TIP IZVEŠTAJ O TRGOVINI LJUDIMA AMERIČKOG STEJT DEPARTMENTA ZA 2018. GODINU
Američki Stejt department objavio je 29. juna Izveštaj o trgovini ljudima, tzv. TIP Izveštaj za 2018. godinu. Srbija se ove godina našla u okviru druge grupe, što je pomaku odnosu na prethodnu godinu. Cilj ovog Izveštaja je da podigne globalnu svest o problemu trgovine ljudima tako što će skrenuti pažnju na različite aspekte ove pojave i ukazati na pojedinačne i zajedničke napore međunarodne zajednice. Takođe, ove godine predstavnica ASTRE je dobila međunarodno priznanje i proglašeni smo za heroja/heroinu ovogodišnjeg Izveštaja o trgovini ljudima američkog Stejt departmenta.
U nastavku je ASTRIN prevod izveštaja koji se odnosi na Republiku Srbiju.
Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali ipak čini značajne napore u tom pravcu. Vlada je pokazala veće napore u odnosu na prethodni izveštajni period, te je zbog toga Srbija unapređena i svrstana u Grupu 2. Vlada je uložila pojačane napore kroz konsolidovanje pravosuđa i određivanje jedinstvene nadležnosti da bi se poboljšale istrage za krivična dela trgovine ljudima i kroz formiranje samostalne Kancelarije nacionalnog koordinatora, što je zapravo uzdiglo poziciju nacionalnog koordinatora za suzbijanje trgovine ljudima na nivo angažovanja sa punim radnim vremenom. Vlada je usvojila strategiju borbe protiv trgovine ljudima i akcioni plan, obezbedila 8 miliona dinara (79.950$) za njegovu primenu i dala mandat rekonstruisanom Savetu za suzbijanje trgovine ljudima da se sastaje bar dva puta godišnje i koordinira naporima za borbu protiv trgovine ljudima. Međutim, država nije ispunila minimum standarda u nekoliko ključnih oblasti. I dalje ne postoje formalne procedure za identifikaciju žrtava i nacionalni mehanizam za upućivanje nema utvrđene uloge i odgovornosti za upućivanje žrtava na službe podrške. Prihvatilište, predviđeno da pruži sigurnu zaštitu i usluge, nije u funkciji već petu godinu za redom. Sudije nastavljaju sa nedodeljivanjem statusa „posebno osetljivog svedoka“ žrtvama trgovine ljudima i država ne primenjuje dosledno principe nekažnjavanja za žrtve trgovine ljudima. Broj osuđenih za krivično delo trgovine ljudima je u padu petu godinu za redom.
PREPORUKE ZA SRBIJU
Energično sprovoditi istrage, krivično gonjenje i kažnjavanje trgovaca ljudima i osuđivati ih na stroge zatvorske kazne; formalizovati procedure identifikacije žrtava i obezbediti njihovu primenu; ažurirati nacionalni mehanizam za upućivanje, uključujući i formalizovanje saradnje sa NVO kako bi se žrtvama pružila potrebna podrška i ustanovile posebne procedure za decu; obezbediti zaštitu žrtvama koje svedoče pred sudom da bi se smanjilo zastrašivanje i ponovna traumatizacija; obučiti istražitelje, tužioce i sudije da u radu na slučajevima trgovine ljudima primenjuju princip u čijem je centru žrtva; u potpunosti primenjivati pisana uputstva da bi se sprečilo kažnjavanje žrtava trgovine ljudima za dela koja su počinjena kao direktan rezultat eksploatacije i promeniti zakon, te propisati nekažnjavanje žrtava; povećati napor u identifikaciji žrtava, uključujući njihovu identifikaciju među migrantima, izbeglicama i tražiocima azila i decom bez pratnje koja prose na ulici; odvojiti dovoljna sredstva da se omogući Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima da sprovodi mere zaštite žrtava i obezbediti sredstva za rad prihvatilišta za žrtve; poboljšati obuku državnih službenika u vezi sa pomoći i upućivanjem žrtava; i obezbediti inspektorima rada i tržišnim inspektorima sredstva i neophodnu obuku da regulišu rad agencija za zapošljavanje i istražuju slučajeve lažnog zapošljavanja.
