Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to učini. Vlada je pokazala ukupno povećane napore u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom; stoga je Srbija unapređena na Nivo 2. Ovi napori uključivali su veći broj osuđujućih presuda protiv trgovaca ljudima i istrage protiv državnih službenika za koje se navodno sumnjalo da su saučesnici u krivičnim delima trgovine ljudima. Vlada je identifikovala više žrtava, a Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima (CPTV) usvojio je nove standardne operativne procedure (SOP) za identifikaciju, upućivanje i pružanje pomoći žrtvama, koje su uključile i pravo žrtava da ulože žalbu na zvanične odluke o identifikaciji. Vlada je značajno povećala sredstva za CPTV i po prvi put opredelila sredstva za nevladine organizacije koje pružaju najveći deo pomoći žrtvama.
Međutim, vlada nije ispunila minimalne standarde u nekoliko ključnih oblasti. Procesuirano je manje navodnih trgovaca ljudima, a vlasti su i dalje koristile krivična dela sa blažim kaznama umesto kvalifikacije trgovine ljudima. Vlada i dalje nije imala proaktivne mehanizme identifikacije i adekvatne procedure provere žrtava u ranjivim populacijama, niti je obezbedila specijalizovanu podršku za decu žrtve trgovine ljudima. Organi su nastavili da kažnjavaju žrtve zatvorskim i uslovnim kaznama, kao i novčanim kaznama za nezakonite radnje koje su počinili direktno kao posledicu što su bili trgovani. Vlada nije ušla u partnerstva sa civilnim društvom u cilju zaštite žrtava. Dok je CPTV izvršio skrining i razgovore sa nekim žrtvama u fabrici u kineskom vlasništvu, vlada je ostvarila mali napredak u istrazi koja je u toku, a koja se odnosi na stotine stranih radnika koji su bili izloženi uslovima prinudnog rada u fabrici i rudniku u kineskom vlasništvu.
Prioritetne preporuke
- Dosledno istraživati i procesuirati krivična dela trgovine ljudima, uključujući i slučajeve saučesništva zvaničnika, i tražiti adekvatne kazne koje podrazumevaju značajne zatvorske kazne.
- U potpunosti istražiti navode o prinudnom radu u fabrici guma u kineskom vlasništvu u Zrenjaninu i rudnicima bakra u Boru, te obezbediti pomoć i zaštitu radnicima.
- Partnerstvo sa civilnim društvom u identifikaciji i zaštiti žrtava.
- Obezbediti specijalizovane usluge podrške za decu žrtve i muške žrtve.
- Povećati proaktivne napore na identifikaciji žrtava kroz skrining ranjivih populacija, uključujući migrante, kineske radnike i osobe uključene u pruzanje komercijalnih seksualnih usluga.
- Uspostaviti podršku žrtvama svedocima radi povećane zaštite tokom učešća u krivičnim postupcima.
- Obučiti istražitelje, tužioce i sudije o pristupu usmerenom na žrtve i uspostaviti formalizovane mehanizme za upućivanje slučajeva tužiocima i sudijama obučenim za trgovinu ljudima.
- Preduzeti mere da se eliminiše neadekvatno kažnjavanje žrtava isključivo za nezakonite radnje počinjene kao direktna posledica što su bili trgovani.
- U potpunosti primeniti i obučiti sve relevantne aktere o novim SOP-ovima za identifikaciju, upućivanje i pružanje pomoći žrtvama.
- Poboljšati obuke za državne službenike o pomoći i upućivanju žrtava i obezbediti pristup pomoći i za strane žrtve.
- Razviti i dosledno sprovoditi stroge propise i nadzor nad agencijama za zapošljavanje, uključujući zabranu naplate naknada migrantima i krivičnu odgovornost za prevare u regrutovanju.
- Standardizovati prikupljanje podataka i formirati bazu podataka za statistiku o kaznama i merama zaštite žrtava.
Procesuiranje
Vlada je pojačala napore u sprovođenju zakona protiv trgovine ljudima.
Član 388 Krivičnog zakonika kriminalizuje seksualnu i radnu eksploataciju i propisuje kazne od dve do 12 godina zatvora za dela protiv odraslih žrtava i od tri do 12 godina zatvora za dela protiv dece. Ove kazne su dovoljno stroge i, u pogledu seksualne eksploatacije, uporedive sa kaznama za teška krivična dela, poput silovanja.
