SRBIJA (GRUPA 2)
Srbija je zemlja porekla, tranzita i krajnje destinacije za devojke i žene kojima se trguje transnacionalno i interno u cilju komercijalne seksualne eksploatacije. Strane žrtve čija je destinacija Srbija dolaze iz Makedonije, Ukrajine, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Albanije i Narodne Republike Kine. Srbija je i dalje zemlja tranzita za žrtve iz Bosne, Hrvatske i Slovenije čija je krajnja destinacija Italija ili druge zemlje zapadne Evrope. Interna trgovina ženama i devojkama iz Srbije je i dalje je u porastu, i čini više od tri četvrtine slučajeva u 2007. godini. Decom se i dalje trguje u cilju prinudnog rada ili prinudnog prosja;enja. Trgovina decom i dalje ima za cilj prinudni rad ili prinudno prosjačenje. Prema izjavama NVO i policije, usled napora da se zatvore poznati bordeli, trgovci i dalje nastoje da bolje prikriju žrtve trgovine ljudima.
Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu. Vlada je povećala nacionalni budžet za borbu protiv trgovine ljudima, aktivno je istraživala problem, a nekoliko značajnijih slučajeva je stiglo do suda, a učinjen je i korak napred u rešavanju slučajeva korupcije povezane sa trgovinom ljudima, u smislu vodjenja istrage i podizanja optužnice protiv jednog državnog tužioca zbog saučesništva. Tokom perioda na koji se izveštaj odnosi, Vlada je poboljšala kapacitete za pomoć žrtvama trgovine ljudima kroz osnivanje 11 novih opštinskih timova koji se sastoje od predstavnika državnih institucija i NVO. Rezultat neefikasnog sudskog sistema su sudski postupci koji traju mesecima ili godinama, dok osudjeni trgovci ljudima i dalje odlažu služenje kazne, ponekad i za nekoliko godina, tako što podnose višestruke žalbe. Zbog toga ponekad osudjeni trgovci ostaju na slobodi i imaju mogućnost da nastave da eksploatišu žrtve. Kazne u Srbiji su i dalje blage u mnogim slučajevima, i ne služe odvraćanju trgovaca od vršenja ove aktivnosti. Iako je Vlada proširila svoj program za obuku pripadnika policije kako da identifikuju žrtvu, ostaje zabrinutost da žrtve ponekad nisu bile ispravno identifikovane, već se kažnjavaju zbog onoga što su kao žrtve trgovine ljudima radile.
Preporuke za Srbiju: Doneti procesne zakone kao deo planirane reforme pravosudja, koji će osavremeniti sudski postupak i osigurati da osudjeni trgovci ljudima služe kaznu odmah nakon izricanja presude; nastaviti sa borbom protiv korupcije vezane za trgovinu ljudima kroz energično krivično gonjenje i kadjnjavanje zvaničnika koji su umešani u trgovinu ljudima; dopuniti krivični zakonik kako bi se povećala minimalna kazna za trgovinu ljudima; usvojiti izemene i dopune krivičnog zakonika kako bi se povećale minimalne kazne za trgovinu ljudima; obezbediti dokaze za energično krivično gonjenje, osudjivanje i kažnjavanje trgovaca ljudima kroz sveobuhvatne policijske podatke; sprovesti mere predvidjene Nacionalnom strategijom za borbu protiv trgovine ljudima, kao što je protokol za identifikaciju i upućivanje žrtava; uključiti NVO u početnu fazu identifikacije potencijalnih žrtava; razviti programe koji će pomoći rastućem problemu trgovine decom; i poboljšati preventivne napore uključujući i one da se smanji potražnja za komercijalnim seksualnim uslugama.
Krivično gonjenje
Vlada Srbije je nastavila sa naporima da aktivno istraži slučajeve trgovine ljudima tokom prošle godine, iako su kazne koje su dosudjivane za ovo krivično delo i dalje niske. Krivični zakonik Srbije zabranjuje trgovinu ljudima u cilju seksualne i radne eksploatacije u članu 388 i predvidja kazne koje su dovoljno stroge i srazmerne onim koje su propisane za druga teška krivična dela, kao što je silovanje. Tokom 2007. godine, Vlada je istraživala i optužila 62 osobe za trgovinu ljudima. Prema državnim izvorima, tokom perioda na koji se odnosi ovaj izveštaj, donete su najmanje 23 osudjujuće presude za trgovinu ljudima.U decembru 2007, na poznatom sudjenju za trgovinu ljudima u Novom Sadu, 11 osoba je osudjeno, uključujući i jednog policajca, na ukupnu kaznu od 42 godine zatvora, a optuženi su navodno upućeni na odsluženje kazne. U drugom poznatom slučaju, u decembru 2007. godine, državni organi su sproveli istragu i podneli optužnicu protiv sedam trgovaca ljudima, uključujući i zamenika državnog tužioca iz Novog Pazara. Tužilac je seksualno eksploatisao neke od žrtava i znao je da se radi o trgovini ljudima, kao i za smrt jedne od žrtava.