KRIVIČNO GONJENJE
Država i dalje ulaže slabe napore u vezi sa primenom zakona za suzbijanje trgovine ljudima. Član 388. Krivičnog zakonika zabranjuje trgovinu ljudima za svrhe seksualne i radne eksploatacije i propisuje kazne od dve[1] do 12 godina zatvora. Ova kazna je dovoljno stroga, za dela koja se tiču seksualne eksploatacije, i srazmerna je kaznama koje su propisane za druga teška krivična dela kao što je silovanje. Istraga je vođena protiv 13 osoba (14 u 2016. godini). Krivično gonjenje je preduzeto protiv 24 osobe (23 u 2016. godini). Nastavlja se krivično gonjenje 14 osumnjičenih iz prethodnih godina. Sudovi su doneli osuđujuće presude za 13 trgovaca (22 u 2016. godini i 20 u 2015. godini). Trgovci ljudima su osuđeni na kazne zatvora od jedne do osam godina.
Država je konsolidovala pravosuđe i objedinila istrage u vezi sa krivičnim delom trgovine ljudima pod Upravom kriminalističke policije (UKP); prethodnih godina ovu odgovornost delili su pogranična policija i imigraciona služba, što je ometalo istrage zbog nejasne nadležnosti i pretpostavke da krivično delo trgovine ljudima mora da ima transnacionalnu dimenziju. Posmatrači su izvestili da postoji potreba da se osnaže sposobnosti i kapaciteti UKP za istage u vezi sa trgovinom ljudima. Svaka policijska uprava ima i samostalnu jedinicu za suzbijanje trgovine ljudima i policajce u sklopu policije za organizovani kriminal i pogranične policije koji su specijalizovani za ovakve istrage. Takođe, i dalje postoji stalna grupa za suzbijanje krijumčarenja migranata i trgovine ljudima pod nadležnošću države koja koordinira napore u istragama trgovine ljudima. Kancelarija Republičkog javnog tužioca (RJT) imenovala je specijalne tužioce za slučajeve trgovine ljudima, kojis u takođe kontakt tačke za istražitelje, pružaoce pomoći i pružaju operativne smernice. Eksperti su izvestili da je pojačana saradnja sa RJT, ali da su tužioci imali probleme sa razlikovanjem slučajeva povrede radnih prava i prinudnog rada. Država je obučila policiju, imigracione službenike, pograničnu policiju i inspektore rada u vezi sa problemima borbe protiv trgovine ljudima, uključujući 60 policajaca na temu strukturnih promena u istražnim postupcima. Država nije prijavila nijednu istragu, suđenje ili presudu protiv nekog državnog službenika u vezi sa trgovinom ljudima.
ZAŠTITA
Vlada je održala napore za zaštitu žrtava. Identifikovano je 40 žrtava trgovine ljudima (49 u 2016. godini). Od tog broja, 21 osoba je bila žrtva trgovine za svrhe seksualne eksploatacije, 4 osobe žrtve prisilnog prosjačenja, jedna osoba žrtva prinude na vršenje krivičnih dela i 10 žrtve drugih vidova eksploatacije. Osamnaest osoba su bila deca (21 u 2016. godini). Osobe koje su bile u prvom kontaktu sa žrtvama su uputile 142 potencijalne žrtve (150 u 2016. godini) u državni Centar za žaštitu žrtava trgovine ljudima (dalje Centar); vlada je uputila 44; organizacije socijalne zaštite 57 i 41 osobu su uputile organizacije civilnog društva ili drugi. Sedamnaest policijskih uprava je imalo multidisciplinarne timove za suzbijanje trgovine ljudima, koji su uključivali tužioce, socijalne i zdravstvene radnike sa ciljem da identifikuju žrtve i upute ih nadležnima. Međutim, posmatrači su javili da se većina timova nije sastajala i da su bili minimalno aktivni tokom 2017. Država i dalje nema procedure za identifikaciju žrtava. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja primenjivali su indikatore trgovine ljudima koje je izradio Centar, ali ti indikatori su se koristili ad hoc u drugim državnim institucijama, kao što su istražni organi i škole. Posmatrači su izvestili da su istražitelji u slučajevima povezanim sa prostitucijom, posebno van Beograda, i dalje imali nedovoljno ili ni malo obuke u vezi sa identifikacijom žrtava. Centar je obučavao odgovorna lica koja imaju prvi kontakt sa žrtvama kako da aktivno prepoznaju žrtve, takođe i među migrantskom i izbegličkom populacijom. Država je koristila zastareli mehanizam upućivanja koji nije imao uspostavljene uloge i odgovornosti za upućivanje žrtava na službe podrške. Centar je izvršio procenu i zvanično identifikovao žrtve upućene od strane prvih ovlašćenih lica i izradio plan zaštite i podrške za svaku žrtvu. GRETA je izvestila da su Centru nedostajali zaposleni da se pravovremeno bave svim slučajevima, kao i sredstva da putuju do lokacije gde se potencijalna žrtva nalazi da bi razgovarali sa njom. Eksperti su, takođe, preneli zabrinutost u vezi sa nadzorom i transparentnošću zvanične procene žrtava.
