Povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, organizacija ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima održala je danas u Evropskoj kući u Beogradu konferenciju „Šta nam sudske presude govore o zaštiti žrtava trgovine ljudima u Srbiji“, na kojoj je predstavljena analiza sudske prakse i otvoreno pitanje u kojoj meri krivični postupci zaista obezbeđuju zaštitu prava i dostojanstva žrtava.
U fokusu skupa bili su položaj žrtava tokom krivičnog postupka, primena mera zaštite posebno osetljivih svedoka, rizik od sekundarne viktimizacije i ostvarivanje prava na naknadu štete.
Na značaj unapređenja zaštite ukazano je i kroz podatke o identifikovanim žrtvama trgovine ljudima i osobama koje su u riziku od eksploatacije.
Iako se zakonski okvir i mehanizmi zaštite unapređuju, učesnici su ukazali da se stvarni domet tih promena vidi tek u praksi – od prvog kontakta žrtve sa institucijama, preko saslušanja, do sudske odluke i mogućnosti da ostvari pravo na naknadu štete.
ASTRA analizira sudsku praksu u predmetima trgovine ljudima i srodnih krivičnih dela od 2012. godine. Na skupu su predstavljeni nalazi analize za 2025. godinu, nakon čega je o zaštiti prava žrtava razgovarano iz pravne i psihološke perspektive.
Drobnjak: Žrtvama trgovine ljudima potrebna veća zaštita od sekundarne viktimizacije
Advokatica Tanja Drobnjak rekla je, predstavljajući podatke Astrine analize sudske prakse, da je u presudama za trgovinu ljudima i posredovanje u vršenju prostitucije tokom 2025. godine, 16 odsto žrtava bilo maloletno, dok su gotovo 80 odsto oštećenih činile žene. Istovremeno, u samo devet odsto slučajeva u presudama je zabeleženo da su žrtve imale status posebno osetljivog svedoka.
Drobnjak je istakla da obrazloženja sudskih presuda iz godine u godinu sadrže sve manje podataka o žrtvama, zbog čega je sve teže utvrditi da li su imale punomoćnika, na koji način su saslušavane i da li su imale status posebno osetljivog svedoka.
„To značajno govori o pristupu organa postupka, koji bi, naravno, trebalo da bude u značajnoj meri orijentisan na prava i položaj žrtava“, navela je Drobnjak.
Analiza obuhvata 26 sudskih odluka donetih tokom 2025. godine – 16 prvostepenih i 10 drugostepenih – koje su prikupljene od sudova u Srbiji na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Reč je o presudama za krivična dela trgovine ljudima i posredovanja u vršenju prostitucije, a sve analizirane odluke bile su osuđujuće. 
Oko 70 odsto presuda odnosilo se na krivično delo trgovine ljudima, dok je četvrtina presuda doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela.
Zatvorska kazna u 75 odsto slučajeva
Kada je reč o sankcijama, efektivna kazna zatvora izrečena je u 75 odsto slučajeva za oba krivična dela, navodi Drobnjak i dodaje da se u 14 odsto slučajeva kazna izdržavala u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje.
Posmatrano odvojeno, efektivna kazna zatvora izrečena je u 80 odsto slučajeva trgovine ljudima, dok je kod krivičnog dela posredovanja u vršenju prostitucije taj udeo iznosio 25 odsto. Novčana kazna bila je izrečena u gotovo 90 odsto slučajeva za ovo drugo krivično delo. Kako je navela, među okrivljenima je gotovo 70 odsto bilo muškaraca, polovina prethodno nije bila osuđivana, polovina je bila u braku, a čak 80 odsto imalo je decu.
Kada je reč o žrtvama, gotovo 80 odsto oštećenih bile su žene, dok su maloletnici činili 16 odsto žrtava u predmetima za oba krivična dela. Posebno se izdvojio podatak da su strane državljanke činile 30 odsto ukupnog broja oštećenih, pretežno državljanke Kine.
Seksualna eksploatacija nije najzastupljeniji oblik
Tanja Drobnjak dodaje da su se podaci o vrstama eksploatacije razlikovali od ranijih godina. Seksualna eksploatacija činila je oko 20 odsto slučajeva, dok su među ostalim oblicima bili prosjačenje, sa oko 30 odsto, ekonomska i radna eksploatacija, sa oko 26 odsto, i primoravanje na izvršenje krivičnih dela, sa oko 20 odsto.
Analiza je pokazala i da je kod gotovo polovine žrtava trgovine ljudima zabeležena zloupotreba teških materijalnih i porodičnih prilika, dok je oko 30 odsto bilo izloženo sili i pretnjama. Drobnjak je navela da su u pojedinim slučajevima žrtve bile izložene ozbiljnom fizičkom i psihičkom nasilju, pretnjama po život, uskraćivanju osnovnih uslova za život, pa i mučenju.
Upravo zbog takvih okolnosti, ocenila je, važno je da se žrtvama obezbedi status posebno osetljivog svedoka, kako bi se zaštitile tokom saslušanja i sprečila sekundarna traumatizacija u krivičnom postupku.