Policija, tužilaštvo i sudovi koristili su različite metodologije za evidentiranje predmeta, što je dovodilo do neusklađenih statistika. U 2024. godini policija je podnela krivične prijave protiv 24 nova osumnjičena (15 za seksualnu eksploataciju i devet za radnu eksploataciju, uključujući četiri za prinudu na kriminalne aktivnosti), u poređenju sa 16 novih osumnjičenih u 2023. Javna tužilaštva istraživala su 42 nova osumnjičena (27 za seksualnu eksploataciju i 15 za radnu eksploataciju, uključujući šest za prinudno prosjačenje i jednog za prinudu na kriminalne aktivnosti), u poređenju sa 28 u 2023. godine. Tužilaštva su nastavila istrage protiv 41 osumnjičenog iz prethodnih godina. Tužilaštva su procesuirala 32 navodna trgovca ljudima (22 za seksualnu eksploataciju i 10 za radnu eksploataciju, uključujući dva za prinudno prosjačenje i tri za prinudu na kriminalne aktivnosti), u poređenju sa 33 u 2023. Tužilaštva su nastavila postupke protiv 71 osumnjičenog iz ranijih godina. Sudovi su osudili 21 trgovca ljudima, sve za seksualnu eksploataciju (18 u 2023).
Kazne su varirale: šestoro je osuđeno na kazne zatvora između tri i pet godina; sedmoro na šest do 10 godina; četvoro na između 12 godina i šest meseci i 13 godina i šest meseci. Sudovi su takođe osudili troje trgovaca na kućni pritvor od godinu dana i jednog na psihijatrijsko lečenje i zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi.
Korupcija i saučesništvo zvaničnika i dalje su ozbiljan problem koji je ometao sprovođenje zakona. Vlada je istraživala dva pripadnika Vojske Srbije zbog seksualne eksploatacije i četvoricu zbog korišćenja usluga žrtve trgovine. Takođe su istraživana dva zaposlena u Centrima za socijalni rad zbog primanja mita od organizovane kriminalne grupe radi dodeljivanja starateljstva nad detetom-žrtvom članu te grupe.
Dok je CPTV izvršio skrining i razgovore sa 14 indijskih radnika u fabrici u kineskom vlasništvu, vlada je ostvarila mali napredak u istrazi o prinudnom radu u toj fabrici i nije istraživala slične navode za rudnik bakra u kineskom vlasništvu. Prema posmatračima, vlada je odbacivala optužbe, odlagala reakciju i tvrdila da strani radnici nisu žrtve trgovine, iako nije sprovela skrining niti punu istragu.
Direktorat kriminalističke policije je imao posebnu Jedinicu za borbu protiv trgovine ljudima, a Inspektorat za rad pet specijalizovanih inspektora. Tužilaštva su imala specijalizovane tužioce, ali nije postojao sistem za dosledno upućivanje predmeta njima ili sudijama obučenim za trgovinu ljudima. Vlada je povremeno, uz podršku međunarodnih organizacija, organizovala obuke za sudije, policiju i tužioce. Sarađivala je sa Austrijom, Belgijom, Slovenijom i Švajcarskom u međunarodnim slučajevima i izručila jednog osumnjičenog Crnoj Gori.
Zaštita
Vlada je povećala napore u zaštiti žrtava.
CPTV je procenjivao i zvanično identifikovao odrasle žrtve i izrađivao plan zaštite i pomoći za svaku žrtvu, dok su centri za socijalni rad imali nadležnost za decu. Prvi odgovarači uputili su 184 potencijalne žrtve CPTV-u (168 u 2023). CPTV je zvanično identifikovao 64 žrtve (58 u 2023). Od toga, trgovci su 24 žrtve eksploatisali u seksualnoj eksploataciji, 37 u radnoj (13 u prinudnom prosjačenju i osam u prinudi na kriminalne aktivnosti), a tri u više oblika istovremeno. Bilo je 25 žena, 11 muškaraca, 20 devojčica i devet dečaka; 11 žrtava su strani državljani.
