Bezbednosna uputstva su kreirana u okviru projekta ‘THE EU HELP LINES FOR CHILDREN 116000, THE RISKS TO AVOID AND THE SAFETY INSTRUCTIONS’ na kojem ASTRA sarađuje sa finskom organizacijom Lasten perusoikeudet – Children’s Fundamental Rights ry. Projekat je podržan od strane evropske organizacije za nestalu decu (Missing children Europe).
Ova bezbednosna uputstva su posebno dizajnirana za mlađu decu osnovnoškolskog uzrasta, koja počinju samostalno da se kreću van kuće i istražuju internet. U ovom uzrastu, deca bi trebalo da budu sposobna da se nose sa hitnim situacijama, problemima i rizicima, kao i da znaju kako da reaguju i koga da kontaktiraju.
Bezbednosna uputstva zasnovana su na smernicama Finskog instituta za zdravlje i blagostanje (THL) za decu uzrasta od 4 do 11 godina (Sposobnosti prepoznavanja i zaštite za decu 2015, Lajunen Kaija, Andell Minna, Ylenius-Lehtonen Mirja, THL, smernice za decu uzrasta od 4 do 11 godina str. 101).
Bezbednost je osnovno pravo dece. Važno je zaštititi ovo pravo i pružiti deci adekvatne bezbednosne smernice za različite situacije.
Hitni brojevi
Hitni brojevi: 192 (policija), 193 (vatrogasna služba), 194 (hitna služba), 116000 (evropski broj za nestalu decu) i 116111 (jedinstveni broj telefona za dečije linije pomoći u EU)
- 192 (policija), 193 (vatrogasna služba) i 194 (hitna služba): Naučite svoje dete čemu služe hitni brojevi i kako pravilno da ih koristi. Pozovite hitne službe ako znate ili sumnjate da su život, zdravlje ili okolina ugroženi/u opasnosti.
Policija: 192
- Zovete kada:
- Ste svedok ili žrtva krivičnog dela (npr. krađa, fizički napad, prevara),
- Sumnjate na pretnju po bezbednost (npr. vandalizam, uznemiravanje),
- Potrebna je pomoć u slučaju saobraćajne nesreće (naročito ako ima povređenih),
- Postoji situacija porodičnog nasilja ili nasilja bilo koje vrste,
- Primetite nestalu osobu ili sumnjivu aktivnost u vašem okruženju.
Vatrogasna služba: 193
- Zovete kada:
- Postoji požar ili dim u zgradi ili na otvorenom.
- Neophodna je pomoć u spasavanju ljudi iz zarobljenih prostora (npr. nakon eksplozije, urušavanja).
- Susrećete se sa situacijom koja može izazvati požar (npr. isticanje plina, opasni materijali).
Hitna pomoć: 194
- Zovete kada:
- Ima povređenih u saobraćajnoj nesreći ili drugoj nezgodi.
- Postoji sumnja na srčani udar, moždani udar ili druge ozbiljne zdravstvene probleme.
- Potrebna je hitna medicinska pomoć zbog povreda, trovanja ili drugih akutnih stanja.
- Osoba ima ozbiljne simptome, kao što su teška otežano disanje, jaka bol, ili gubitak svesti.
Važno je kontaktirati odgovarajuće hitne brojeve prema njihovim nadležnostima kako bi reakcija bila brža, ali moguće je i zatražiti od policije da kontaktira nadležne službe u situacijama kada postoji požar ili ima povređenih.
2. Naučite dete šta se smatra hitnom situacijom i kada je neophodno pozvati hitne službe. Prođite sa detetom kroz različite scenarije problema, dajući primere situacija u kojima je potrebna pomoć i savet. Zajedno razmotrite da li je neophodno pozvati hitne brojeve u sledećim situacijama:
- Pas pobegne iz dvorišta (ne, osim ako pas nije poznat kao opasan). U situacijama kada je životinja povređena može se pozvati policija koja će kontaktirati nadležne službe.
- Ako neko iz njihovog društva prekrši zakon uzimajući ili oštećujući tuđu imovinu (razmotrite situaciju pojedinačno. Možda je najbolje da prvo o tome razgovarate sa odraslom osobom od poverenja). Ako vide nekoga kako, na primer, krade bicikl u redu je pozvati.
- Izbija tuča među učenicima (prvo pokušajte da kontaktirate odraslu osobu u školi. Ako nema odraslih osoba i nečije zdravlje je u opasnosti, važno je pozvati 192 i 194).
- Njihov prijatelj se ozbiljno povredio i ne može da se kreće (da).
- Neko u automobilu ispred škole poziva decu da uđu (da).
- Dete primeti drugo dete sa nožem u školi (da – nošenje oružja je nezakonito i zabranjeno u javnosti – školi).
3. Naučite decu da znaju broj telefona roditelja napamet i razmislite o tome da im pomognete da nauče i broj druge odrasle osobe od poverenja.