Drobnjak je, međutim, naglasila da podatak o samo devet odsto žrtava kojima je u presudama zabeležen taj status ne mora nužno da odražava stvarno stanje u sudskim postupcima, već samo ono što je dostupno u tekstovima presuda.
„Kada se uzme u obzir sve ovo, dakle okolnosti koje prate izvršenje krivičnog dela, način izvršenja krivičnog dela, lične, porodične, ekonomske okolnosti samih žrtava, mislim da je više nego očigledno da se u većini slučajeva žrtvama trgovine ljudima zaista mora obezbediti status posebno osetljivog svedoka kako bi se osigurala njihova bezbednost tokom saslušanja i izbegla sekundarna traumatizacija u krivičnom postupku“, navela je ona.
Mirović: Osuđujuća presuda samo je jedan deo satisfakcije za žrtvu trgovine ljudima
Javna tužiteljka Vrhovnog javnog tužilaštva Tamara Mirović navela je da osuđujuća presuda i adekvatna kazna nisu dovoljne za zaštitu prava žrtve trgovine ljudima ukoliko je ona tokom krivičnog postupka bila izložena sekundarnoj viktimizaciji, nije bila informisana o svojim pravima ili joj nije pružena pravna i psihološka pomoć, kada su za to postojali zakonski uslovi.
Ona je, komentarišući analizu sudske prakse u predmetima trgovine ljudima i posredovanja u vršenju prostitucije, ukazala i na značaj razmene podataka između tužilaštava, sudova i organizacija koje prate položaj žrtava. Mirović je navela da se, prema evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, udeo svedoka kojima je određen status posebno osetljivog svedoka godišnje kreće oko 80 odsto.
Ona je objasnila da Vrhovno javno tužilaštvo svake godine traži od nadležnih tužilaštava podatke o broju svedoka kojima je dodeljen ovaj status. Dodala je da je važno da se podaci o postupanju tužilaštava i sudova redovno dostavljaju, kako bi se dobila potpunija slika o zaštiti prava žrtava.
Govoreći o tome da li je osuđujuća presuda dovoljna, Mirović je navela da su osuđujuća presuda i adekvatna sankcija optimalan ishod krivičnog postupka, kako zbog satisfakcije žrtvi za pretrpljenu fizičku i psihičku traumu, tako i zbog odvraćajućeg efekta na počinioce i potencijalne počinioce krivičnih dela.
„Međutim, svakako da osuđujuća presuda u kojoj je žrtva prethodno tokom postupka bila izložena sekundarnoj viktimizaciji i svemu tome šta ona podrazumeva, u kojoj nije bila informisana o pravima, u kojoj nije bila pružena pravna pomoć, psihološka zaštita, ukoliko su za to postojali zakonski uslovi, a naročito ukoliko je sud imao mogućnosti da odluči o postavljenom imovinsko-pravnom zahtevu, a to nije učinio, to nije dovoljno“, navela je Mirović.
Prema njenim rečima, osuđujuća presuda predstavlja samo jedan segment satisfakcije za žrtvu trgovine ljudima. Suština zaštite je da se prepoznaju njene potrebe i omogući joj se da tokom celog postupka delotvorno ostvari prava koja joj pripadaju na osnovu međunarodnih standarda.
Marković: Žrtvama trgovine ljudima potrebno je vreme da budu spremne da svedoče
Žrtve trgovine ljudima ne dolaze na suđenje uvek spremne da govore o onome što su preživele, niti nužno mogu da pruže sve podatke o događajima koji su predmet postupka. Zbog toga je važno da se njihovom psihološkom stanju i fazi oporavka prilagodi način na koji se saslušavaju, izjavila je Ljubinka Marković, psihološkinja Višeg suda u Beogradu, koja radi kao savetnica za maloletna lica u krivičnom postupku i pruža pomoć i podršku posebno osetljivim svedocima, uključujući žrtve trgovine ljudima.
Marković je istakla da psihologija ima važnu ulogu u radu pravnika i drugih službi uključenih u krivični postupak, naročito u predmetima trgovine ljudima. Prema njenim rečima, zakonska prava žrtava ne mogu se delotvorno primenjivati ukoliko stručnjaci ne poznaju njihovo iskustvo i procese kroz koje prolaze.
„Žrtve nisu standardne žrtve od kojih se očekuje da sarađuju i da znaju sve podatke o događajima koji su se desili. One veoma često dolaze u različitim fazama oporavka“, objasnila je ona.
Marković kao značajnu promenu u sudu u kom radi od 2002. godine, izdvaja razvoj podrške žrtvama najpre kroz nevladin sektor, a kasnije i kroz Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Kako je navela, zahvaljujući toj podršci, žrtve na sud dolaze delimično oporavljene i osnažene da se suoče sa događajima o kojima treba da svedoče.
„U ranijem periodu to je bilo jako dramatično. Dešavalo se da žrtve potpuno ćute, da ništa ne saopštavaju“, rekla je Marković.
Kao važan pomak u zaštiti žrtava izdvojila je i način na koji se one saslušavaju. Prema njenim rečima, većina žrtava trgovine ljudima u predmetima pred Višim sudom u Beogradu saslušava se iz posebne prostorije, a ne neposredno u sudnici, što ocenjuje kao značajnu prednost u njihovoj zaštiti tokom postupka.