Organizacija ASTRA bila je jedan od suorganizatora ovogodišnjeg Regionalnog foruma o slobodi od ropstva, koji je održan u Briselu od 5. do 7. maja, zajedno sa organizacijama Anti-Slavery International, La Strada International i Free the Slaves, uz podršku vlada Ujedinjenog Kraljevstva, Belgije i Francuske.
Direktorka ASTRE, Marija Anđelković, otvorila je drugi dan foruma, nakon čega je usledio pregled Ciljeva održivog razvoja, sa posebnim fokusom na Tačku 8.7, koja poziva zemlje da eliminišu prinudni rad, trgovinu ljudima, savremeno ropstvo i najgore oblike dečijeg rada do 2030. godine. Ova tačka je deo šire Agende 2030 Ujedinjenih nacija, koja promoviše dostojanstven rad i održivi razvoj za sve.
U nastavku foruma održana su tri panela. Prvi panel se bavio složenom borbom protiv dečijeg rada u lancu snabdevanja tekstilom, drugi strategijama za očuvanje finansiranja borbe protiv prinudnog rada, a treći mitovima o obaveznoj proveri poštovanja ljudskih prava od strane kompanija.
Marija Anđelković je podsetila da ni zakoni ni presude nisu dovoljni ako se ne obezbedi pravda za žrtve. Ilustrovala je to primerom slučaja SerBaz, jednog od najvećih slučajeva trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, u kojem je oko 700 radnika iz Srbije, BiH i Severne Makedonije bilo brutalno eksploatisano u Azerbejdžanu između 2007. i 2009. godine. Do danas nisu dobili zasluženu naknadu.
Da rad sa više zainteresovanih strana protiv ropstva mora uključivati organizacije civilnog društva, preduzeća i pružaoce usluga naglasio je specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za savremene oblike ropstva Tomoja Obokata.
„Rad sa više zainteresovanih strana protiv ropstva mora uključivati organizacije civilnog društva, preduzeća i pružaoce usluga na prvoj liniji kao perspektivu žrtava kako smo da li smo implementirali ispravne preventivne i mere zaštite. Vlade treba da razgovaraju sa preduzećima o uslovima i da obezbede bezbedno okruženje za rad OCD. Potrebna je jača dužna pažnja. Ako preduzeća efikasno sprovode dužnu pažnju, njihov kredibilitet će biti veći. Jaz između između zakona I ostvarivanja prava u praksi dovodi do eksploatacije“, rekao je Tomoja Obokata.
Panel o izazovima održivog finansiranja borbe protiv prinudnog i dečijeg rada ukazao je na potrebu za većom transparentnošću i jačom koordinacijom unutar sektora. Učesnici su predložili osnivanje zajedničkog tela koje bi lobiralo u ime organizacija koje se bave borbom protiv trgovine ljudima i eksploatacije, kao i formiranje zajedničkog fonda koji bi prikupljao sredstva iz različitih izvora – uključujući kazne, zaplenu imovine i doprinose privatnog sektora.
Istaknuta je i potreba za racionalizacijom troškova kroz zajedničku nabavku i smanjenje operativnih troškova, kao i proširenje baze donatora uključivanjem zemalja poput Japana i Južne Koreje. Posebno je naglašeno da sredstva treba usmeriti u zaštitu ljudi, a ne samo u kontrolu granica.
Panelisti su ukazali na uzroke dečijeg rada, među kojima su siromaštvo, nedostatak obrazovanja i slaba regulacija modne industrije.
„Faktor privlačenja dečijeg rada u tekstilu je manekenski posao. I sve je u novcu, a ne o pojedincima. Ako na farmerke dodamo 50 centi, možemo da isplatimo dnevnice. Na taj način bi roditelji mogli da izdržavaju svoju decu i da ih obrazuju, a bogat svet to neće ni osetiti“, rekao je Andrevs Vallis iz organizacije Unseen.
Na panelu su predložene su konkretne mere kao što su vraćanje dece u školu i pravičnija raspodela profita u industriji kako bi se osigurao dostojanstven rad za odrasle i smanjila potreba za uključivanjem dece u radni proces.
„Siromaštvo i nedostatak obrazovanja su osnovni uzrok dečijeg rada“, podsetila je Mjurijel Trejbih iz organizacije Clean Clothes Campaign.
Dok je Eveline de Vael iz Fair Wear-a navela da je jedan od neposrednih pravnih lekova koji treba primeniti da se „dete odmah vrati u školu”.
Na Forumu je zaključeno da su zajednički napori, sistemska rešenja i održivo finansiranje ključni u borbi protiv svih oblika eksploatacije.