4. Evropski broj za nestalu decu u EU je 116000: Kao odgovor na sve veći broj nestale dece i nedostatke sistema potrage, ASTRA je 2012. godine uvela jedinstveni evropski broj 116000 za nestalu decu u Srbiji https://astra.rs/evropski-broj-za-nestalu-decu/.
Ovaj broj u Srbiji je deo evropske mreže broja za nestalu decu 116000 (Missing Children Europe) koji funkcioniše u 32 zemlje Evrope po istim standardima i principima rada. Cilj ovog SOS telefona je da, po prijemu prijave nestanka, osigura trenutnu akciju usmerenu na uspešan pronalazak deteta, što podrazumeva saradnju i prosleđivanje informacija nadležnim institucijama i organizacijama u zеmlji i/ili inostranstvu, kao i podršku porodici čije je dete nestalo.
Podrška porodici se pruža tokom potrage i nakon pronalaska deteta. U zavisnosti od detetovih potreba, ASTRA pruža psihološku, pravnu i medicinsku pomoć, savetovanje, podršku u nastavku školovanja i druge vidove neophodne asistencije. Ovaj broj pruža roditeljima, članovima porodice i deci preventivne informacije o različitim rizičnim situacijama.
Evropski telefon za nestalu decu dostupan je 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Svi pozivi koje građani upute su besplatni.
Kada putujete u inostranstvo, preporučuje se da vaše dete nosi narukvicu sa brojevima telefona roditelja, kako bi u slučaju da se izgubi, moglo brzo da stupi u kontakt s vama. Roditelji imaju odgovornost da nadgledaju svoju decu i obezbede njihovu bezbednost. Na primer, decu ne treba ostavljati bez nadzora da spavaju sama u hotelskoj sobi.
5. Jedinstveni broj dečije linije u EU: Pored brojeva za hitne slučajeve, postoje i dečije linije pomoći na koje deca mogu pozvati ako nije u pitanju hitna situacija: informišite vaše dete o ovim uslugama, uključujući jedinstveni broj dečije linije u EU. U Srbiji dečiju liniju vodi NADEL (https://www.116111.rs/ ). Pozivi ka nacionalnoj dečijoj liniji su besplatni.
Nacionalna dečija linija je dostupna 24/7 svakog dana. Podrška je dostupna putem telefonske linije 116111, ali i putem chat-a.
Od 2016. godine, u okviru usluga koje pruža NADEL dostupan je i roditeljski telefon 0800 007 000. Savetodavna usluga roditeljski telefon namenjena je pre svega roditeljima, ali i bakama, dekama, rođacima, komšijama ili nastavnicima koji imaju nedoumice, pitanja ili potrebu da sa nekim porazgovaraju na temu dobrobiti deteta.
Školske rute i školska naselja, odrasli koji traže od dece da uđu u njihov auto ili se pretvaraju da im je potrebna pomoć
6. Školske rute i područja oko škole: Ako stranac zatraži od deteta da uđe u njegov automobil ispred ili blizu škole, decu treba poučiti da nikada ne ulaze u automobil nepoznate osobe i da odmah prijave incident policiji i školi. Takođe ih treba naučiti da, ako je moguće, pokušaju da zapamte registarski broj tablica automobila.
7. Na putu do škole, deca mogu naići na strance koji traže pomoć ili savet. Odrasli mogu zamoliti dete za pravac do neke adrese ili za pomoć u nečemu, i pokušati da ga ubede da pođe s njima, na primer da pomogne u potrazi za izgubljenim predmetom. Ove osobe mogu imati nameru da naude deci. Naučite dete da ne mora da pomaže neznancima i da treba što pre da napusti mesto. Odrasli mogu i treba da traže pomoć od drugih odraslih.
8. Sa decom treba razgovarati da se ne smeju sastajati sa nepoznatim osobama sa interneta bez prisustva odrasle osobe. Takođe, dete ne sme otići sa odraslom osobom, čak i ako je poznaje, bez prethodnog dogovora sa roditeljem ili starateljem. Ako dođe do promene plana, dete treba da zna koliko je važno da odmah obavesti roditelje kako bi se izbegla nepotrebna prijava nestanka.
9. Prema smernicama Finskog instituta za zdravlje i blagostanje (THL), deca ne bi smela da ulaze u mračne ili napuštene prostore sama, bez prisustva odrasle osobe.
10. Razgovarajte sa detetom o tome šta treba da radi ako se izgubi, ako ga neko prati, ili ako sretne osobu koja se ponaša neprikladno ili preteće. Dete treba da bude poučeno da ode u prodavnicu ili drugo javno mesto sa mnogo ljudi i da obavesti odraslu osobu od poverenja o problemu.
11. Naučite dete da nikada ne prihvata slatkiše, piće, hranu ili cigarete od ljudi koje ne poznaje.
Dete samo kod kuće i zaštita privatnosti
12. Dete samo kod kuće: naučite dete da nikada ne otvara vrata ako ne zna ko je sa druge strane, kao i da ne govori preko telefona da je samo kod kuće. Treba ih naučiti da traže od osobe koja poziva da roditelje pozovu kasnije.
