Koalicija prEUgovor predstavila je 18. maja Izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period novembar 2020 – april 2021. Opšti zaključak izveštaja je da su aktivnosti intenzivirane nakon izgubljene godine, ali da pristup vlasti reformama i dalje ostaje forma bez suštine, tj. predstavlja nastavak nekadašnjeg pristupa „štikliranja stavki”, koji do sada nije doneo ubedljive rezultate u praćenim oblastima.
U fokusu konferencije bili su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, zabrana diskriminacije i rodna ravnopravnost, borba protiv trgovine ljudima i aktuelna događanja. Nakon zabrinjavajućih nalaza prošle godine, brojne aktivnosti preduzete su u ovim oblastima. Ponovo se pred očima javnosti vodi „rat protiv mafije“, izrađuje se niz novih zakona i strategija, a afere koje potresaju srpsku javnost nagoveštavaju zastrašujuću dubinu problema koji se na površini tek naziru.
Kakvi rezultati su zaista postignuti ili očekivani, predstavili su sledeći govornici/e:
- Jelena Pejić Nikić, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, urednica izveštaja
- Vanja Macanović, Autonomni ženski centar
- Jasmina Krunić, ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima
- Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
- Bojan Elek, Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Diskusiju je moderirala: Danica Vučenić, novinarka.
Suzbijanje i borba protiv trgovine ljudima
Predstavnica ASTRE Jasmina Krunić u svom izlaganju osvrnula se na aktuelni slučaj Jagodina i istakla da, ukoliko su navodi svedoka tačni, sve ukazuje da u ovom slučaju ima elemenata krivičnog dela trgovina ljudima, ali da način na koji se plasira ta tema u javnosti, nikako ne ohrabruje žrtve da se jave i progovore. Ona je još jednom pomenula da (potencijalne) žrtve trgovine – žene i devojčice – imaju pravo na punu pomoć i zaštitu bez obzira na to da li će učestvovati u istražnom ili sudskom postupku.
Pored toga, predstavnica ASTRE ukazala je i na aktuelnu statistiku, kao i na činjenicu da trgovina ljudima i dalje ostaje „nevidljiva“ i neprepoznata u našem društvu, naročito imajući u vidu da je realan broj žrtava u Srbiji i do deset puta veći od broja zvanično identifikovanih žrtava.
Nakon krize i naglog povećanja broja poziva upućenih ASTRINOJ SOS liniji u 2020, tokom udarnog talasa pandemije, u ovom izveštajnom periodu broj poziva vratio se na uobičajen za ovo doba godine. Međutim, kriza nastala usled pandemije virusa kovid 19, intenzivirala je i dodatno naglasila društvene nejednakosti, što pogoduje krivičnom delu trgovine ljudima. Pored toga, čini se da sve veća zastupljenost novih tehnologija, društvenih medija i interneta više koristi počiniocima krivičnog dela trgovine nego zvaničnicima koji se protiv ovog dela bore.
Što se tiče akutnih problema vezanih za ovu oblast, tu se ističe nedostatak prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima. Naime, državno prihvatilište ne radi već skoro devet meseci, a prihvatilište za muškarce žrtve trgovine ljudima, čiji broj takođe raste, ne postoji ni u naznakama.
Alarm se dotiče još jedne do sada ne obrađivane teme, a to je „koliko državu košta trgovine ljudima“. U zemljama članicama EU, obuhvatajući životni ciklus osobe, došlo se do zaključka da trošak po žrtvi iznosi 312.756 evra, pa se između ostalog i zbog toga insistira na prevenciji. Međutim, u Srbiji, imajući u vidu da nije moguće pratiti žrtvu kroz nacionalni sistem upućivanja žrtava trgovine ljudima, troškove podrške žrtvama nije moguće ni proceniti. Ovo znači da nije moguće ni stalno pratiti koje vrste podrške postoje, koje su nove usluge potrebne i koje se usluge ispostavljaju kao najefikasnije.
Ipak, govoreći o stanju na polju borbe protiv trgovine ljudima u ovom izveštajnom periodu, Jasmina Krunić istakla je i dve pozitivne stvari. Prvo, prema novom Nacrtu zakona o Zaštitniku građana, on će obavljati i poslove nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima. Nacionalni izvestilac imaće zadatak na prati i nezavisno izveštava o aktivnostima svih vladinih i nevladinih aktera na polju borbe protiv trgovine ljudima, i daje sugestije i preporuke za unapređenje njihovog rada. Postavljanje nacionalnog izvestioca bilo bi direktna posledica ASTRINOG više godišnjeg zastupanja za uvođenje ovog instituta. I drugo, predstavnica ASTRE nas je podsetila na nedavnu odluku Ustavnog suda Republike Srbije, koji je marta meseca usvojio ustavnu žalbu ASTRINE klijentkije žrtve trgovine ljudima, koja je u vreme izvršenja dela bila maloletna, i doneo odluku da joj je povređeno pravo na zabranu trgovine ljudima, kao i pravo na suđenje u razumnom roku, oba zajemčena Ustavom Republike Srbije.
U ostatku dela vezanog za suzbijanje trgovine ljudima ovog Alarm izveštaja dat je pregled stanja Srbije u međunarodnim izveštajima, osvrt na nacionalni i zakonski okvir – koji karakterišu tromost i zastoji, kao i osvrt na napore civilnog sektora da radi u interesu žrtava. Zatim sledi i niz preporuka za unapređenje trenutnog stanja.
Alarm izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period novembar 2020 – april 2021. možete ga naći OVDE!