Nove SOP procedure proširile su dostupnost CPTV-a na 24 sata, uvele rok od 24 sata za pokretanje postupka i formiranje multidisciplinarnih timova (policija, tužilaštvo, NVO). Međutim, primena je ostala preporučena, a ne obavezna. CPTV je pokrenuo i mobilnu aplikaciju za socijalne radnike i Komesarijat za izbeglice, sa indikatorima trgovine i mogućnošću direktnog upućivanja slučajeva.
Vlada je opredelila 50,5 miliona dinara (449.610 $) za CPTV (34 miliona u 2023) i po prvi put 22 miliona dinara (195.870 $) za NVO, ali sredstva nisu isplaćena zbog kašnjenja u izdavanju licenci. NVO su nastavile da pružaju većinu pomoći žrtvama. CPTV je imao krizni smeštaj za šest osoba, dok su NVO obezbeđivale dugoročni smeštaj. Vlada nije obezbedila specijalizovanu podršku deci, muškarcima, niti dovoljno prevodilaca i medicinske pomoći strancima.
Žrtve su mogle da dobiju status „posebno ranjivog svedoka“ i 30 ih je dobilo tu zaštitu u 2024. (37 u 2023). Sudovi su retko dosuđivali naknadu štete u krivičnim postupcima, ali su u pet presuda 2024. godine trgovci obavezani da plate između 150.000 i 1.000.000 dinara.
Prevencija
Vlada je zadržala napore u prevenciji.
Postojao je Savet za borbu protiv trgovine ljudima na nivou ministara, ali se sastao jednom u 2024. Kancelarija nacionalnog koordinatora sprovodila je Nacionalni program i akcioni plan 2024–2029, ali su posmatrači ocenili koordinaciju slabom. Vlada je izdvojila 500.000 € za sprovođenje NPAP-a. Održano je 13 radnih grupa za novi zakon o trgovini ljudima, sa uključenim NVO. Zastitnik gradjana je imao ulogu nacionalnog izvestioca, ali je više izveštavao nego vršio monitoring.
CPTV je imao 24-časovnu SOS liniju (27 poziva, devet žrtava identifikovano). Ministarstvo informisanja izdvojilo je 1.650.000 dinara za kampanje na radiju, a organizovane su i kampanje u školama i javnosti.
Vlada je licencirala privatne agencije za zapošljavanje, ali nije zabranila naplatu naknada od radnika migrantima. NVO su prijavljivale da agencije nastavljaju rad pod drugim imenima nakon oduzimanja licenci, a ugovori na engleskom i srpskom često nisu odgovarali izvornim verzijama.
Profil žrtava trgovine ljudima
Trgovina ljudima pogađa sve zajednice. Srpske žene i devojčice seksualno su eksploatisane u zemlji, a muškarci u prinudnom radu u građevinarstvu. Deca, naročito romska, eksploatisana su u seksualnom radu i prinudnom prosjačenju.
Strane žrtve u 2024. dolazile su iz Brazila, Kolumbije, Kine i Nigerije. Ranijih godina identifikovane su i iz Avganistana, Indije, Irana, Nigerije, Pakistana, Filipina, Tunisa, Turske, Ukrajine, Uzbekistana, Vijetnama i susednih balkanskih zemalja. Srpske žrtve eksploatisane su u regionu, zapadnoj Evropi i UAE.
Od 2021. postoje verodostojni navodi o prinudnom radu vijetnamskih radnika na gradilištu fabrike guma u kineskom vlasništvu u Zrenjaninu: oduzimanje pasoša, ograničavanje kretanja, pretnje, uskraćivanje plata, prinudni prekovremeni rad, loši uslovi stanovanja i ishrane. U 2022. većina radnika iz Vijetnama zamenjena je novim stranim radnicima. U februaru 2024. otkriveno je 14 indijskih radnika u prinudnim uslovima. Radnicima su u Indiji agencije naplatile 3.500 $ za vizu i put, a po dolasku im je fabrika oduzela pasoše i isplaćivala znatno niže plate.
Navodi o prinudnom radu ponavljali su se i za rudnike bakra u kineskom vlasništvu, uz iste obrasce eksploatacije. Žene iz Kine seksualnoj su eksploatisane, posebno u blizini kineskih investicionih projekata.