odgovornošću, transparentnošću u lancima snabdevanja i javnim nabavkama, kao i kreiraju smernice za privredne subjekte u pogledu poštovanja ljudskih prava u lancima snabdevanja.
Država mora da ispuni svoje pozitivne obaveze u borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava doslednom primenom usvojenih međunarodnih i domaćih normi i standarda i sprovođenjem efikasnih istraga i sudskih postupaka u slučajevima kada postoje indicije o trgovini ljudima.
Policija i javno tužilaštvo moraju imati proaktivan pristup u prikupljanju potrebnih dokaza i sprovođenju efikasne istrage, čije pokretanje ne zavisi od podnošenja prijave od strane potencijalnih žrtava trgovine ljudima.
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima mora da usvoji proaktivan pristup u prikupljanju potrebnih informacija i da dosledno primenjuje indikatore za preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima u cilju pravovremene i tačne procene statusa žrtava, kao i: – Vrši upućivanje nadležnim organima i organizacijama za pružanje podrške žrtvama trgovine ljudima, bez obzira na formalni status žrtve; – Pruži informacije, savetovanje i druge usluge socijalne zaštite bez obzira na status žrtve.
Inspektori, posebno u oblasti rada, turizma i građevinarstva, treba da prođu obuku i izgrade kapacitet za identifikaciju indikatora za potencijalnu eksploataciju radne snage i trgovinu ljudima.
Unaprediti koordinaciju i međusektorsku saradnju između relevantnih aktera u cilju efikasnije identifikacije i pružanja neophodne zaštite žrtvama trgovine ljudima.

Svrha izveštaja je da pruži relevantne stvarne i pravne rokove koji će se koristiti za rad na pravu i zagovaranju na nacionalnom nivou, kao i rad kroz nadzorni mehanizam MOR-a, da bi se poboljšao institucionalni odgovor na potencijalnu zloupotrebu radne snage i trgovinu ljudima i podigla svest kreatora politika i javnosti.

Pun tekst izveštaja možete naći OVDE!