Direktorka ASTRE Marija Anđelković učestvovala je 18. septembra 2026. godine, na panelu posvećenom odgovornosti kompanija i pristupu pravdi, održanom u okviru prvog Regionalnog foruma o poslovanju i ljudskim pravima za Zapadnu Evropu u Strazburu.
Forum je održan 17. i 18. septembra u sedištu Saveta Evrope, pod nazivom „Navigating the Challenges of Our Times: Driving Action on Business and Human Rights“. Okupio je predstavnike državnih institucija, međunarodnih organizacija, kompanija, sindikata, organizacija civilnog društva, akademske zajednice i stručnjake za poslovanje i ljudska prava.
Forum su zajednički organizovali Radna grupa Ujedinjenih nacija za poslovanje i ljudska prava, UN Global Compact, Savet Evrope, Danski institut za ljudska prava, NOVA Centar za poslovanje, ljudska prava i životnu sredinu i Evropska koalicija za korporativnu pravdu.
Marija Anđelković učestvovala je na sesiji „Making CSDDD Accountability and Enforcement Work in Practice“, posvećenoj praktičnoj primeni Direktive EU o dužnoj pažnji kompanija u pogledu održivosti, radu nadzornih organa, građanskopravnoj odgovornosti kompanija i mogućnostima da žrtve poslovnih zloupotreba ostvare pravo na zaštitu i naknadu štete.
Na panelu su učestvovali i:
- Anabel Brigeman, viša pravna savetnica za poslovanje i ljudska prava u Evropskom centru za ustavna i ljudska prava;
- Kristofer Bjornum, zamenik direktora Norveške uprave za zaštitu potrošača;
- Martajn Šeltama, advokat u kancelariji Pels Rijcken;
- Serena Alonso, menadžerka za odgovorno poslovanje u kompaniji Dormakaba;
- Patricja Pogodžinska, pravna ekspertkinja Agencije Evropske unije za osnovna prava;
- Kler Brajt, vanredna profesorka Pravnog fakulteta NOVA.
Govoreći o tome šta države moraju da urade kako bi građanskopravna odgovornost kompanija bila delotvorna u praksi, Marija Anđelković predstavila je iskustvo ASTRE u slučajevima radne eksploatacije u Srbiji.
Ona je podsetila da su organizacije civilnog društva dokumentovale pokazatelje mogućeg radnog iskorišćavanja, uključujući zadržavanje pasoša, ograničavanje slobode kretanja, probleme sa zaradama i ugovorima, prekomerno radno vreme, neodgovarajuće uslove smeštaja i strah radnika od otkaza, odmazde ili udaljavanja iz zemlje.
„Zakoni su važni, ali sami po sebi nisu dovoljni. Presudno je da li država reaguje brzo, primenjuje zakone i zaista štiti radnike. Pravo koje osoba ne može da ostvari bezbedno, kolektivno i bez nesrazmernih troškova nije delotvoran pravni lek“, istakla je Anđelković.
Naglasila je da nadležne institucije moraju brzo i nezavisno da kontrolišu uslove rada i smeštaja, razgovaraju sa radnicima bez prisustva poslodavaca i posrednika i ispituju čitav lanac odgovornosti – od agencija za regrutaciju i podizvođača do kompanije koja ima korist od rada angažovanih radnika.
Posebno je ukazala na potrebu da se radnicima odmah obezbede bezbedan smeštaj, prevođenje, pravna pomoć, zdravstvena zaštita i zaštita od odmazde i deportacije. Migracioni status radnika ne sme predstavljati prepreku za prijavljivanje zloupotrebe ili ostvarivanje prava na pravdu.
U slučajevima u kojima veliki broj radnika trpi isti ili sličan oblik povrede prava, države treba da omoguće kolektivne postupke i pravo specijalizovanih organizacija civilnog društva i sindikata da, uz saglasnost radnika, zastupaju njihove interese.
„U slučajevima radne eksploatacije povreda je često kolektivna, dok je ranjivost individualna. Zahtevati od svakog radnika da sam pokrene postupak povećava troškove, strah i rizik od odmazde, a istovremeno slabi dokaze o obrascu postupanja koji pogađa čitavu grupu“, navela je Anđelković.
Govoreći o ulozi civilnog društva, istakla je da nevladine organizacije, sindikati i pravne klinike često predstavljaju prvi most između radnika i institucija. One mogu da uspostave odnos poverenja, objasne prava na jeziku koji radnici razumeju, dokumentuju zloupotrebe, sačuvaju dokaze i obezbede dugoročnu podršku.
Međutim, organizacije civilnog društva ne mogu i ne treba da zamene inspekciju rada, tužilaštvo, sudove i nadzorne organe.
„Nevladine organizacije mogu da otvore vrata pravdi, ali se od njih ne može očekivati da kroz ta vrata same prenesu čitav pravosudni sistem. Obaveza sprovođenja istrage, zaštite žrtava i obezbeđivanja delotvornog pravnog leka mora ostati na državi, dok odgovorne kompanije moraju snositi odgovornost za pričinjenu štetu“, zaključila je Anđelković.
Više informacija o Regionalnom forumu dostupno je na zvaničnoj stranici događaja.