Ovo istraživanje je rađeno aprila 2002. godine putem upitnika, na slučajnom uzorku od 173 ispitanika oba pola, od kojih je 91 srednjoškolskog i 82 studentskog uzrasta. Osim provere da li je i kako ova populacija upoznata sa problemom, cilj je bio proveriti i da li postoje kvalitativne i kvantitativne razlike u stavovima srednjoškolske i fakultetske omladine.
Na osnovu pitanja koja su bila postavljena u upitniku, želele smo da saznamo šta mladi misle ili znaju o tome:
– da li su žene – žrtve trgovine krive za situaciju u kojoj su se našle;
– da li one treba da odgovaraju pred zakonom, i ako treba, šta bi bilo primerena kazna;
– da li osobe koje organizuju trgovinu ženama treba da odgovaraju pred zakonom, i ako treba, šta bi bilo primerena kazna;
– da li osobe koje koriste usluge žena žrtava trgovine treba da odgovaraju pred zakonom, i ako treba, šta bi bilo primerena kazna i, najzad,
– kako bi društvo moglo da spreči trgovinu ženama.
Rezultati su pokazali da celokupan ispitani uzorak ne poznaje dovoljno pojam trgovine ženama (zamenjuje ga ili poistovećuje sa nekim drugim pojmovima), kao i da ne poznaje kaznenu politiku za ova dela. Studenti su skloniji da misle da su žene – žrtve trgovine žrtve prevare, da ne treba da odgovaraju pred zakonom i da su metodi za sprečavanje ovog fenomena reintegracija i resocijalizacija, dok su srednjoškolci skloniji da misle da su one žrtve prinude i da je krivica organizatora ključna, rešenje vide u radikalnim zakonskim kaznama.