Država nije pružila informacije o visini sredstava izdvojenih za zaštitu žrtava u 2016. niti u 2017. Država nije obezbedila sredstva za NVO, bez obzira što se oslanjala na njihove usluge podrške i reintegracije žrtava. Vlada i NVO su pružile psihosocijalnu, pravnu, obrazovnu, medicinsku, finansijsku podršku, kao i podršku pri reintegraciji; međutim, država je imala ograničene procedure koje bi regulisale saradnju sa NVO u vezi sa uslugama za žrtve. Centar ima dve jedinice, agenciju za zaštitu i prihvatilište, ali petu godinu za redom prihvatilište, predviđeno da pruži sigurnu zaštitu i usluge, nije u funkciji. Sklonište koje vodi jedna NVO ostalo je jedino specijalizovano sklonište za žene žrtve trgovine ljudima; lokalni centri za socijalni rad (LCSR) vodili su skloništa za žrtve porodičnog nasilja koji su takođe primali i žene žrtve trgovine ljudima. GRETA je posetila jedno sklonište koje je vodio LCSR u Sremskoj Mitrovici i izvestila o „dobrim uslovima za život“, ali tim centrima generalno nedostaju specijalizovani programi i obučeno osoblje što je neophodno u radu sa žrtvama trgovine ljudima. Eksperti su izvestili da je Centar uputio manje žrtava na podršku i pomoć NVO u 2017. Prema državnim izveštajima, deca žrtve su se vraćale u svoje porodice ili su bila smeštana u hraniteljske porodice ili dva doma za decu bez roditeljskog staranja. Međutim, posmatrači su izvestili da Centar nema procedure za decu žrtve trgovine ljudima. Na primer, upitnik koji se koristi u postupku identifikacije nije prilagođen deci i deca često ne razumeju pitanja. Posmatrači izveštavaju da nije bilo prostorija za razgovor koje su prilagođene deci i da većina socijalnih radnika nije bila obučena za rad sa decom. Država nije obezbedila specijalizovanu podršku za muškarce žrtve; jedna NVO je po potrebi iznajmljivala smeštaj za muškarce žrtve, a oni su imali pristup svim ostalim uslugama rehabilitacije koje su dostupne žrtvama ženama. Centar je potpisao protokol sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ) o pomoći pri pronalaženju posla za žrtve; 36 žrtava je dobilo pomoć od NSZ.
Pristup podršci i pomoći ne zavisi od toga da li žrtva sarađuje u policijskoj istrazi. Međutim, kada se slučaj prijavi policiji, od žrtve se zahteva da sarađuje tokom istrage i suđenja, a to uključuje i decu. Posmatrači su izvestili da su vlasti u Srbiji pretile nekim žrtvama tužbom zbog nesaradnje. Državni organi ne poštuju na odgovarajući način prava žrtava tokom dugotrajnih sudskih postupaka, a žrtve su često morale da se susreću sa svojim trgovcima. Posmatrači izveštavaju da je Centar obezbeđivao advokate koji su zastupali žrtve, ali je dužina postupka i pomoć koja se pružala žrtvama zavisila od tužioca ili sudije. Sudije nisu i dalje dodeljivale status „posebno osetljivog svedoka“ žrtvama trgovine ljudima; ovaj status omogućio bi žrtvama da svedoče bez prisustva okrivljenog i dozvolio bi svedočenje video linkom. Državni organi su pogrešno optuživali žrtve trgovine ljudima za nelegalne postupke koji su bili direktna posledica njihovog statusa, posebno kod žrtava prisiljenih na vršenje krivičnih dela. Međutim, NVO su izvestile da je Centar uspešno reagovao pa su suspendovani postupci, za koje se znalo, protiv žrtava trgovine ljudima. Zakon je dozvolio žrtvama da naknadu štete od trgovaca traže isključivo kroz parnični postupak. Jedna žrtva je dobila 2,2 miliona dinara (21.710$) odštete u parničnom postupku u 2017. Međutim, parnični postupci su dugi i skupi i zahtevaju da se žrtva sreće sa trgovcem više puta. Samo su dve žrtve do sada dobile odštetu. Država je dozvolila žrtvama stranim državljanima dobijanje privremene dozvole boravka, koja se može produžiti za godinu dana. Dve žrtve su dobile dozvole boravka u 2017. Posmatrači su izvestili da država nije obezbedila odgovarajuću pomoć pri repatrijaciji za srpske žrtve prisilnog rada u Slovačkoj.
