Anja je imala 13 godina. Dijagnostikovan joj je bio poremećaj ponašanja i emocija. Pretila je  samoubistvom. Otac je napustio po njenom rođenju. Majka se preudala. U oba braka preživljava nasilje. Anja je peti put, te 2002. godine, pobegla od kuće. Svaki put bi se vratila nakon par dana. Njen nestanak je prijavljen policiji i Centru za socijalni rad. Majka sve vreme govori da joj je poznat mogući počinilac koji je vrbovao devojčicu par meseci pre njenog nestanka. Ovaj put se majka obratila ASTRI putem Evropskog telefona za nestalu decu 116000, jer Anje nije bilo mesec dana. Tri dana nakon upućenog poziva, Anja je pronađena. Dala je izjavu u policijskoj stanici.

U razgovoru sa Astrinim timom, Anja stiče poverenje i govori šta se desilo. Saznajemo da je sve vreme nestanka bila žrtva eksploatacije.

ASTRA je u svakodnevnom kontaktu sa majkom. Zajedno sa njom obraćamo se institucijama. Istovremeno, pružamo psihosocijalnu, medicinsku i urgentnu pomoć Anji,  njenoj majci i sestri.

Anja se vratila na redovno školovanje – završila je osnovnu i upisala srednju školu. Poslednje dve godine ne beži od kuće. Majka se obraća psihologu a povodom svojih roditeljskih kapaciteta. Anja redovno ide na psihološke sesije. Bolja je komunikacija, sa više razumevanja, između majke i Anje.

Astrin tim radi na obradi preživljenog iskustva i oporavku nakon traume.

Devojčica, poreklom iz Iraka, odvojena je od svoje porodice dok su se nalazili u Severnoj Makedoniji. Njena porodica je zadržana i vraćena u Grčku. Porodica se obratila za pomoć organizaciji Save the children i prijavila njen nestanak. Kako se ispostavilo, devojčica je prešla granicu sa Severnom Makedonijom i ušla u Srbiju sa grupom izbeglica.

Predstavnica organizacije Save the Children prijavljuje slučaj nestalog deteta putem e-maila. Sve relevantne informacije i slike devojčice prosleđuju se ne samo Astrinom timu, već i drugim organizacijama koje su u direktnom kontaktu sa migrantima i izbeglicama.

Na osnovu primljenih informacija i fotografija, odmah smo prosledili sve podatke policiji, Mreži Evropskog broja za nestalu decu, kao i drugim organizacijama i saradnicima koji su radili na terenu. Fotografije su pomogle u identifikaciji poslednjeg poznatog mesta gde je devojčica viđena – Prihvatni centar za migrante.

Ubrzo nakon što je slučaj prijavljen, saradnica koja je prijavila nestanak obaveštava nas da je devojčica pronađena. Identifikovana je, živa i zdrava. Relevantne institucije su uključene kako bi obezbedile potrebnu podršku i zaštitu za devojčicu.

Uspostavljen je direktan kontakt sa njenim roditeljima koji su se nalazili u Grčkoj, da bi se obavila identifikacija i organizovalo ponovno spajanje sa detetom. Tri dana kasnije, Centar za socijalni rad obaveštava da je devojčica smeštena u hraniteljsku porodicu, gde će ostati dok se situacija ne razjasni i ne pronađe trajno rešenje za spajanje sa porodicom.

Zahvaljujući brzoj reakciji, saradnji, koordinaciji i efikasnom delovanju različitih organizacija i institucija, devojčica je pronađena i smeštena na sigurno, dok su njeni roditelji u Grčkoj obavešteni i uključeni u proces ponovnog spajanja sa svojim detetom.

Tea ima 15 godina. Živi sa roditeljima i starijom sestrom u teškim materijalnim uslovima. Više puta je odlazila od kuće zbog nasilja koje je trpela. Institucije nisu reagovale, iako su imale informacije o nasilju kojem je devojčica bila izložena. Podrška uže, ali i šire porodice je izostala. Tokom jednog od nekoliko odlazaka od kuće, devojčica upoznaje dosta starijeg muškarca, koji prepoznaje njenu ranjivost i planira njenu seksualnu eksploataciju.

Roditelji su se obratili ASTRI na 116000 za podršku tokom potrage za devojčicom, a ASTRA se obratila nadležnim institucijama. Tea je ubrzo pronađena, a eksploatator priveden. Nakon uspostavljenog kontakta sa devojčicom ASTRA Tim za direktnu podršku žrtvama trgovine ljudima inicirao je sastanak sa relevantnim institucijama kako bi se definisao plan podrške i zaštite za Teu.

Tei je svakodnevno pružana intenzivna psihosocijalna podrška kako bi uspešno prevazišla brojne emocionalne izazove sa kojima se suočavala. Pored toga, obezbeđena joj je materijalna podrška, a takođe joj je pružena i pomoć pri procesu upisa u srednju školu, što ju je posebno osnažilo i što je bio veliki korak za njen dalji oporavak.

Milica ima 16. godina. Odrasla je u Beogradu, u šestočlanoj porodici. Ima 3 brata. Odlučna je i ambiciozna. Uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočila tokom života, ostala je istrajna u svojim snovima. Prepreke sa kojima se susretala, samo su ojačale Miličinu želju i volju da ostvari svoje snove.

Završila je osnovno obrazovanje zajedno sa svojom braćom. Iako je žudela da se dalje obrazuje, životne okolnosti su joj stajale na putu. Njeni roditelji su se neumorno trudili da svojoj deci obezbede pristojan život. Majka je prodavala odeću na lokalnoj pijaci, dok su otac i starija braća radili na građevini. Teško im je bilo da nađu stabilan posao. Odlučili su da se presele u Nemačku gde su ih čekali novi izazovi. Jezička barijera je dodatno otežavala pronalaženje posla. Milica je prepoznala važnost brzog savladavanja jezika i posvetila svoje slobodno vreme učenju. Ipak, nakon godine napornog rada, doneli su tešku odluku da se vrate u Srbiju.

Po povratku, Milicini roditelji su nastavili sa svojim prethodnim zanimanjima. Milica je želela da se bavi modnim dizajnom, što njeni roditelji isprva nisu podržavali. Svađe su bile svakodnevne i Milica je razmišljala kako da pobegne iz te situacije, čak je razmišljala i o bežanju od kuće. Ipak se odlučila da potraži pomoć i pozove 116000. Sa Milicom je uspostavljen odnos poverenja i osmišljen je plan za dalje korake.

Kroz susret sa jednim modnim dizajnerom, Milica je pokušala da pokaže svoje sposobnosti. Ovaj susret ju je doveo do mentora koji je prepoznao njen izuzetan talenat i odlučio da je podrži u nastavku školovanja i ostvarivanju karijere u modnom dizajnu. Nakon što smo stupili u kontakt sa Milicom, trudili smo se da joj pružimo neophodnu podršku kako bi održala svoje snove. Zajedno smo pronašli školu koja nudi kurseve šivenja i sarađivali sa Milicom na usavršavanju njenih veština crtanja i kreativnih talenata uz mentorovu podršku. Vremenom su roditelji pružili podršku Milici u njenoj želji da se bavi modnim dizajnom. Kada su videli njene radove, ostali su bez reči. Nakon nekoliko meseci, Milica je dobila sertifikat o završenom kursu, a u međuvremenu je upisala vanredno željenu školu.

U budućnosti, sebe vidi u velikoj kompaniji, a njen najveći san je da stvori sopstvenu modnu liniju.