ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima predstavila je studiju „Položaj i izazovi radnica na poslovima čišćenja i nege u Srbiji“ koju je izradila, SeCons – Grupa za razvojnu inicijativu za potrebe naše organizacije i u saradnji sa nama, a uz finansijsku podršku fondacije Rosa Luxemburg Stiftung za jugoistočnu Evropu.
U studiji se bavimo fenomenom rada u domaćinstvu, uslovima rada, društvenim izazovima i iskustvima žena koje pružaju usluge čišćenja i nege u domaćinstvima u Srbiji i u inostranstvu.
Predstavnica ASTRE i moderatorka diskusije Jasmina Krunić istakla je da oblici eksploatacije žena i dece mogu uzeti razne oblike, te da je ova publikacija o državljankama Srbije koje rade u Srbiji i onima koje su otišle da rade u inostranstvu.
„Imali smo u vidu iskustva Astre, ona se možda ne vide dovoljno u ovom istraživanju, međutim, Astra je objavila nekoliko publikacija koje detaljno obrađuju nekoliko primera gde smo imali eksploataciju stranih radnica koje su u Srbiji bile angažovane na poslovima čišćenja, a verovatno ih ima i na poslovima nege, to pretpostavljam, da ćemo tek otkriti“, navela je Krunić u uvodnom obraćanju.
Dodaje da je istraživanje tek zavirilo u ovu oblast i otvorilo mnoga dodatna pitanja.
Ksenija Forca iz Fondacije Roza Luksemburg Štiftung ističe značaj ovog istraživanja jer bavi pitanjem dostojanstvenog života i dostojanstvenih uslova rada.
„Kada nam se ASTRA javila sa ovom inicijativom, bila je prilika da ova dva polja, poslednja koja sam pomenula, spojimo kroz ovaj istraživački rad i bilo je jako zanimljivo. Mi smo zapravo sedeli zajedno i razmišljali šta uopšte mi znamo o temi, zapravo o kompleksnom fenomenu care work-a ili pitanja rada u domaćinstvu, plaćenog kućnog posla, o čemu ćemo ovde konkretno razgovarati“, rekla je Forca.
Rezultate istraživanja predstavila je Jovana Čvorić iz SeCons-a, Grupe za razvojnu inicijativu, koja je istakla da je bilo zanimljivo baviti se temom rada u domaćinstvu, jer nije često u fokusu istraživača u Srbiji.
„Vrlo je malo studija koje su se bavile položajima, pravima, izazovima radnika i radnica u ovoj sferi, posebno na poslovima čišćenja i nege, i posebno iz perspektive samih radnica i radnika. Tako da nam je zato bilo jako zanimljivo da sagledamo taj ugao. Pored toga nema zvanične evidencije koja se bavi statističkim podacima koji bi nam otkrili koliki je to broj ljudi koji rade u ovom sektoru”, kaže Čvorić.
Dodaje da je zanimljivo i to što ova tema ima rodnu dimenziju.
“Uprkos sve većoj profesionalizaciji i radu u domaćinstvu, ovo ostaje nekako domen slabo plaćenog takozvanog ženskog posla koji uglavnom obavljaju neke ugrožene kategorije devojke, žene koje su recimo samohrane majke ili dolaze iz nekih ugroženih sredina, migrantkinje, Romkinje itd. I takođe je zanimljivo da su radnice i radnici, a pretežno radnice, koji su višestruko u riziku od radne eksploatacije i trgovine ljudima s obzirom da je sama priroda tog rada takva da se obavlja u domaćinstvu, dakle van očiju javnosti”, ističe Jovana Čvorić.
Kako kaže, često je taj rad nevidljiv, neprepoznat i društveno nepriznat, kao i pravno nedovoljno regulisan.
Uvid u stanje u Hrvatskoj pružio je Nikola Ptić iz Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju.
„Još uvek, kao i kod vas, nemamo neki tačan termin kojim bi se taj sektor obuhvatio, nego se koristimo ovakvim opisnim formulacijama, to su poslovi čišćenja, rada u kućanstvu, brige za decu, za starije, za kućne ljubimce, to isto postoji, i ovo čime se mi baimo – nekih socijalnih uslova, brige za negovanje starijih osoba, bolesnih osoba i osoba sa invaliditetom”, kaže Ptić.
Dodaje da u Hrvatskoj kao ni u Srbiji ne postoje službeni podaci o tom sektoru kao takvom, te da nigde nije zaveden kao zasebni sektor.
“Ta zanimanja se provlače kroz više tih službenih evidencija, nema nijedno istraživanje koje se bazira podatke o tim vrstama zanimanja, tako da nemamo naprosto podatake koliko ljudi od ovog sektora, koliko radnika i radnice tu radi, kakva je njihova struktura po raznim parametrima, koji su uslovi rada, kolikoi ljudi neformalno rade na crno”, ističe on.
Kako kaže, njihovi podaci o tom sektoru se baziraju na informacijama koje dobijaju iz javnog prostora i privatne komunikacije.
U diskusiji su učestvovali i Jan Knockaert iz Belgije i Matevž Hrženjak iz Slovenije.
Hrženjak je istakao da postoji globalni lanac u poslovima nege, u smislu da stanovnici Slovenije odlaze da rade u Austriji, Švajcarskoj i sličnim zemljama, dok ljudi rođeni u u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj dolaze u Sloveniju.
Razlog za ovo vidi u većoj plati koju mogu da ostvare u odnosu na zemlju iz koje dolaze.
Jasmina Krunić iz ASTRE, zaključila je da je diskusioni forum bio dobra prilika za razmenu i uvid u stanja država Evropske unije kada je reč o ovoj temi.
„Nastavićemo da radimo ono što ASTRA radi već više od 20 godina, a to je pokušaj da podignemo nivo informisanosti i nivo poverenja radnika u Srbiji i one koji odluče da rade u inostranstvu. I već neko vreme, u saradnji sa radnicima koji dolaze ovde iz raznih drugih zemalja, o tome kakva su im prava, kako mogu da se zaštite, koja prava imaju, šta mi možemo da im pružimo, šta država treba da im pruži“, zaključila je Krunić.
Istraživanje „Položaj i izazovi radnica na poslovima čišćenja i nege u Srbiji“ možete preuzeti na linku.
Celu diskusiju možete pogledati ovde.