KnowCyber:
Digitalna dimenzija trgovine ljudima
Razvoj digitalnih tehnologija i interneta značajno je promenio način na koji komuniciramo i povezujemo se, ali je istovremeno otvorio nove kanale za zloupotrebe, nasilje i trgovinu ljudima. Organizacija ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima sprovela je detaljnu analizu koja mapira kako digitalne platforme postaju alat u ciklusu nasilja i eksploatacije.
Projekat je nastao u okviru regionalne inicijative KnowCyber – podrška organizacijama civilnog društva iz zemalja Zapadnog Balkana, koju sprovodi e-Governance Academy uz finansijsku podršku Evropske unije.
Digitalne tehnologije se koriste u svim fazama trgovine ljudima – od vrbovanja putem lažnih oglasa za posao, platformi za upoznavanje i društvenih mreža, do eksploatacije kroz ucenjivanje i kontrolu žrtava, uključujući pretnje objavljivanjem intimnih sadržaja.
Metode zloupotrebe kontinuirano se razvijaju, a rizici u digitalnom prostoru se intenziviraju. Anonimnost počinilaca, brz razvoj tehnologija i prekogranični karakter zloupotreba otežavaju identifikaciju i procesuiranje slučajeva. Nedostatak ažurnog normativnog okvira i obuka za stručnjake dodatno otežava adekvatan odgovor.
Digitalna dimenzija nasilja često ostaje ispod radara pravosudnih organa i drugih aktera koji pružaju podršku žrtvama. Uloga obrazovnih institucija nije dovoljno prepoznata, iako su ključne za informisanje i osnaživanje mladih za zaštitu u digitalnom okruženju.
Kompletnu analizu "Digitalna dimenzija trgovine ljudima" preuzmite klikom na sliku ispod.
Alarmantni podaci
Analiza je nastala na osnovu realnih prijava sa ASTRA SOS telefona i Evropskog broja za nestalu decu 116000. Od ukupno 123 registrovana slučaja putem SOS telefona, identifikovano je 99 slučajeva trgovine ljudima, uključujući 23 devojčice prijavljene preko broja za nestalu decu, kao i 24 slučaja digitalnog nasilja i zloupotrebe. Iza svakog broja stoji ljudski život, priča o izgubljenom detinjstvu, oduzetoj slobodi i prekršenim pravima.
Ko su žrtve?
Profil identifikovanih žrtava pokazuje zabrinjavajuću sliku u kojoj su najranjivije kategorije posebno pogođene. Od 99 identifikovanih žrtava, čak 26% čine maloletne osobe uzrasta od 10 do 17 godina, među kojima su sve 26 devojčice. Preostale 74% žrtava su punoletne osobe između 20 i 51 godine starosti, uključujući 44 žene i 29 muškaraca. Ovi podaci jasno ukazuju na rodnu dimenziju problema, gde su devojčice i žene dominantno zastupljene među žrtvama, što dodatno naglašava potrebu za specifičnim merama zaštite i prevencije usmerenim ka ovim grupama.
Oblici eksploatacije
Analiza detaljno mapira različite oblike eksploatacije kojima su žrtve izložene. Radna eksploatacija se pokazala kao najzastupljeniji oblik sa 43% slučajeva, pretežno pogađajući punoletne muškarce i žene. Seksualna eksploatacija je prisutna u 32% slučajeva, sa žrtvama koje su uglavnom žene, devojčice i jedan muškarac. Posebno je zabrinjavajuća višestruka eksploatacija koja čini 9% slučajeva i češće pogađa devojčice i žene, dok su prinudni brak (3%), prinuda na kriminalne aktivnosti (2%) i prinuda na prosjačenje (1%) takođe dokumentovani oblici nasilja.
Analiza pokazuje da se u 95% slučajeva trgovine ljudima koriste digitalne platforme – od vrbovanja žrtava, preko eksploatacije, do zastrašivanja i kontrole.
Najčešće korišćene platforme:
Facebook (27%) – najzastupljenija platforma u svim tipovima eksploatacije, posebno seksualnoj i radnoj.
Viber (22%) – koristi se za direktan kontakt, pregovore i vršenje pritiska, dok funkcija lokacije služi za kontrolu žrtava.
Sajtovi za zapošljavanje (20%) – ključni kanal za radnu eksploataciju, uključujući platforme kao što su Glovo i Wolt.
Instagram (14%) – najčešće u kontekstu seksualne eksploatacije mlađe populacije.
Ostale platforme (17%) – TikTok, aplikacije za upoznavanje, WhatsApp, Messenger, X (Twitter), Snapchat i kineske društvene mreže Momo i Xiaohongshu.