PREVENCIJA
Država je povećala napore u oblasti prevencije. Vlada je usvojila strategiju i akcioni plan za suzbijanje trgovine ljudima za period 2017-2022. Država je izdvojila 8 miliona dinara (79.950$) za primenu akcionog plana za prve dve godine. Vlada je uspostavila nezavisnu Kancelariju nacionalnog koordinatora, koji je dobio poziciju sa punim radnim vremenom i dodelila prostor i pet zaposlenih osoba. Država je zamenila savet za borbu protiv trgovine ljudima Savetom za suzbijanje trgovine ljudima (dalje Savet) i propisala da se on sastaje dva puta godišnje; Savet se sastao u decembru 2017. Savet je osnovao interresornu radnu grupu da osnaži saradnju i posebnu multi-disciplinarnu grupu da nadgleda primenu nacionalne strategije. Vlada je organizovala obrazovne aktivnosti i treninge na terenu, ali su ti napori bili na ad hoc bazi. Država je uvela SOS telefon da bi se skupili podaci o trgovini ljudima, objavila je na svom veb-sajtu informacije o naporima u suzbijanju trgovine ljudima, publikovala je informacije o trgovini ljudima na društvenim mrežama i uključila teme u vezi sa trgovinom ljudima u nastavne programe osnovnih škola. Policija je nastavila istražne postupke protiv osoba koje plaćaju seksualne usluge. Država nije učinila napore da smanji potražnju za prinudnim radom. Vlada je uvela licenciranje i regulisala privatnih agencija za zapošljavanje. Međutim, posmatrači izveštavaju da u praksi turističke agencije, takođe, nude usluge zapošljavanja, što je u velikoj meri neregulisano. GRETA je saopštila da tržišnoj inspekciji treba do dva meseca da reaguje na prijave lažnih poslovnih ponuda. Pripadnici Vojske Srbije su učestvovali na obuci o suzbijanju trgovine ljudima pre nego što su otišli u međunarodne mirovne misije.
PROFIL ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA
Kako je izveštavano poslednjih pet godina, Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije muškaraca, žena i dece koji su žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije, radne eksploatacije, uključujući i rad u kući, i prinudne prošnje. Državljanke Srbije su izložene trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije i u Srbiji i u okolnim zemljama i širom Evrope, posebno u Austriji, Nemačkoj, Turskoj i Italiji. Državljani Srbije, posebno muškarci, su izloženi prinudnom radu u radno intenzivnim sektorima, kao što je građevinarstvo, u državama Evrope (uključujući Azerbejdžan, Sloveniju i Rusiju) i Ujedinjene Arapske Emirate. Deca državljani Srbije, posebno Romi, su izloženi trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije, prinudnog rada, prinudne prošnje i prinudnog vršenja sitnih krivičnih dela. Hiljade migranata i izbeglica iz Avganistana, Iraka, Sirije i susednih zemalja, koji tranzitiraju kroz Srbiju ili su zaustavljeni u Srbiji, su u riziku od trgovine ljudima u Srbiji. Prijavljeni su slučajevi da su optuženi trgovci pokušali da utiču na ishod slučaja nudeći mito žrtvi ili sudiji.
ASTRA prevod
[1] Primedba autoki: Minimalna zaprećena kazna za krivično delo trgovine ljudima je tri godine.