Mi – nevladine organizacije sa iskustvom pružanja podrške i pomoći žrtvama krivičnih dela sa elelementima nasilja – potpisnice ove inicijative,
Prepoznajući i podržavajući napore Republike Srbije ka poboljšanju zakonskog i institucionalnog okvira, a u cilju unapređenja položaja žrtava, posebno onih koje su pretrpele nasilje, zlostavljanje ili diskriminaciju, posebno naglašavamo značaj nedavno ratifikovane Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (oktobar 2013. godine), kao i ratifikacije konvencija UN i Saveta Evrope koje se odnose na zaštitu žrtava trgovine ljudima i treba da obezbede neophodne promene radi ostvarenja efikasnog, efektivnog i adekvatnog pristupa pravdi za žrtve, uključujući i pravo na naknadu štete, odnosno kompenzaciju.
Imajući u vidu opredeljenost Republike Srbije za članstvo u Evropskoj Uniji, ocenjujemo da nam u procesu harmonizacije predstoje značajna usaglašavanja sa velikim brojem standarda koji doprinose većoj zaštiti žrtava, kao i ostvarenju prava žrtava na kompenzaciju u različitim pravnim (sudskim i administrativnim) postupcima.
Ukazujući da se dosadašnja praksa krivičnih sudova koji upućuju žrtve/oštećena lica na ostvarivanje prava na naknadu štete u parničnim postupcima u Republici Srbiji pokazala za najveći broj žrtava kao neodgovarajuća, te pravo na kompenzaciju kao jedno od osnovnih prava žrtava ostaje bez pravne zaštite, a same žrtve bez ikakve naknade prerpljene štete.
Ukazujući da, na planu izgradnje zakonskog okvira i sistemskih mera koje treba da obezbede ostvarivanje prava žrtava na kompenzaciju, državne insitucije ne ulažu dovoljne napore i kreiraju nedovoljno usaglašene politike. Republika Srbija je potpisnica Evropske konvencije za naknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja (oktobar 2010. godine), ali proces ratifikacije još uvek nije započet. Istovremeno, jedna od dve rezerve koju je država Srbija stavila na Konvenciju Saveta Evrope o borbi i sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici odnosi se na član 30, stav 2. i uspostavljanje državnog mehanizma za naknadu štete žrtvama ovih dela. Takođe, ukazujemo na niz standarda koji bi trebalo da budu usvojeni na planu unutrašnjeg zakonodavstva, a koji su predviđeni Direktivom EU o minimalnim standardima za žrtve krivičnih dela.
Imajući i vidu da se pravo na pravičnu naknadu temelji na principima pravde i pravičnosti, pravu žrtava na obeštećenje i da država, uspostavljajući adekvatan mehanizam, šalje jasnu poruku da prepoznaje patnju i štetu koju su žrtve pretrpele, te da predstavlja značajan pokazatelj poverenja žrtava u državu i njen pravosudni sistem, smatramo da nema adekvatnog pristupa pravdi žrtava teških krivičnih dela bez uvođenja efikasnih mehanizama za odlučivanje i obezbeđenje jednog od osnovnih prava žrtava garantovanih međunarodnim standardima.
Imajući u vidu gore navedeno, pozivamo Republiku Srbiju da u najkraćem mogućem roku:
- Ratifikuje Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja
- Povuče rezervu sa člana 30, stav 2. Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja onemogućava Konvencijom propisan mehanizam za ostvarivanje prava na naknadu štete onima koji su zadobili ozbiljne telesne povrede odnosno onima kojima je narušeno zdravlje ukoliko šteta nije pokrivena iz drugih izvora i
- Usvoji adekvatno zakonsko ili drugo rešenje koje će osigurati postojanje delotvornog mehanizma putem koga će država, u duhu odredbi Konvencije za naknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja, ispuniti svoju obavezu u vezi sa obezbeđivanjem kompenzacije i pristupu pravdi za žrtve.
Potpisnici:
ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima
Autonomni ženski centar
Beogradski centar za ljudska prava
YUKOM – Komitet pravnika za ljudska prava
Fond za humanitarno pravo
Grupa 484
Praxis
Viktimolosko društvo Srbije
Međunarodna mreža pomoći IAN
Građanske inicijative
Rekonstrukcija Ženski fond
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
SOS za žene i decu žrtve nasilja Vlasotince
Atina
Centar za prava žena u Vršcu
Panonska aktivistička organizacija – PAOR, Zrenjanin
Centar za devojke Niš
Odbor za ljudska prava Vranje
NGO Vranje Press
Pravni skener
Centar za praktičnu politiku
Udruženje Romkinja „Osvit“ iz Niša – SOS telefon na romskom i srpskom jeziku
Glas razlike
Kulturni Centar DamaD
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja Beograd
Novosadski humanitarni centar
Udruženje Roma ,,Danica”, Pančevo
Udruženje Roma Novi Bečej
Udruženje građana „Ternipe“, Pirot
Udruženje žena Peščanik
Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS koju čine:
– Odbor za ljudska prava Niš
– Odbor za ljudska prava Negotin
– Odbor za ljudska prava Valjevo
– Građanski Forum Novi Pazar
– Odbor za ljudska prava Bujanovac
– Vojvođanski centar za ljudska prava