13. Zaštita privatnosti: deca treba da budu poučena da ne daju svoje kontakt podatke (ime, adresu, broj telefona, e-mail adresu, naziv škole koju pohađaju) ljudima koje ne poznaju.
14. Zaštita privatnosti takođe podrazumeva učenje dece da nikada ne postavljaju niti dele fotografije na kojima su bez odeće ili delimično obučeni na internetu. Naučite dete da su neki delovi njihovog tela privatni, a to su delovi koji su pokriveni donjim vešom/kupaćim kostimom. Ako neko zatraži nepristojne fotografije od deteta ili im pošalje takve fotografije na internetu, dete treba odmah da obavesti odraslu osobu.
15. Privatnost takođe podrazumeva da ne objavljuju uvredljive slike drugog deteta na internetu ili negde drugde. Fotografisanje na javnim mestima je generalno dozvoljeno, ali objavljivanje slika bez dozvole druge osobe, kao i one koje mogu uvrediti druge nije prihvatljivo. Važno je naučiti dete da je odgovorno za stvari koje piše na internetu.
16. Naučite dete kako da koristi internet bezbedno: Putem nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu „Čuvam te“ (https://cuvamte.gov.rs/sr/vest/preporuke-za-bezbedno-koriscenje-interneta/4079.php) učenici, roditelji i nastavnici mogu dobiti informacije koje se tiču nasilja i postupanja u različitim situacijama. Na platformi postoje i onlajn obuke za učenike, roditelje i nastavnike.
17. Ako dete vidi nešto uznemirujuće ili se neko ponaša neprikladno prema njemu na internetu ili negde drugde, treba da obavesti pouzdanu odraslu osobu.
18. Razgovarajte sa detetom o tome ko se smatra „strancem“ i kako takvi ljudi mogu pokušati da prevare decu. Zlostavljači dece često uspevaju u svojim namerama tako što postepeno upoznaju dete preko interneta, pretvarajući se da su neko drugi i drugačijeg uzrasta nego što zapravo jesu, skrivajući svoje prave namere. Zloupotreba dece gotovo uvek počiva na prevari. Objasnite detetu šta znači prevara i da neke osobe na internetu ne govore istinu o sebi. Dete je u opasnosti ako ode bez obaveštavanja roditelja da se sastane sa neznancem koji ga je prevario da se nađu. Stranac na internetu je kao stranac u stvarnom životu.
Pomoć je uvek dostupna, dete nije krivo
19. Pomoć za dete: Ako se nešto loše već dogodilo – na primer, ako je dete poslalo svoje gole fotografije neznancu na internetu – unapred ga pripremite tako što ćete mu reći šta da radi i šta takva situacija može doneti. Recite detetu da ne krivi sebe, naglasite da je odgovornost uvek na odraslima, i podsetite ih da je pomoć uvek dostupna. Neka deca mogu postati depresivna u takvim situacijama, zbog čega je ključno potražiti stručnu pomoć i savet kako pružiti podršku detetu u prevazilaženju anksioznosti. Deca nikada ne bi trebalo da se osećaju krivom za nešto za šta je odgovorna odrasla osoba. Ako dete postane žrtva seksualne iznude – kada neko ko je dobio golu fotografiju deteta preti da je objavi i zahteva novac – slučaj treba prijaviti policiji i potražiti savet o prikupljanju dokaza. Dakle, važno je da dete zna da onaj ko objavi njegovu fotografiju bez njegove dozvole/znanja krši njegova prava.
Mnoga deca traže informacije o seksualnosti na internetu ako nemaju pristup drugim izvorima informacija. Osigurajte da dete zna gde može pronaći tačne i pouzdane informacije o seksualnosti kada se pojavi potreba za takvim informacijama. Kriminalci koji ciljaju decu na internetu često koriste njihovu radoznalost o seksualnosti da bi ih manipulisali.
Ponuda koja je suviše dobra da bi bila istinita i opasni izazovi na društvenim mrežama
20. Naučite dete da obraća pažnju na svoje „unutrašnje alarme“. Razgovarajte o situacijama koje treba da aktiviraju te „alarme“ i savetujte dete kada treba biti oprezan. Ponekad neko ponudi nešto na internetu, na putu do škole ili negde drugde, što izgleda suviše dobro da bi bilo istinito. Ponuda koja izgleda suviše dobra da bi bila istinita često je mamac i zamka koja treba da natera dete ili mladu osobu da uradi nešto što prevarant ili kriminalac želi.
Podučite svoje dete da se zauzme za sebe i kaže ‘ne’ kada je potrebno. Njihovi unutrašnji alarmi treba da se uključe ako ih prijatelji ili izazov na internetu pritisnu da urade nešto opasno. Internet je pun opasnih izazova koje vaše dete nikada ne bi trebalo da pokušava. Organizacija za zaštitu dece u Finskoj The Mannerheim League je konstruisala sistem sa veštačkom inteligencijom, koji prati i mapira opasne trendove u realnom vremenu, upozoravajući roditelje. Više informacija putem linka https://lethaltrends.fi/.
Celo uputstvo možete preuzeti i u PDF formtu na linku.