Tokom 2007, vodjena je istraga protiv jednog policajca zbog njegove uloge u posredovanju u trgovini ljudima radi prisilnog rada. Ovo sudjenje je zakazano za početak maja 2008. U martu 2007. godine, sud u Beogradu je osudio 12 osumnjičenih na ukupno 42 godine zatvora zbog trgovine kineskih državljana kroz Srbiju. Trgovci ljudima u Srbiji koji su osudjeni na najduže kazne su dalje su na slobodi tokom trajanja žalbenog postupka, a makar u jednom slučaju je osudjeni trgovac ljudima ostao na slobodi i nastavio sa aktivnostima u trgovini ljudima. Zbog toga što je upražnjeno mesto nacionalnog koordinatora, država nije dostavila sveobuhvatne informacije o krivičnom gonjenju, presudama i dosudjenim kaznama.
Zaštita
Država je nastavila saradnju sa nevladinim organizacijama u pružanju pomoći žrtvama, ali nije obezbedila sredstva za finansiranje NVO koje pružaju usluge žrtvama trgovine ljudima kao što su savetovanje, pravna pomoć i programi reintergacije. Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima prijavila je 60 identifikovanih žrtava trgovine ljudima u 2007. godini, uključujući i 26 maloletnih osoba. Od 60 identifikovanih žrtava, 48 su srpskog porekla. Država je podsticala žrtve da pomažu u istrazi i krivičnom gonjenju trgovaca ljudima, sudeći po NVO u Srbiji; 90% žrtava navodno je učestvovalo u istrazi protiv svojih trgovaca. Ipak, mnoge žrtve odbijaju da svedoče na sudu, zbog straha od odmazde. Država se koristila Zakonom o zaštiti svedoka iz 2006, kako bi zaštitila samo jednu žrtvu trgovine ljudima tokom 2007. godine. Prema nevladinim organizacijama, žrtve trgovine ljudima su često direktno ili indirektno primoravane da svedoče protiv trgovaca ljudima, a neki sudovi su nastavili da pokazuju nesenzibilisanost prema žrtvama trgovine ljudima time što su zakazivali pojavljivanje na sudu trgovaca ljudima i žrtava u isto vreme, uprkos protivljenju žrtava. Srpski zakon omogućava žrtvama da pokrenu gradjansku parnicu protiv trgovaca ljudima radi nadoknade štete, ali do marta 2008 ni jedna žrtva nije dobila nadoknadu. Žrtve koje podnesu krivičnu ili gradjansku tužbu dobijaju privremenu dozvolu boravka, i mogu dobiti zaposlenje ili napustiti zemlju dok čekaju sudski proces. Država je izdala privremenu boravišnu dozvolu za ukupno šest žrtava u 2007. godini. Identifikovane žrtve se ne hapse, zatvaraju, krivično gone ili na drugi način kažnjavaju za nezakonita dela koja počine kao direktan rezultat toga što su trgovane. Ipak, jedna NVO je prijavila da vlasti nisu identifikovale neke od žrtava tokom 2007. što je rezultiralo njihovim hapšenjem, pritvorom i deportacijom. Kako bi rešila ove probleme, država je proširila programe obuke policije.
Tokom 2007. godine, 37 žrtava trgovine ljudima bilo je smešteno u dva skloništa koja vode NVO, 21 u sklonište za privremeni boravak, a 16 u sklonište otvorenog tipa (uključujući i dve bebe). Programi reintegracije su obezbedjeni za 47 žena i 4 muškarca (od kojih 22 dece). Tokom perioda obuhvaćenog izveštajem, 11 novih opština osnovalo je timove za pružanje socijalnih zaštite, koji su sastavljeni od socijalnih radnika, policije i NVO u cilju pružanja pomoći potencijalnim žrtvama porodičnog nasilja i trgovine ljudima.
Prevencija
Vlada Srbije je pokazala pomešane napore u preventivnim aktivnostima u 2007. godini. Država tek treba da započne sa implementacijom Nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima iz decembra 2006. godine. Dalje, državni anti-trafiking tim zadužen za vodeće aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji sastao se samo jednom tokom 2007. Ipak, država je povećala preventivno edukativne programe i u 2007. pokrenula akciju za prikupljanje sredstava za Službu za koordinaciju pomoći. Takodje je finansirala mesec borbe protiv trgovine ljudima na nacionalnoj televiziji tokom oktobra 2007. Iako su finalizovana scenarija za za 13 epizoda TV serije pod nazivom „Moderno ropstvo“, za koju je iz budžeta izdvojeno 100,000 USD, NVO su izrazile zabrinutost oko završavanja serije. Država nije sprovela ni jednu kampanju podizanja javne svesti u cilju smanjenja potražnje za komercijalnim seksualnim uslugama
